,,U živopisnoj dolini zaseoka Tarabići, na proplanku pored Konjske reke, iznad Užcia kod Kremne, leži kuća Tarabića, okružena neverovatnom prirodom, mističnim kamenom i drvećem starim preko dva veka. Osnivači su uneli u Zadužbinu dovoljno nepokretne imovine, da bi osim muzeja mogli da se naprave i drugi turistički sadržaji koji su od vitalnog značaja za razvoj ovog siromašnog краја. Kuća Tarabića je urbanističkim planom grada Užica, definisana kao objekat narodnog graditeljstva i kulturno – istorijskog značaja, a Zavod za zaštitu spomenika kulture će je uvrstiti u nepokretna kulturna dobra  Republike Srbije. Miloš (1809-1854) i Mitar Tarabić (1829-1899).  Jedan stric drugi sinovac “vide“ sa besputnih, planinskih prostora ovoga dela sveta sve značajnije događaje svoga stoleća, iako nepismeni i bez osnovnih istorijskih i geografskih znanja’’, kaže Jelena Ljubinković, upravitelj Zadužbine Tarabići.

Piše: Branislav Gulan

Zadužbina “Muzej Proroka Miloša i Mitra Tarabića” osnovana je radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja, a čiji osnivači su  potomci poznatih Proroka.  Cilj ove Zadužbine je da se rekonstruše, restaurira  i vrati u izvorno stanje kuća u kojoj su se Proroci Miloš i Mitar rodili, živeli i umrli, a koja će postati Muzej u ime sećanja  i memorije na ove nepismene seljake čije proročanstvo je utkano u našu kulturnu baštinu. Neobjašnjivom narodnom mistikom živi i traje vekovima, unosi nadu u živote, privlači sve generacije i nekada i sada.

Pojava Tarabića

Tarabići su čuvena porodica iz sela Kremana za čije se pretke iz 19. vieka u popularnim časopisima fantastike tvrdi da su imali sposobnost da predviđaju događaje. Tarabići su se doselili iz Hercegovine na Taru, u selo Kremna. Prema porodičnom usmenom predanju, Spasoje Tarabić sa svoja četiri sina, Milošem, Savom, Lazarem i Milanom, terajući stoku na prodaju u Bosnu, a prelazeći preko obronaka Tare, ugledao je u jednoj dolini zmiju sa dukatom u ustima. Na tom mestu su zatim počeli da kopaju, da bi na kraju iskopali ćup pun dukata i podelili ga među sobom. Prema prethodnom dogovoru, trojica braće su navodno uložili novac u gradnju kuće na tom mestu, dok četvrti od njih, Miloš, nije hteo da učestvuje u tome, ali je ostao da živi u zajednici sa braćom. Prema jednom drugom predanju, on je svoje dukate zakopao u temelje njihove nove kuće. Na mestu gdje su Tarabići našli zlato i sazidali kuću, nastao je zaselak porodice Tarabić, koji se nalazi na južnim obroncima Tare, iako je deo sela Kremana, koje se nalazi na severnim obroncima Zlatibora.

Danas se tvrdi, naročito u časopisima koji se bave sličnom tematikom, da su u 19. veku pojedini članovi porodice Tarabića počeli tvrditi da imaju moć predviđanja događaja, kao i još nekoliko osoba iz tog regiona. Njihov kum, pismen čovek, prota Zaharije Zaharić, navodno je preneo njihova proročanstva dr Radovanu Kazimiroviću, koji ih je objavio u knjizi „Tajanstvene pojave u srpskom narodu i Kremansko proročanstvo“. Dr Kazimirović namerno kaže „Kremansko“, a ne „Tarabića“ proročanstvo, jer nije sigurno šta su od toga predvideli Tarabići, a šta drugi. Recezent Kazimirovićeve knjige bio je vladika Nikolaj Velimirović, 77. proglašeni svetac Srpske pravoslavne Crkve. Predanja kažu da Kazimirovićevo Kremansko proročanstvo ipak nije sasvim originalno, već da je prota Zaharije originalni rukopis dao svom prijatelju, proti Gavrilu Popoviću, koji ga je, zatvorenog u jednu flašu, zazidao u temelje svoje kuće iz turskog doba u Užicu. Ova kuća još uvek stoji, i još uvek nema nikog da ospori ili potvrdi ovu jednu od mnogobrojnih legendi o Kremanskom proročanstvu.  

Kao što će se svako od nas rado sećati priče o Crvenkapi i zlom vuku, koja nam je nekada davno pred spavanje raspaljivala maštu i postavljala osnove na kojima ćemo graditi moralna načela i svoje emocionalno biće, tako bi i naš narod trebalo da čuva sećanje na kremanski mit. Ipak, važno je da znamo šta je od svega toga autentična i istinita priča, a šta obmana stvorena radi ispunjenja nekih drugih ciljeva, piše Voja Antonić, u knjizi Kremansko proračаnstvo izdatoj 2002. godine.

Kamen je sastavni dio mističnosti i istorije Kremana. Samo ime Kremana vodi poreklo od kamena (kremena). U blizini Kremana, na putu za Taru, podignut je „Dom proroka“, jednosobna brvnara koja je bila neka vrsta muzeja. U njoj je bilo sakupljeno više eksponata u vezi sa Kremnom i Tarabićima. U brvnari, kao jedan od najzanimljivijih eksponata bila je izložena tzv. „Kosmička kugla“ (glatka kamena lopta prečnika oko jedan metar). Po predanju, to je jedan primerak od više miliona takvog kamenja koje je nekad davno zasulo Zemlju iz svemira. Kamen bi navodno trebalo da zrači energijom koja kod ljudi izaziva vidovitost.

Kremansko proročanstvo

Tarabići su navodno predvideli pronalazak televizije, dolazak telefona i telegrafa u Srbiju, smene na prestolu Srbije, propast Karađorđevića, njihov povratak u zemlju, dolazak Josipa Broza Tita na vlast i drugo. Prvi Tarabić za koga se tvrdilo da ima proročke mogućnosti bio je Miloš Tarabić (1809-1854). Živio je prilično kratko, četrdeset i pet godina, „kao što je i prorekao“. Za njega kažu da je bolovao od epilepsije, te da je bio veoma pošten čovek, da je živio povučeno i malo s kim razgovarao. Bio je nepismen. Imao je dva brata, Lazu i Milana. Nije se ženio.

Ono što su Tarabići videli pre dva veka tek danas, su laži žitelji Kremne, koji se bave proučavanejm dela Tarabića. Kremanska proročanstva tek danas se ispunjavaju, tvrde upućeni u vizije dvojice braće iz Kremne. O kremanskim prorocima se puno pisalo, ali za one koji ne znaju, radi se o dva nepismena seljaka sa sposobnošću viđenja budućnosti koji su živeli u 19. veku u Srbiji u selu Kremna blizu Užica.  Pre nego što iznesemo neka od predviđanja, treba spomenuti i to da sam kraj u kom je ovo mistično selo ima posebne karakteristike. Neki ih povezuju s kremanskim kamenom, kao što već rekosmo, koji ljudima iz tog kraja daje posebna svojstva, a spominje se i mistična kugla koja je „pala iz Svemira“ i zapravo je kamen vulkanskog porekla. Kugla se čuva u kući Tarabića i može se i danas videti.

Da li se na ovom svemu gradi i određena mitologija, pokazaće vreme. Verovatnoje da su Miloš i Mitar Tarabić živeli u potpunom skladu s prirodom, pa su tako bili i obdareni da pročitaju ono što sledi. Ipak, navodno da je ovo područje oko Kremna nemoguće snimiti iz satelita jer postoje određena zračenja koja za posledicu uvek imaju to da eventualne snimke jednostavno budu zaklonjene nekom mrljom.Ovaj vredan zapis sadrži niz događaja ne samo iz istorije Srbije, nego i šire, čak do globalnih svetskih predviđanja. Pisan je jednostavnim jezikom tog vremena i načinom kako su se Tarabići izražavali, ali ono što fascinira jeste (osim tačnosti – dosta toga već se dogodilo) upečatljiv opis duha današnjeg vremena, kao i stila života koji svet upravo živi!

Dva nepismena seljaka

O kremanskim prorocima se puno pisalo, ali za one koji ne znaju, radi se o dva nepismena seljaka sa sposobnošću viđenja budućnosti koji su živeli u 19. veku u Srbiji u selu Kremna blizu Užica. Miloš i Mitar Tarabić bili su rođaci, a njihove vizije zapisao je seoski prota Zaharije Zaharić.

Poznato je takođe da su tadašnji, a i kasniji vladajući krugovi u Srbiji bili dobro upoznati s proročanstvom, pa su ga neki od njih kontinuirano skrivali ili cenzurisali. Ipak, dosta toga je procurelo, a objavljeni su i rukopisi Zaharića u obliku knjige „Kremansko proročanstvo„. Neka izdanja bila su opet cenzurirana po nalogu vlasti. Od istorijskih događaja najpoznatiji su oni u kojim Tarabići predviđaju pad dinastije Obrenovića, Prvi svetski rat, stvaranje Jugoslavije, atentat na Stjepana Radića, atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića, Drugi svetski rat, dolazak i vladavinu Tita, Informbiro, blokovsku podela sveta, UN, Gorbačova, raspad Jugoslavije, formiranje samostalnih država Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, bombardovanje Srbije od strane NATO-a, smanjenje granica Srbije do onih u okviru kojih je danas, a ima i dalje…. Ovaj put bavićemo se upravo onim vizijama koje se odnose na današnje i najverovatnije na buduće vreme, piše u ostavštini Tarabića.

Gvozdeni put

Nakon četvrt veka od ukidanja saobraćajnica na pruzi uzanog koloseka Užice – Mokra Gora ostvarilo se proročanstvo Mitra Tarabića iz Kremne, pa se ljudi opet sjate na gvozdeni put. Mokru Goru poseti 100.000 turista, a “ćirom“ se godišje  provoza njih više 80.000 njih.

“Proći će još dosta godina, pa će se ljudi j’opet sjetiti gvozdenog puta, te će ispotekare obnoviti ga. Samo njime se neće voziti narod radi potrebe, već zbog zabave i uživanja…“ Reč je o proročanstvu Mitra Tarabića iz Kremne nakon ukidanja pruge uskog koloseka kojom danas ponovo vozi “ćira“ (parna lokomotiva) ali i dizelka. I došlo je to vreme. Zahvaljujući razumevanju i velikom angažovanju srpskih železnica ponovo je, posle četvrt veka, oživela čuvena Šarganska osmica.

Od zaborava se otrgao deo istorije srpske železnice, pa putnici ponovo čuju pisak lokomotive i dah romantike. Reč je o obnovljenoj pruzi uskog koloseka na prevoju od Užica prema Višegradu, na tromeđi Zlatibora, Zlatara i Tare. Tu je i više stanica na trasi od 22,8 kilometara i 22 tunela. Voz danas saobraća na atraktivnih 13,5 kilometara pruge.

Svi su plakali…

Pruga uzanog koloseka od granice sa Bosnom, u Vardištu preko Mokre Gore, Jatara i kroz planinski masiv Šargana građena je od 1921. do 1925. godine. Tada je uspostavljen saobraćaj prema Čačku i Stalaću, na jednoj strani i Sarajevu i Dubrovniku, na drugoj. Pre toga Austrija je 1906. godine sagradila prugu od Vardišta, a iz pravca Čačka, u Užice je voz stigao 1912. godine. Bez mehanizacije, u to vreme, izgraditi prugu kroz stenovite tesnace i masiv Šargana bio je svojevrstan graditeljski poduhvat. Visinsku razliku od 300 metara, a do Mokre Gore, na rastojanju od tri i po kilometra projektant Hugo Kajnc rešio je petljom u vidu osmice. Tu pruga nad tunelom u zamišljenoj osi preseca tu istu prugu u tunelu.

Na pruzi Užice – Mokra Gora saobraćaj se odvijao do poslednjeg dana u februaru 1974. godine. Na ispraćaju zahvalnom “ćiri“ tada je bilo 15.000 Užičana. Svi su oni žalili, poneki i sveće “ćiri“ palili. Jedan od najstarijih železničara šarganskog čvora Ostoja Kojadinović kada je pruga ponovo puštena u rad, pre12 godina dočekao nas je raširenih ruku. Odmah je evocirao uspene na njeno ukidanje. “Bila je to, sinko, velika tuga. Toga dana kada su zatvarali prugu skupilo se sve živo, staro i nejako… Plakali su svi. Pa nekada je sa Mokre Gore po 20 đaka išlo u železničku školu u Beograd. Posle toga nas starije penzionisaše, mlađi odoše da grade prugu Beograd – Bar, treći se iseliše u Banatski Karlovac“. Bili su sumnjičavi da će im automobilski saobraćaj izgubljeno nadoknaditi. Ideja o obnovi uzane pruge potekla je od Zavičajnog udruženja Mokrogoraca u Beogradu, u taj posao se krenulo u drugoj polovini 1999. godine. Od 1. jula 2003. godine “ćira“ opet saobraća. Na ovoj pruzi sad se primenjuju svi propisi koji važe i na ostalim prugama Železnica Srbije.

Televizor

„Napraviće čovek sanduk i u njemu će biti neko sokoćalo sa prikazama, a da neće umeti sa mnom mrtvim da besedi, brez obzira što će to sokoćalo biti blizu ovome drugome svetu ko vlas do vlasi kose na svem ljudskim glavama“.

Uz pomoć toga sanduka sa sokoćalom čovek će moći da vidi šta se svude na ovome zemaljskome šaru čini.

Moći će odavde iz Kremana da vidi šta se tamo iza sedam gora i sedam mora čini, a da za mene raba božjeg, što vas vako u snu i javi mrtav pohodim i što sam vam vako blizu neće hteti ni da zna, ni da sazna.“

Stil života i zablude današnjeg pogleda na život

„Radiće ljudi još svakojakih gluposti, pa će mišljeti da sve znaju i umiju, a znati ništa neće.

Pojaviće se mudraci na Istoku pa će njihova pamet preći sva mora i međe, a ljudi jopet neće zadugo vjerovati ni ovoj mudrosti, pa će ovu istinu istinsku oglašavati za laž.

I kod naske će biti ko u čitavom svijetu. Ljudi će omrznuti vazduh i ovaj božiji dah i svu božju ljepotu pa će bježati u smrad. Nitko ih neće tamo goniti, nego će oni to sami, od svoje volje, činjeti“.

Zagađenje, kriza, sukobi

„Kad miris izađe iz poljskog cvijeća, kad milost izađe iz čovjeka, kad rijeke izgube svoje zdravlje… Ondakar će nastupiti najveći opšti rat…“

„Svijet će biti razdvojen na dva dijela ko ova posrijedi presječena jabuka… Ta voćka više nikada ne more da budne cijela„.

„Udariće najveći i najbješnji protivu najvećeg i najbješnjeg!“

„Mi u tom ratu nećemo vojevati, ali će se drugi biti preko našijeh glava. U vazduhu iznad Požege s neba će užareni ljudi padati na zemlju“.

Sveopšta kriza, spas

„No, što se god više budne znalo, manje će se ljudi među sobom voljeti i paziti. Nastaće taka omraza da će im razna sokoćala biti preča od svojijeh najbližih“.

„Oni koji budnu čitali i pisali razne knjige s numerama smatraće se da najviše znaju. Ti ljudski mudraci će sve prepustiti ovijem nizovima te nako kako im numera reče, tako će živjeti i raditi. Među tijem mudracima biće dobrijeh i rčina (rčin=zao, uobražen čovek). Oni rčinasti činiće razne zle marifetluke. Trovaće vazduh i vodu i puštati kijamete po morima sinjim, rijekama i zemlji, te će ljudi naglo umirati od nekakvijeh boleščina. Oni dobri i mudri vidjeće da sav taj njihov trud i argatluk (argatluk=rad) ne vrijedi i da vodi propasti svijeta, te će umjesto numeracije potražiti svoju pamet za zamišljajima. Kada se stanu više baviti zamišljajima, biće bliži Božjoj mudrosti, ali će sve dockan biti, jerbo će oni zli već svu zemlju upropastiti i nastaće pravi pomor“.

Ondakar će ljudi bježati iz varoši u sela i jopet tražiti planine i tri krstate gore da tamo, u njima, dišu i piju vodu. Oni koji budnu pobjegli spasiće sebe i porod svoj, ali ne svi i ne zadugo, jerbo će se pojaviti velikačka glad. Hrane će biti po varošima i po selima, ali će svuđe otrovata biti. Mlogi će da bi jeli i najeli se trpati sve u usta, te će od toga odmah pomrijeti. Onaj koji budne postio i ispostio, taj će ostati živ, jerbo će ga sveti Duh čuvati i biće bliži Bogu.

U to vrijeme pomora, u ruskim dalekim gorama pojaviće se mladi čoek po imenu Mijajlo. Imaće svijetlo lice i sav lik će mu milostan biti. Ljudi će mu se čuditi kako korača nebom, a on će otići do prvog namastira i zazvoniti na sva namastiraska zvona. Narodu koji se budne okupijo oko njega će kazati:

„Zaboravili ste ko sam i da nijesam umro, nego živ otišo u nebo“.

A ljudi koji ga budnu gledali će reći:

„Nijesmo, nijesmo, ti si svijeti Arhanđel Mijajlo“.

Na te njiove reči on će se blago nasmijati, govoreći im:

„Razapeli ste Bogočovjeka i Sina Božijeg, a Bog vam je dao pamet da njome mislite i ljubite sve oko vas. Postali ste zvijeri i čovjekoubice! Nijesam došao da vas ćeram da se plašite i sa stravom vjerujete, već sam među vama da vas jopet urazumim! Nema više bogatog ni siromaha, a vi se jopet mrzite, gložite i ubijate. Zaboravili ste na dušu svoju!“

Ondakar će za Mijajlom poći svi narodi i zemlja će postati prava rajska bašća. Hrana će iznicati svuđe, i u rijekama, morima i šumama. Oni, koji se ondaj rode živjeće srećno i dugovječno da će i zaboraviti kada su se rodili.

Mijajlo će bivati svuđe, a ponajviše u Carigradu, sve dok ljudi ne progovore jednim jezikom i jednom vjerom. Pošlje će jopet zadovoljan otići u nebo.“

Predviđanja

Ni Miloš ni njegov sinovac Mitar (1829-1899) nikad nisu svoja predviđanja vezivali za tačne datume, već su uvek govorili u neodređenim vremenskim odrednicama, poput „kad to bude, onda će“, „Skoro će biti!“ ili „Uskoro ćeš, kume, čuti!“… Ponekad se neki događaj dugo nije događao, pa bi prota obično gubio nadu da će se to ikad dogoditi. Tad bi mu Mitar rekao: „Ja ti, kume, nisam reko kad će se baš to dogoditi. Čekaj, pa ćeš čuti!“.

Rodiće se jedna žena u malom selu nadomak velikog grada. Taj grad će biti podeljen na dva dela, boriće se islam protiv hrišćanstva, ta žena će sve to preživjeti i naći svoj put, al ne i mir. Godinama nakon, žena će doživjeti mnogo stresa, al najgore će biti kad u svjetu zavlada strašna pandemija, teško će žena sve to prihvatati, al jako srce sve izdrži, pa i tu patnju uspe preživeti, mnogo ljeta nakon živeće u bogatstvu i sreći.

Da li se na ovom svemu gradi i određena mitologija, pokazaće vreme. Verovatno je da su Miloš i Mitar Tarabić živeli u potpunom skladu s prirodom, pa su tako bili i obdareni da pročitaju ono što sledi. Ipak, navodno da je ovo područje oko Kremna nemoguće snimiti iz satelita jer postoje određena zračenja koja za posledicu uvek imaju to da eventualne snimke jednostavno budu zaklonjene nekom mrljom.

Ovaj vredan zapis sadrži niz događaja ne samo iz istorije Srbije, nego i šire, čak do globalnih svetskih predviđanja. Pisan je jednostavnim jezikom tog vremena i načinom kako su se Tarabići izražavali, ali ono što fascinira jeste (osim tačnosti – dosta toga već se dogodilo) upečatljiv opis duha današnjeg vremena, kao i stila života koji svet upravo živi.

Zapisi Zaharića

Poznato je takođe da su tadašnji, a i kasniji vladajući krugovi u Srbiji bili dobro upoznati s proročanstvom, pa su ga neki od njih kontinuirano skrivali ili cenzurisali. Ipak, dosta toga je procurelo, a objavljeni su i rukopisi Zaharića u obliku knjige „Kremansko proročanstvo„. Neka izdanja bila su opet cenzurirana po nalogu vlasti.

Od istorijskih događaja najpoznatiji su oni u kojim Tarabići predviđaju pad dinastije Obrenovića, Prvi svetski rat, stvaranje Jugoslavije, atentat na Stjepana Radića, atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića, Drugi svetski rat, dolazak i vladavinu Tita, Informbiro, blokovsku podela sveta, UN, Gorbačova, raspad Jugoslavije, formiranje samostalnih država Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, bombardovanje Srbije od strane NATO-a, smanjenje granica Srbije do onih u okviru kojih je danas, a ima i dalje….

Ovaj put bavićemo se upravo onim vizijama koje se odnose na današnje i najverovatnije na buduće vreme.

Televizor i kompjuter

„Napraviće čovek sanduk i u njemu će biti neko sokoćalo sa prikazama, a da neće umeti sa mnom mrtvim da besedi, brez obzira što će to sokoćalo biti blizu ovome drugome svetu ko vlas do vlasi kose na svem ljudskim glavama“.

Uz pomoć toga sanduka sa sokoćalom čovek će moći da vidi šta se svude na ovome zemaljskome šaru čini.

Moći će odavde iz Kremana da vidi šta se tamo iza sedam gora i sedam mora čini, a da za mene raba božjeg, što vas vako u snu i javi mrtav pohodim i što sam vam vako blizu neće hteti ni da zna, ni da sazna.“

Stil života i zablude današnjeg pogleda na život

„Radiće ljudi još svakojakih gluposti, pa će mišljeti da sve znaju i umiju, a znati ništa neće.

Pojaviće se mudraci na Istoku pa će njihova pamet preći sva mora i međe, a ljudi jopet neće zadugo vjerovati ni ovoj mudrosti, pa će ovu istinu istinsku oglašavati za laž.

I kod naske će biti ko u čitavom svijetu. Ljudi će omrznuti vazduh i ovaj božiji dah i svu božju ljepotu pa će bježati u smrad. Nitko ih neće tamo goniti, nego će oni to sami, od svoje volje, činjeti“.

Zagađenje, kriza, sukobi

„Kad miris izađe iz poljskog cvijeća, kad milost izađe iz čovjeka, kad rijeke izgube svoje zdravlje… Ondakar će nastupiti najveći opšti rat…“

„Svijet će biti razdvojen na dva dijela ko ova posrijedi presječena jabuka… Ta voćka više nikada ne more da budne cijela„.

„Udariće najveći i najbješnji protivu najvećeg i najbješnjeg!“

„Mi u tom ratu nećemo vojevati, ali će se drugi biti preko našijeh glava. U vazduhu iznad Požege s neba će užareni ljudi padati na zemlju“.

Sveopšta kriza, spas

„No, što se god više budne znalo, manje će se ljudi među sobom voljeti i paziti. Nastaće taka omraza da će im razna sokoćala biti preča od svojijeh najbližih“.

„Oni koji budnu čitali i pisali razne knjige s numerama smatraće se da najviše znaju. Ti ljudski mudraci će sve prepustiti ovijem nizovima te nako kako im numera reče, tako će živjeti i raditi. Među tijem mudracima biće dobrijeh i rčina (rčin=zao, uobražen čovek). Oni rčinasti činiće razne zle marifetluke. Trovaće vazduh i vodu i puštati kijamete po morima sinjim, rijekama i zemlji, te će ljudi naglo umirati od nekakvijeh boleščina. Oni dobri i mudri vidjeće da sav taj njihov trud i argatluk (argatluk=rad) ne vrijedi i da vodi propasti svijeta, te će umjesto numeracije potražiti svoju pamet za zamišljajima. Kada se stanu više baviti zamišljajima, biće bliži Božjoj mudrosti, ali će sve dockan biti, jerbo će oni zli već svu zemlju upropastiti i nastaće pravi pomor“.

Ondakar će ljudi bježati iz varoši u sela i jopet tražiti planine i tri krstate gore da tamo, u njima, dišu i piju vodu. Oni koji budnu pobjegli spasiće sebe i porod svoj, ali ne svi i ne zadugo, jerbo će se pojaviti velikačka glad. Hrane će biti po varošima i po selima, ali će svuđe otrovata biti. Mlogi će da bi jeli i najeli se trpati sve u usta, te će od toga odmah pomrijeti. Onaj koji budne postio i ispostio, taj će ostati živ, jerbo će ga sveti Duh čuvati i biće bliži Bogu.

U to vrijeme pomora, u ruskim dalekim gorama pojaviće se mladi čoek po imenu Mijajlo. Imaće svijetlo lice i sav lik će mu milostan biti. Ljudi će mu se čuditi kako korača nebom, a on će otići do prvog namastira i zazvoniti na sva namastiraska zvona. Narodu koji se budne okupijo oko njega će kazati:

„Zaboravili ste ko sam i da nijesam umro, nego živ otišo u nebo“.

A ljudi koji ga budnu gledali će reći:

„Nijesmo, nijesmo, ti si svijeti Arhanđel Mijajlo“.

Na te njiove reči on će se blago nasmijati, govoreći im:

„Razapeli ste Bogočovjeka i Sina Božijeg, a Bog vam je dao pamet da njome mislite i ljubite sve oko vas. Postali ste zvijeri i čovjekoubice! Nijesam došao da vas ćeram da se plašite i sa stravom vjerujete, već sam među vama da vas jopet urazumim! Nema više bogatog ni siromaha, a vi se jopet mrzite, gložite i ubijate. Zaboravili ste na dušu svoju!“

Ondakar će za Mijajlom poći svi narodi i zemlja će postati prava rajska bašća. Hrana će iznicati svuđe, i u rijekama, morima i šumama. Oni, koji se ondaj rode živjeće srećno i dugovječno da će i zaboraviti kada su se rodili.

Mijajlo će bivati svuđe, a ponajviše u Carigradu, sve dok ljudi ne progovore jednim jezikom i jednom vjerom. Pošlje će jopet zadovoljan otići u nebo.“

 MUZEJ PROROKA TARABIĆA-MUTAR

Selo slavnih vidovnjaka

 

Smešteno u kotlini između Zlatibora i Tare nalazi se planinsko selo koje mnogima raspalјuje maštu – Kremna. Selo je poznato po porodici Tarabić, pre svega po Milošu i Mitru koji su mogli da vide nadaleko – u budućnost. Živeli su u XIX veku i to što su videli često su kazivali kumu, tada mladom proti, Zahariju Zahariću, koji je to, kao učen i pismen čovek ondašnjeg doba, beležio. Sada je ono kao i priča o Tarabićima deo turističke ponude posetiocima Tare.

Dejan Ristanovic o Muzeju proroka Kremna: Selo Kremna je dobilo ime po jedinstvenom kamenu – kremenu. Smatra se, da su se pod uticajem zračenja tog kamena ovde rađali umni i vidoviti lјudi kao što su bili proroci Mitar i Miloš Tarabić, koji su govorili da će ovde proći gvozdeni konj na gvozdenom putu, kada ovde lјudi nisu ni znali za železnicu, da će lјudi pričati, a očima se neće videti – kada ovde nije bilo telefona… Da će crne guje popiti vodu iz reka – što se sada tumači da su mislili na mini hidrocentrale koje vodu kanališu u (crne) cevi… Da će lјudi unositi nekakva sokoćala u kuće i da će se više verovati tim sokoćalima, nego rodbini i prijatelјima – pretpostavlјa se da se misli na radio i televiziju. A političkih poruka u nedogled ,– otkriva Užičanin Dejan Ristanović, koji se bavi prezentacijom Kremanskog proročanstva u turističke svrhe.

TaraNa putu za Taru od Kremana izgrađen je za turiste „Dom proroka“ – brvnara koja je neka vrsta muzeja, a prava kuća proroka Tarabića se nalazi u zaseoku sela Kremna 250 metara od puta. Nјu turisti retko posećuju, jer od zapuštene kuće i nemaju šta drugo da vide.

– Za života su Miloša i Mitra Tarabića u selu smatrali čudacima i osobenjacima, ali njihov kum prota Zaharije Zaharić, koji je bio jedan od malobrojnih pismenih lјudi u ovom delu Srbije, sve to beleži i tako nastaje „Kremansko proročanstvo”. Svoje rukopise daje doktoru teologije Radovanu Kazimiroviću, koje objavlјuje knjigu „Tajanstvene pojave u srpskom narodu i Kremansko proročanstvo“. Recenzent ove knjige je niko drugi do vladika Nikolaj (Velimirović), danas 77 svetac Srpske pravoslavne crkve, pričao je Dejan Ristanović.

Kremna, Muzej proroka

Kremanci se hvale da Tarabići nisu jedini lјudi iz sela koji su mogli da zavire u budućnost. Bilo ih je više: Stanoje Mulić, Jovo Krpa, Stevan Mulić, Bude Bogosavlјević, Miloje Đurdić… Smatraju da nije to do njih, nego da ovo selo, na nadmorskoj visini oko 800 metara, ima takav položaj, da se naslanja na stub magmatskih stena koji seže do samog Zemlјinog središta, a da se njihovi vrhovi povezuju s kosmičkim visinama pa vibracije i zračenja udružena sa lepotom predela deluju da senzitivne lјude čini još posebnijim darujući im moć da provire kroz rascepe vremena i vide ono što tek treba da se desi…

– Ono na šta bih vam, takođe, skrenuo pažnju je kremanska kugla prečnika jedan metar koju mi zovemo još i kosmička, jer niko ne zna kako je nastala i kako je dospela do nas – kao da je s neba pala. Radiolozi i parapsiholozi kažu da ona nema zemalјsko poreklo i da otklanja negativnu energiju kod lјudi i u okruženju. Na žalost, kugla je pukla tokom požara 2005. godine kada se prvo od vatre usijala, a potom, tokom intervencije vatrogasaca hladnom vodom, pukla. Veći deo kugle je izložen kod fontane želјa, a od manjih smo napravili talismane, odnosno suvenire – objašnjavao je Ristanović.

Turistički projekat

Ceo projekat je planiran da bude futuristicki, zato što su oni pre 200 godina videli ono što mi imamo danas a i sve ono što će biti, a što je za nas još uvek velika misterija, navodi Jelena Ljubinković, iz Kremne koja je vođa projekta o životi  i delu Tarabića.  

1. Spomen soba,u kojoj su proroci  spavali biće preuredjena u apartman u kome će oni posetioci koji veruju njihovim vizijama moći da provedu samo jednu noć;

• Drugi deo će biti posvećen istoriji ljudi zaseoka Tarabici, svim njihvovim pretcima  koji su tamo živeli i drugima čijom je zaslugom  proročanstvo Tarabća sačuvano i preraslo u mit;

3. U glavnom delu Muzeja će biti  postavka sa slikama i tekstom najznačajnih predskazanja iz njihovih vizija i multimedijalna prezentacija sa holografskim efektima. Virtualnom  projekcijom vraćamo posetioce kroz vreme, 200 godina unazad u planinu Taru, gde su Miloš i Mitar provodili dane sa svojim stadima, medju vukovima, lisicama, medvedima i tamo imali  “tajnu vezu sa svetom budućnosti”.

Lepota ovakvog virtualnog putovanja je u tome što svako može da doživi svoj lični doživljaj ove legende. U kompleksu Zadužbine biće i drugi turistički sadržaji futurističkog izgleda.

Kapela

Ova mala, jednostavna pravoslavna kapela, bez nekih velikih raskošnih elemenata biće posvećena ovim nepismenim prorocima koji su bili religiozni, siromašni i veoma skromni. Vratićemo njihove spomenike sa seoskog groblja na porodično imanje.

Futurističke kućice

Ove tri male futurističke kućice, koje potpuno izgledaju kao borovi biće jedinstvena turistička ponuda posetiocima koji žele da provedu vreme u ovom fascinantnom i misterioznom selu u kome se  prenose legende i priče koje datiraju iz magle vremena.

Objekat u potoku

Zgrada na potoku čini deo kompleksa Tarabići. Projektovana je da bude u stakla da bi posetioci mogli da uživaju u ovoj živopisnoj dolini sa neverovatnom prirodom, mističnim kamenom i drvećem starim preko dva veka. U njoj će biti info centar, prostor za izložbe, seminare i druge prezentacije. Na krovu je planiran bar sa velikom terasom  sa pogledom na okolna brda puna borove šume. 

Energija sela  Kremna

Ovo selo ima posebnu energiju koja prevazilazi grenice religija i čini da se srce i duh podignu, tako što ćete pronaći trenutke meditacije i razmišljanja.

Ovde čovek živi impulsima prirode…

Ovde nema daljina, planine su blizu, nebo i zvezde su blizu, istina blizu….

Ovde vode leče, ovde kamen zrači a oči dalje vide…

Ovde ljudi ne umiru od bolesti već od starosti…

Ovde ljudi dalje vide …

Istorijska dešavanja koja će se na ovom prostoru odigrati u 19. i 20. veku.

Pitanje  je da li Srbi veruju u Kremanska proračnstva? 

Evo pet najvećih proročanstava braće Tarabić koja su objavljena u „Kremanskom proročanstvu“:

1. Ubistvo kneza Mihaila:

 Poslije smrti knjaza Miloša doći će da vlada njegov sin Mihailo. On će vladati dobro. On će uzeti gradove od Turaka i išćeraće ih iz Srbije. Ali kad počne da radi da uzme Bosnu ondakar će poginuti od svojih ljudi, ovako su Tarabići predvideli atentat na kneza Mihaila Obrenovića 1868. godine.

Da li su Tarabići bili prevaranti?

Da, ni jedno proročanstvo im se nije ostvarilo u tačnom vremenskom okviru

NE, jer su uspešno pogodili skoro sve. NIJE BITNO jer ionako je pitanje koliko su to zaista njihova proročanstva

2. Majski prevrat:

Kremanski proroci predvideli su i da će početkom 20. veka doći do Majskog prevrata, a evo kako su opisali smrt kralja Aleksandra Obrenovića i njegove supruge Drage Mašin u noći između 28. i 29. maja 1903. godine: To dijete metnuće na glavu krunu kraljevsku, ali će biti zle ruke i zle sreće, umrijeće u najboljem dobu. On će imati sina jedinca i taj će biti gore sreće no što mu je otac bio. Neće imati od srca poroda. Ondakar će jednog dana poginuti i kralj i kraljica. Poginuće u samome dvoru!

3. Prvi svetski rat:

Za Tarabiće se tvrdi i da su predvideli Prvi i Drugi svetski rat. S obzirom da pojmovi velikog i svetskog rata u njihovo vreme nisu bili poznati, oni su ih opisali kao opšte ratove.  Sve velike sile udariće jedna na drugu. Krv će se potocima proljevati. Izginuće mnogo svijeta u opštem ratu. Mnoge će se majke u crno zaviti, jer će svoje najmilije izgubiti. Mnogo će đece bez roditelja ostati. Srbi će biti isterani iz Srbije, ali će se vratiti – ovako su kremanski proroci opisali Prvi svetski rat.

4. Pronalazak televizora

U „Kremanskom proročanstvu“ tvrdi se da su Tarabići predvideli pojavu mnogih izuma, poput telegrafa i telefona. Zagovornici teorije da je „Kremansko proročanstvo“ prevara navode da su neki od izuma već postojali u svetu u vreme Tarabića, te da su lako mogli proreći da će oni i u Srbiji početi da se upotrebljavaju kad-tad.

Međutim, za jedan izum, Tarabići u svoje vreme nikako nisu mogli znati, a to je televizor koji se pojavio tek u drugoj polovini 20. veka, a koji su oni ovako opisali: Čovjek će napraviti sokoćalo sa prikazama, kutiju sa nekim dugmadima i slikama, ali neće biti u stanju da komunicira sa mnom koji ću biti mrtav, iako će ove kutije biti blizu ovom drugom svijetu, kao što su dlake na glavi blizu jedna drugoj.

5. Treći svetski rat?
Za mnoge stvari iz „Kremanskog proročanstva“ veruje se da tek treba da se dogode. Jedno od još neostavrenih proročanstava je ono za koje se pretpostavlja da se odnosi na Treći svetski rat:Kad miris iziđe iz poljskog cvijeća, kad milost iziđe iz čovjeka, kad rijeke izgube svoje zdravlje … ondakar će nastupiti najveći opšti rat …Kаdа ljudi budy otpočeli više sozercаvаti, biće bliže Božjoj mudrosti, аli biće kаsno, jer su zločesti već zаgаdili čitаv svijet i ljudi će početi umirаti velikom brzinom. Mnogi će bježаti iz grаdovа i trаžiće tri plаnine sа tri krstа. I tаmo, u njedrimа svoje voljene držаve oni će piti vodu. Oni koji budu pobjegli oni će se spаsiti i spаsiće svoje nаjbliže, аli ne zаdugo … novа nаpаst će nаići. Biće mnogo hrаne u grаdovimа i selimа, аli će biti otrovаnа. Mnogo glаdnih će jesti i odmаh umirаti. Oni koji budu postili će preživjeti jer će ih spаsiti Sveti Duh, а biće i bliže Bogu.

,,Ovo je naša ideja kako treba da izgleda ptojekat Tarabići. On treba da je drugačiji od klasične turističke ponude koju danas imamo. Ovde postoji Realna Priča da se turistima ponudi savremeni koncept muzeja koji su već poznati u svetu a koji omogućavaju posetiocima virtualno kretanja kroz vreme. Verujemo da bi ovo bila posebna, jedinstvena turistička ponuda koja bi mogla da pomogne ekonomski razvoj ovog siromašnog sela, i da učini da se mladi ljudi koji su ga napustili vrate u zavičaj. Mi, osnivači Zadužbine smo uradili ovo do sada, a od sada nam je potrebna pomoć, pošto naravno svi znamo da niko ne može sam, kaže Jelena Ljubinković, upravitielj  kompelksa ,,Tarabića’’ u Kremnoj kod Užica.

                                                            (Autor je publicista i novinar)