KRIZA PROIZVODNJE SVINJA U SRBIJI: Farme pred gašenjem!

 Srbija je od izvoznika svinjskog mesa postala njegov uvoznik. U oborima je sve manje svinja, dok se to ne vidi u mesarama jer stiže zamrznuto meso iz uvoza, za koga je pre dve godine potrošeno 71, a prošle godina 58 miliona dolara. Samo u ovoj godini uvezeno je 150.000 tovljenika! Pored loše agroekonomske politike u stočarstvu, širi se i afrička kuga u istočnoj Srbiji. Pre tri decenije Srbija je bila izvoznik svinjskog mesa sa 762 miliona dolara godišnje  Stočari traže hitnu meru odluku Vlade i sisemsko rešenje, a ne samo gašenje požara.  Nekada smo bili u tovu svinja ispred Amerike!

Piše: Branislav Gulan

Stočari u Srbiji, njih oko 350.000, nisu zadovoljni sa odlukama ministarstva poljorpvirede. Tov svinja se gasi. Pre tri decenije u oborima je bilo više od pet muiliona tovljenika, a sad imamo samo 2,5 miliona. I ne znamo šta sa njima?! Godišnje smo nekada proizvodili od 270.000 to 320.000 tona svinjskog mesa. Sad nemamo tačnu evidenciju, ali imamo problema sa sve manjom proizvodnjom!? Ukoliko se ne uvedu hitne mere, zemlja će biti zavisna od uvoza. Na to nas je FAO upozorovao pre jednu deceniju, ali tvorci takve agroekonomske poolitike nisu na to upozoravali. Uvek se govorilo, ako nemamo uvešćemo. Zato smo došli na te grane. Jedna Danska ima 5,8 miliaon stanovnika, ali ima u tovu oko 34 miliona svinja. Kada se rade analize o razvoju jedne zemlje, srednje razvijena zemlja bi trebalo da ima svinja koliko i stanovnika. Danska na jednog stanovnika ima šest svinja, a Srbija na tri stanovnika jednu svinju.

Cenu stoke koja je po oceni proizvođača bila niska i prethodnih godina, pored smanjene prodaje mesa, zbog zatvorenih restorana, ugostiteljskih objekatra, hotela, usled pandemiej kovida, dodatno su srozali i uvoznici, kupoviniom jeftinog mesa u EU. Domaći proizvođači time su dovedeni do propasti. Cena svinjskog mesa, najzastupljenijeg u prodaji, u EU, na godišnjem nivou pala je za 9,5 odsto, jer nije mogla da ga proda (jer u vakoim trenutku imaju 50 miliona tovljenika viška) jer niejmogla da ih proda svom tradicionalnom kuocu, Kini, što zbog pandemije, ašto zbog afričke kuge svinaj. Inače, mio zbog  vakcinacije protiv bolesti svinjske kuge tri deceniej nemamo izvoz svinjskog mes au EU. I ne smao u EU, već ni u druge zemlej jer, se ono nije moglo trasnporotiva preko EU, izuzev ako njej termičkji iznad 70 stepeni bilo obrađeno.  I pored toga tek što smo ukinuli vakcinaciju protiv bolesti kuge (15. decembra 2019. godine) i lažno obećavali izvoz svinsjkog mesa u EU posle tri decenije, sad nas je ubila loša agrarna politika! Zahvaljujući konkurentnoj ceni svinja ona je uspela da ,,udomi’’ deo svojih viškova mesa i na našem tržištu. Svinjsko mesao je tako u trgovinama  za kilogram buta sa 500 dinara palo ba oko 450 dinara, junećeg sa 800 dinara na oko 750, jagnjećeg koje se početkom prošle godine prodavalo za oko 900 dinara za kilogram palo je na manje od 700 dinara. Pandemija i uvoz iz EU, pa i loša agroekomska politika u ovoj oblasti, gde se odlukama Vlade samo gasi požar, učinili su da se uz ionako nisku cenu stoke proizvođaču mesa nađu na rubu propasti.

Ugledni stočar iz Noćaja kod Sremske Mitrovice, Zlatan Đurić, kaže da je na teškoće ukazivao i pre korone. To isto potvrđuje i Nenad Budimović, sekretarom za stočarstvo PKS. Đurić čije desetočlano domaćinstvo obrađuje blizu deset hektara oranica, iako imaju odlične kapacitete za tov 100 junadi, 250 svnja u jednim turnusu, silose, svu kompletnu opremu i mehaniazciju, nisu se usudili da uđu u još veću proizvdonju koja  bi ih, kako napominje, uvalila u dugove i koštala porodicu. Sve su sveli na nešto više od 20 svinja, tridesetak ovaca, desetak krava, ističe Zlatan. Nisam ugrožen samo ja već stotine hiljada stočara u Srbiji koji su se nekada bavili tovom svinja, a ponajviše oni koji sad ovu stoku imaju u oborima, kaže Đurić. Zato smo  se danas, 5. maja obratili poremijerki Vlade Srbije ostalim nadležnima da zaustave ovo gašenje proizvodnje u Srbiji.

Krajem 2019. godine Ministar polјoprivrede u Vladi Srbije Branislav Nedimović, potpisao je pravilnik kojim se uvodi rejonizacija i time će praktično biti obustavlјena vakcinacija svinja u  najveem delu Srbije. Dakle od sredine decembra 2019. godine u Srbiji nema više vakcinacije svinja protiv bolesti kuge. Ovo je saopštila Milanka Davidović, iz ministarstva polјoprivrede Vlade Srbije na sednici Mreže za ruralni razoj EU u Srbiji, 15. decembra 2019. godine. Ovakvo obećanje narodu u Srbiji davali su svi prethodni ministri polјoprivrede u Srbiji za poslednje tri decenije. Ali, su odlazili sa vlasti, a obećanja su ostajala. Posle dugog čekanja, obećanje je konačno na papiru.  Zato je ovo za Srbiju po značaju ne samo vest dana i godine, već deceneije! Međut9im, mnogi drugi problemi nsiu rešebni, pa je toiv sveo stigao na minimnum, ali i umestov svinjek , stigal je takozvana afrička kuga protiv koej nema leka, osim eutanazacije.

Prema tadašnjoj odluci vakcinacija protiv kuge je privremeno ostala samo u južnim padinama Fruške Gore, Morovićke šume, gde se ta bolest sporadično pojavlјuje kod divlјih svinja, koje mogu biti eventualni prenosnici bolesti. U ostalim delovima zemlje je obustavlјena vakcinacija, pogotovo na zaštićenim farmama. Ovo je bila izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer  se očekivalo da će nakon nje, i obnmvoe stočango fonda (za šta nam treba od četiri do sedam godian)  naša država  moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, pa obnova stočnog fonda svinja. Očekivalo se da ćemo  potom, kada se za oko tri godine obnovi stočni fond, moćić i da ivozimo svinjsko meso u EU. I ne samo u EU, nego i na druga tržišta da ga otpremamo u transportu preko teritorije država, članica EU. Primer je transport Rusija, jer do sada se svinjsko meso u Rusiju, ako nije bilo obrađeno i pripremlјeno na temperaturi većoj od 70 stepeni moglo transportovati, osima avionom.  I ne samo na tržište Rusije, već i drugih zemalјa jer kamionom, vozom, rekom, nije moglo da se prevozi preko zemalјa EU. Avionom se meso veoma malo transportovalo, jer takav prevoz nije bio isplativ.To je bio i razlog zašto je bio veoma mali izvoz svinjskog mesa u Rusiju, ali i druge zemlјe, gde se prevozio avionom. Tu se nalazi i glavni razlog zašto nemački ,,Tenis“ nije izgradio već dogovorene farme svinja od oko četiri miliona grla  u Srbiji, kako bi ih bezcarinski izvozili u Rusiju. 

Očekivalo se, da će se prewstankom vakcinacije,  smanjiti troškovi države, odnosno izdvajanja za taj lek koja su godišnje iznosila oko 25 miliona dolara. Novac je država izdvajala iz budžeta, a kako se navodi proteklih godinama deo dobijala i kroz razne donacije. Stočari vakcine nisu plaćali, već su ih dobijali besplatno. Međutim, u državi je bio veoma moćan uvozni lobi tih vakcina. Deo njih nije bio za to da se prestane sa vakcinacijom. Prema procenama stručnjaka to znači da će država uštedeti ogroman novac jer se poslednjih godina, u toku godine, vakcinisalo između 2,8 i 3,2 miliona svinja.  Inače, decenijama se već u Srbiji godišnje proizvodi od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa. Zavisno od kretanja na tržitštu se kretao i tov, što se vidi u tabeli u prilogu. Potrošnja je od 17 pa do 20 kilograma godišnje po stanovniku.

Dakle, od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije čekanja i obećavanja od svih ministara polјoprivrede u tom vremenu, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji neće više biti vakcinisane protiv klasične kuge. Da bi se obnovio stočni fond i krenuo izvoz treba da prođu tri, a najmanje šest godina da bi ušli u EU, ako nas za to vreme prime u članstvo. Misdlilo se da su jedni problemi rešeni, a a stigli su još veći!

Bili ispred SAD!

Ako se analizira proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji, može se videti da je Srbija, davno  bila svinjarska zemlјa! Jer, daleke 1866. godine bila je ispred SAD. Jer, na 1.000 stanovnika imala je  blizu 1.300 svinja, dok je u SAD na isti broj žitelјa brojao manje od 900 tovlјenika. I danas u svetu se razvoj jedne zemlјe meri po broju svinja i stanovnika.  U srednje razvijene zemlјe račuanju se države koje imaju na svkaog stanovnika po jednu svinju. A, Srbija danas ima 6,5 miliona žitelјa, ali tek oko 2,5 do 2,7 miliona svinja. Danska, recimo, ima osam miliona stanovnika, ali  i oko 32 miliona svinja. Znači, mi smo danas nerazvijena zemlјa!

Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo tri decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Godišnje se u svetu prodavalo za oko 762 miliona dolara. Da je to prošlost, potvrđuju i podaci da je u 2018. godini iz sveta u  Srbiju uvezeno zamrznutog svinjskog mes u vrednosti od 71 milion dolara. Ako, se preračuna ukupan uvoz ovog mesa, 2018. godine, to iznosi oko 600.000 svinja. Slično je nastavlјeno i  2019. godine kako se nezvanično saznaje uvezeno oko 350.000 tovlјenika, težine od 90 do 120 kilograma po komadu. Kada je potrošeno priblićan ista svota novca. U 2020. Godini za uzvoz zamrznutog svinjskog mesa platili smo 58 milioan dolara.

Dakle, prestankom vakcinacije Srbija prvo treba da krene u obnovu stočnog fonda, jer je broj svinja danas na nivou 1955. godine, kaže prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stoačrstvo i bivši profesor stočarstva na novosadskom Polјoprivrednom fakultetu. Država treba da omogući tov i prodaju svinja. Imamo vredne stočare i dobru nauku. Po jednoj krmači u prašenju sad možemo da imamo i po 18 prasadi. To znači da uz nekoliko velikih farmi, već za tri do pet godina možemo u zemlјi da unapredimo ovaj tov i da imamo 18 miliona svinja u zemlјi! Za njih ćemo imati tržište, a tu je na provm mestu sad Kina i Rusija. Posle toga i zemlјe EU. Uz povećani tov otvara nam se i mogućnost izvoza polutki i prerađevina umesto sadašnjeg ograničenja na samo tehnički obrađene proizvode, i to konzerve uglavnom. Pad tova svinja u Srbiji je od 1984. godine. Prema istraživanju spolјnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. Vrednost je u 2014. godini bila  je 16,4 miliona evra, da bi u 2018. godini saldo bio u minusu i to 19,9 miliona evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, pa je samo za četiri godine primetan deficit. Na to nas je upozoravala i FAO za hranu iz Rima, pre jedne decenija, da će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. I to se sad pokazalo u stvarnosti.

 Stanje je pogoršala i pojava afričke kuge za koju nema leka. Izvozna tržišta zabranila su uvoz mesa iz Srbije, izuzev termički obrađenog na preko 70 stepeni. Istovremeno u Kini je zbog afričke kuge pobijeno nekoliko stotina miliona svinja, u Rumuniji je to zadesilo 350.000 tovlјenika… Da bi se obeštetili vlasnici na ime nadoknade štete za oko 6.000 vlasnika svinja iz budžeta Rumunije izdvojeno je 16 miliona dolara. U svemu tome moramo biti realni da oporavak tržišta u Srbiji neće biti ni brz ni lak. Trebamo biti objektivni pa imati u vidu da za Kinu nećemo imati mesa ni za nekoliko ulica u nekoj njihovoj maloj varošici. Ipak, izvoza ne smemo da se odreknemo jer bez njega nema ni razvoja. A, izvoz mora imati i tri ,,K“ količinu, kvalitet i kontinuitet. Inače, pojava afričke kuge u Kini, sad je povukla naglo veliki izvoz iz Evropske unije gde je stalno postao višaka od oko 50 milion tovlјenika. Sad se prazne obori u kojima je bio tov svinja u državama gde nema kuge, pa odmah pronalaze kupce u Kini.

Kada je afrička kuga u pitanju Srbija se opredelila za zoniranje područja koja su zahvaćena ovom bolešću, a po standardima Međunarodne organizaczije za zdravlјe životinja, ne bi trebalo da bude prepreka za izvoz mesa iz zemlјe u kojoj ima slučajeva afričke kuge, pod uslovom da se ono ne izvozi iz zaraženih područja. Međutim, dr Dejan Krnjaić, redvoni profesor na katedri za mikrobiologiju beogradskgo Fakulteta veterinarske medicine. On još dodaje da to već zalazi u pitanje politike i bilaterale. Ukoliko domaći proizvođači uspeju da ubede drugu stranu da kontrolišu proizvodnju i da preko uvoza oni neće uneti virus, onda će uprkos sporadičnim pojavama bolesti, srpska svinjetina moći da se nađe na tržištima gde bude imala kupaca.

Budućnost u prošlosti

Za ove probleme potrebno je sistemsko rešenje.  Po oceni Nenada Budimovića, potrebne  su strukturne reforme.Više ni podsticaji nemogu da pomognu, jer ne finansiraju proizvodnju, oni treba samo da pomažu kada je sve ok, kaže on. U Srbiji podsticaji dobijaju samo socijalnu karakteristiku, a kada se nevrate u poljoprivredu, kada ne podstiču kvalitet nemaju efekta. Neizvesnost stočarske proizvodnje je jedan od faktora što se smanjuje broj gazdinstava, a pandemija je dodatno podrcrtala jer zbog nje viškovi naših tovljenika ( u vako malom tovu) nisu mogli da budu plasisani, pre svega na tržište CEFT-a.

Za razliku od Srbije, da bi zaštitiala domaće proizvođače, EU je uvela prelevmane na uvoz junetine iz Srbije, taksu kojom nadoknađuje razliku između niže cene uvezene robe i više cene domaćeg proizvoda. Zato u Srbiji danas imamo  oko 15.000 junadi tovu. Većina je prešla 650 kilograma idealne težine, pa sad njihov tov svakodnevno donosi samo gubitke. Rešenja ima, ali kao da politika koja odlučuje nema sluha. Umesto uvoznika treba stimulisati naše izvoznike. Tek ćemo da osetimo prave efekte loše politije koju je npandemiaj samod ogradila. Država trebaq hitni da razmisli o uvođenju pariteta gde će kilogram žive mere biti kao sedam kilograma kukuruza. Dakle, treba da se vratimo u prošlost i davratimo nekadašnje paritete. Tu se nalazui i naša budućnost.

Zbog svega toga stočari su se 5. maja obratili Vladi Srbije:

Predsedniku Vlade RS, gospođi Ani Brnabić

Poštovani,

Povodom izuzetno teške situacije u tovnom svinjarstvu koje je pred totalnim uništenjem, a na zahtev naših članova, polјoprivrednih gazdinstava sa područja 18 opština u Republici Srbiji, obraćamo Vam se sa zahtevom u nastavku.

1. Da Vlada Republike Srbije hitno poništi zaklјučke kojima se omogućava povlačenje 15.000 tovnih svinja od skladištara Republičke direkcije za robne rezerve (u nastavku teksta RDRR) u trenutku kada na tržištu imamo viška 90.000 tovnih svinja koje nemamo kome da prodamo. 

2. Da Vlada Republike Srbije stopira svaki dalјi uvoz živih svinja i svinjskog mesa neizdavanje dozvola za uvoz. 

3. Da Vlada Republike Srbije pod hitno preko RDRR izvrši otkup najmanje 30.000 tovnih svinja prve klase po ceni od 210 dinara za kilogram kako bi na taj način pokrenula tržište. 

4.  Da Vlada Republike Srbije imenuje ombudsmana za hranu.

5.  Da Vlada Republike Srbije preispita sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan sa EU. 

Obrazloženje za navedene zahteve

Izuzetno loša procena Ministarstva polјoprivrede da budu glavni inicijatori povlačenja 15.000 tovnih svinja od skladištara RDRR u situaciji kada se na našem tržištu nudi oko 90.000 viškova utovlјenih svinja (mimo RDRR) je neprihvatlјiva i preti da u potpunosti uništi tov svinja u Srbiji, a tovlјače dovede do bankrota. 

Ako uzmemo u obzir nekontrolisani uvoz svinja i svinjskog mesa i da je od početka ove godine do sada uvezeno više od 150.000 tovlјenika, a samo za zadnje dve nedelјe, pred vaskršnje praznike uvezeno je oko 3.500 tona svinjskog mesa lošeg kvaliteta iz EU gde hara afrička kuga svinja je dovelo tovno svinjarstvo do kolapsa u Srbiji. 

Kome to sve odgovara sem uvozničkom lobiju i njihovim mentorima iz pojedinih ministarstava? Vrhunac drskosti i bahatosti je inicijativa i zaklјučak da se klaničarima da 15.000 tovnih svinja iz zaliha RDRR u razmenu za konzerve i paštete koje će klaničari vratiti RDRR kada RDRR budu zatrebale. 

Ovo sve znači da klaničari i dalјe ne moraju kupovati svinje na tržištu Srbije nego mogu zadržavati postojeće niske cene svinja i još više ih obarati na niže, što se trenutno i dešava. Trenutna cena je od 115 do 130 dinara po kg. Na ovaj način su i državu preko RDRR uvukli u plјačku stočara i stanje uništenja stočnog fonda. 

Povrh svega klaničari su u svojim radnjama pred vaskršnje praznike neosnovano podigli cene svinjskog mesa na 550 dinara po kilogramu iako su kupovali žive svinje po bagatelnim cenama. 

Još veća drskost je što su u predlogu razmene sa RDRR (ako do nje dođe) ubacili tri klanice koje su najveći uvoznici svinja i svinjskog mesa, što je nedopustivo. 

Zbog svega gore iznetog hitno nam je neophodan interventni otkup najmanje 30.000 tovlјenika da bi se pokrenulo tržište i to po ceni od minimum 210 dinara po kilogramu. koja jedva pokriva proizvodne troškove svinja. Razlog za to je svakodnevni rast cena žitarica koji se neće zaustaviti jer mnoge kompanije su pokrenule kampanju ugovaranja proizvodnje žitarica i otkupa na zeleno, gde već sada iako setva nije završena za kukuruz se nudi preko 20 dinara za kilogram, a za zrno soje 85 dinara po kilogramu (bez PDV-a). Sa ovakvim cenama žitarica koje su glavni input u ishrani svinja biće neodrživa svaka proizvodnja svinja bez 2 evra po kilogramu. Na to se mora računati u narednom periodu.

Na sve ove probleme možemo dodati i pandemiju Kovid-19 koja je jednim delom uticala na smanjenje potrošnje svinjskog mesa. 

Zbog gore navedenih problema neophodno je da Vlada Republike Srbije što pre imenuje obudsmana za hrana da ne bi više dolazili u ovakvu situaciju. 

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU mora biti hitno preispitan jer štete koje od njih imamo su više nedopustive, kao i nekontrolisani uvoz što dovodi u pitanje prehrambenu i zdravstvenu bezbednost nacije. 

U nadi da ćete uvažiti naše probleme i načine za njihovo prevazilaženje, spremni smo i mi da damo svoj podsticaj i doprinos. 

Ujedno vam čestitamo srećne vaskršnje praznike!

Srdačan pozdrav,

Zlatan Đurić, predsednik Izvršnog odbora Unije poljoprivrednih proizvođača

Izabrane klanice za preuzimanje tovljenika od Robnih rezervi

Republička direkcija ya robne rezerve objavila je spisk klanica koje su izabrane na osnovu Javnog poziva za klanje i preradu tovnih svinja vlasništvo Direkcije. Ovaj poziv objavljen je na sajtu Republičke direkcije za robne rezerve 21.04.2021. godine.

Požar se razbuktao!

Pre stizanaj ove velike krize, Vlada je donela odluku, ko će da otkupljuje sivnje. I to da otkupi oko 15.000 tovljenika, a stočari su ukazivali da treba otkupiti najmanje 90.000 grla.  Ali, sve to sad više ne moće ni da ugasi požar! Izabrane su sledeće klanice:

– IM MATIJEVIĆ DOO, NOVI SAD;

– SZTR,,ĐURĐEVIĆ“ PEĆINCI;

– BIG TRADE DOO, NOVI SAD;

– MI ,,KOSANOVIĆ“ DOO, SREMSKA MITROVICA;

– JUHOR EKSPORT AD, JAGODINA i

– BIG BUL FUDS DOO, BAČINCI.

Dakle, krajnje je vreme da Srbija promeni koncept funkcionisanja polјoprivrede po kome imamo samo 1.000 evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto minimum 10.000 evra! Ako ne napravimo preokret ostaćemo bez sela (sad nam nestaje svako četvrto selo) i biti sirotinja, upozorava ovaj stručnjak svinjarstvo, profesor Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Vitomir Vidović. Procene su da će Srbija ove 2021. godine imati oko 3,8 miliona tona kukuruza za izvoz, a to je gotovo celokupna količina koju godišnje uveze samo Egipat. Vidović, međutim, napominje da je najlakše izvesti četiri miliona tona kukuruza, ali da će od toga korist imati pet – šest izvoznika, dok će ostali koji se bave proizvodnjom ostati sirotinja. On kaže da treba učiti od uspešnih, kakvi su Holandija, Danska, što je poslednjih godina radila Rusija koja polako ali sigurno izrasta u polјoprivrednu silu. Od uvoznika mesa, postala je najveći izvoznik svinjetine u svetu, a vrlo brzo će, kaže, postati i ozbilјan izvoznik goveđeg mesa. 

Skok cena stočne hrane

 Na gašenej farme utiče i visoka cena stočne hrane. Jer, cena soje je na desetogodišnjem maksimumu, a u mesare stižu više cene. Najave da će podbaciti rod izazvale su rast tražnje za sojom i kukuruzom, koje u stočnoj hrani učestvuju 60 odsto. Cena soje je na desetogodišnjem maksimumu sa 85 dinara bez PDV-a, što je duplo skuplјe nego lane. Zato stočari alternativu traže u mekinjama. Cena mekinja se skoro izjednačila sa cenom brašna, koje se na veliko prodaje od 31 do 35 dinara za kilogram. „Trenutno je vreća od 30 kilograma stočnih mekinja osamsto, a negde su i devetsto dinara,“ kaže mlinar Mikica Nikolić.

Da bi smanjili troškove stočari soju pokušavaju da zamene jeftinijim mekinjama, za čiju proizvodnju su mogućnosti ograničene. Vlastimir Filipović, vlasnik mlina objašnjava da od sto kilograma pšenice ne mogu da dobiju više od 27 kilograma mekinja. „Sve što bi bilo više, onda to nisu mekinje, stoka neće da konzumira“, ističe Filipović.

Povećana tražnja za žitaricama, pokrenula je prodaju „na zeleno“. Proizvođači stočne hrane već sada ugovaraju kupovinu kukuruza za 20 i soje za 81 dinar za kilogram. „Seme praktično nije ni ušlo u zemlјu mi već imamo prodaju na terminskom tržištu od novog roda 2021. i kukuruza i soje i suncokreta i oni ukazuju da će tržišna pozicija ovih kultura i sledeće godine biti veoma dobra“, naglašava agrarni analitičar Žarko Galetin.

U Udruženju tovlјača procenili su isplativosti proizvodnje do kraja godine – kažu cena svinja bi mogla biti duplirana. Čedomir Keco iz Udruženje „Agroprofit“ smatra da prodaja svinja bez 2,20 evra za dva ili tri meseca nije realna, a junadi za 2,30 do 2,50 evra će biti jedva pokrivanje troškova. Posledice skupe stočne hrane, prvi će osetiti živinari i proizvođači mleka, a onda i u mesare stižu više cene.

                                                                             ( Autor je publicista i analitičar)