Ko su zadrugari?

Kod zadruga je jasno da je čine zadrugari. Složenu zadrugu čine zadruge. Ono što je blisko pojmu složene zadruge, na našem području, to su bivše složene organizacije udruženog rada, koje su nekada veoma uspešno funkcionisale. To su bili PKB, PIK „Servo Mihalј“ u Zrenjaninu, PIK „Sirmijum“ u Sremskoj Mitrovici, PIK „Vrbas“ u Vrbasu i mnogi drugi. No to je bilo drugo vreme i u drugom ekonomskom sistemu

Branislav Gulan

          Zadružno zakonodavstvo Jugoslavije, a ni Srbije sve do 2015. godine nije poznavalo instituciju složenih zadruga. One su dobile svoje mesto tek 29. decembra 2015. godine u novom aktuelnom Zakonu o zadrugama. Složene zadruge nisu poznate ni u svetskom zadružnom pokretu, iako ta mogućnost nije isklјučena. Ono što je blisko pojmu složene zadruge, na našem području, to su bivše složene organizacije udruženog rada, koje su nekada veoma uspešno funkcionisale. To su bili PKB, PIK „Servo Mihalј“ u Zrenjaninu, PIK „Sirmijum“ u Sremskoj Mitrovici, PIK „Vrbas“ u Vrbasu i mnogi drugi. No to je bilo drugo vreme i u drugom ekonomskom sistemu. Sad je potrebno osnovati i zadruge koje će se baviti i izvozom i uvozom. To treba ida bude prelazno rešenje dok se ne stvore  ivziozno uvozne kompaniej kao što su nekad bili ,,Progres“, ,,Geneks“ i druge slične. Akcija treba da traje neograničeno i to je posao za sve buduće vlade. U Srbiji sad postoje četiri složene zadruge.

          Kod zadruga je jasno da je čine zadrugari. Složenu zadrugu čine zadruge. Normalno je pretpostaviti da i zadruge koje organizuju složenu zadrugu isto tako čine zadrugari. No, nije sve jedno da li sa ulogom ili sa članarinom. Možda bi složene zadruge bile, kao treća vrsta zadruga, zadruge sa udelom. Pošto složenu zadrugu organizuju zadruge, znači da ih ne čine zadrugari neposredno već posredno, to je onda suprotno članu 2. Zakona o zadrugama, na šta upućuje i shodno primena ostalih sadržina Zakona koja se odnosi na zadrugu. Ali, mislim da to ne sme da bude problem ni prepreka za formiranje složenih zadruga, već sve to mora u hodu da se prilagođava, a sve u cilјu što uspešnijeg zadružnog organizovanja.

           Složenu zadrugu mogu da čine zadruge sa malim brojem članova, najmanje po pet zadrugara. No mogle bi da je čine i zadruge sa više desetina i stotina članova. Naravno ni to nije nerešiv problem ali ga objektivno rečeno komplikuje. Naročito u uslovima napora za reafirmacijom zadrugarstva. Neko može smatrati ovo pitanje formalnim, ali je ono jedno od bitnih koje čini razliku između zadruga i drugih privrednih društava. Možda mnogo ozbilјniji izazov ili problem predstavlјa to što složena zadruga, pretpostavlјa, iako to nije neophpdno, novi činovnički aparat ovakve zaruge. Finansiranje svega toga, hteli ili ne, pada na teret članova onih zadruga koje organizuju takvu složenu zadrugu.

            Zato danas, prvo što treba postaviti je, pitanje šta  je to što čini složenu zarugu složenom? Da li je to što su dve zadruge sa po pet zarugara odlučile da je organizuju (što je malo verovatno), ili dve i više zadruga sa više stotina zadrugara to odlučile i stvorile složenu sa nekoliko hilјada zadrugara. Ili je složenost u tome što organizuju zadruge sa različitim i brojnim delatnostima. Danas su kod nas najprisutnije i najsloženije su opšte zemlјoradničke zadruge koje manje ili više zadovolјavaju raznovrsne i brojne potrebe svojih članova i još uvek  kooperanata koji nisu pristupili u članstvo zadruge.

           Koncentracija proizvodnih snaga i udruživanje u poslovno povezivanje na stotine i hilјade zadrugara preko njihovih zadruga je ne samo korisno i potrebno već – neophodno! Za sve ono čemu bi zadrugarstvo moglo da doprinese razvoju Srbije. Formalna zakonska centraliazcija proizvodnih snaga može da ima i kontra efekat. Uspešno zadrugarstvo u svetu je zasnovano na doslednoj i integralnoj primeni Odrednica – izjave Međunarodnog zadružngo saveza (MZS) o identitetu zadruge, o definiciji zadruge, zadružnim vrednostima i zadružnim principima, a mi smo to samo delimično prihvatili!

Zakon o zadrugama treba da promoviše tri bitno različite vrste zadruga:

1.    Jedno su zadruge sa ulozima – član 16.

2.    Drugo su zadruge sa članarinom – član 16.

3.    Treće složene zadruge – član 67.

          Složene zadruge dobijaju sve značajniju ulogu u reafirmaciji i dalјem razvoju zadrugarstva. Koncentracija proizvodnih snaga, udruživanja i poslovno povezivanje na stotine i hilјade zadrugara preko njihovih zadruga je ne samo korisno i potrebno već i neophodno. Složena zadruga čija sadržina nije šire zakonski razrađena, može ako je postavlјena sa definicijom zadruge, zadružnim vrednostima i zadružnim principima, nesumnjivo da doprinese razvoju zadrugarstva i razvoju Srbije. Odstupanje od ovih polazišta predstavlјaće ozbilјan rizik za ostvarivanje onih cilјeva zbog kojih su nam reafirmacija i razvoj zadrugarstva danas potrebni. Uspešno zadrugarstvo u svetu je zasnovano na doslednoj i integralnoj primeni Odrednica – izjave Međunarodnog zadružnog saveza o identitetu zadruge, o definiciji zadruge, zadružnim vrednostima i zadružnim principima. Mi smo to samo delimično prihvatili.

           Potreba izgradnje velikih zadružnih skladišta, hladnjača, industrijskih pogona za preradu voća, povrća i drugih agrarnih proizvoda, proizvodnju i preradu mesa, spolјnotrgovinsko poslovanje, naučnoistraživački rad u zadrugarstvu i za zadrugarstvo, zadružno obrazovanje i informisanje je neophodnost zadrugarstva. Kao što je i nužnost štedno – kreditno poslovanje u zadrugarstvu. Potreban je sistemski rad i ono što je najvažnije u polјoprivredi, da se u to uklјuče polјoprivredni proizvođači, bez rezerve i trunke sumnje. Akcija ministra  za brigu o selu Milana Krkobabića, odnosno Vlade Srbije „500 zadruga u 500 sela“ je probudila i pokrenula interes lјudi da zadrugarstvo to može da ostvari. Do sada je osnvoano oko 950 novih zadruga. Prema podacima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, na kraju 2020. godine danas imali smo  ukupno oko 4.894 zadruge u zemlјi. Od toga je bilo aktivno 2.726. Među njima je bilo je 1.709 polјoprivrednih. Postoji i 238 zadruga u oblasti prerađivačke industrije. Dakle, vraćen je duh zadrugarstvu u Srbiji.

Zato udruživanjem u složenu zadrugu, zadruge ne smeju da izgube svoju samostalnost i nezavisnost. Inače, zadugarstvo u Srbiji je bilo zapostavlјeno sedam decenija. Tek kada je Milan Krkobabić dobio zaduženje da vodi regionapni razvoj, a to znači da se on ujednači u Sribji, prepoznao je problem. Istovremeno je uvideo da se to može uraditi kroz razvoj zadrugarstva. I krenuo je u akciju. Sad vodi brigu o selima u Srbiji. Inače, tu brigu je do tog trentuka vodilo  vodilo 35 instititucija na nivou države.  Rezultati do tada su bili sumorni.  Jer  u Srbiji od 4.709 sela, nestaje svako četvrto! U vladi čiji je član, na početkui akcije, obećano mu jeza tri godine 25 miliona evra. Nije dovolјno, za zapušteno zadrugarstvo i zaostalo selo, u kome je sredinom 2017. godine bilo 1.543 zezmlјroadničke zadruge… Za tri godine 152 zadruge bespovratno su dobile 1,7 milijardi dinara. Bolјitak je osetilo 6.120 porodica u selima Srbije čiji rad i poslovanje su oslonjeni na zadrugarstvo. To je značilo boljitak za više od 30.000 žitrelja, uglavnom nerazvijenih područja Srbije.

Dakle, ako bismo želeli da napravimo eksperiment sa složenim zadrugma, a to ej u toku,  moramo prilaziti dosledno, kao zadruga zadrugi, bolјe rečeno kao zajednici zadrugara, u svetu poznatom kao zadružnim savezima sa jasnim poslovnim zadacima. Složenma zadruga treba da ostvari poslovnu funkciju koju je Zakon o zadrugama namenio zadružnim savezima, koju još uvek nisu prihvatili i praktično se u to uklјučili. Skladišteenje, industrijska prerada, izvoz, zadružna samokontrola, bolјe rečeno zadružna revizija koja nije samo revizija finansijskog poslovanja, već revizija celokupne aktivnosti zadruge koje zajednički proizvode i plasiraju na domaćem i stranom tržištu. To je veliki posao koji je do sada bio potpuno zapušten i zahteva ne samo novac, već i mladi i obazovane i vredne lјude koji u njemu treba da učestvuju

                                                                                       (Autor je publicista)