Klјuč je u zadrugama…

Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga

Branislav GULAN

Holandija ima 1,5 miliona hektara obradive zemlјe, iščupane iz mora, i godišnji izvoz polјoprivredno – prehrambenih proizvoda od 75 milijardi evra. Srbija ima PET miliona hektara visoko kvalitetne obradive zemlјe i izvoz sirovina za proizvodnju hrane u vrednosti od svega 3,1 milijardi dolara u 2017. godini. Od toga 1,2 milijarde čini voće i povrće. U Evropi se godišnje proizvede 12 miliona tona jabuka, Polјska u tome učestvuje sa 42 odsto, a mi prosečno sa 360.000 tona, ili rekordnih 420.000 tona u 2018. godini.

Evropski eksperti za voćarstvo Srbiju nazivaju voćarskim rajem, a mi to blago puštamo da zarasta u korov. Od jednog hektara zasađenog jabukama u Evropi, kada se podmire svi troškovi, ostane 8.000 evra čiste zarade. U Srbiji, s obzirom na uslove, moglo bi da ostane i dva ili tri puta više, ali hajde prvo da uzmemo samo tih 8.000. Hipotetički, kada bi od pet miliona hektara polovina bila pod jabukom, to bi donosilo 24 milijarde evra godišnje. Računajte da će najmanje trećina ići u preradu, koja donosi veću zaradu, i dolazimo do iznosa od 30 milijardi evra. Imajte na umu i da jabuka nije najskuplјa i da malina i višnja koštaju više. Inače, od ukupnog izvoza sirovina za proizvodnju hrane, recimo, od malina Srbija dobija  oko 300 miliona dolara godišnje i približno toliko od izvoza kukuruza. Kao niko u svetu, recimo, izvozimo kukuruz, a oni koji ga kupuju sa njim hrane svinje i kasnije ih prodaju u Srbiji! Posle toga, Srbija se hvali da se nalazi među deset izvoznika kukuruza u svetu! To nije za pohvalu. Jer, od kukuruza može da se u industriji dobije čak 1.300 raznih proizvoda,  koji bi se mogli po višestruko većoj ceni izvesti.

Da bi se do toga došlo, klјučnu ulogu moraju da igraju zadruge, koje rešavaju glavne probleme selјaka u svetu. Pomažu da se opbrađuje zemlјa i prodaje rod. Srbija 16 ima zadružnih saveza po okruzima, a tih 10 okruga, koji okuplјaju po nekoliko velikih gradova, moraju da imaju po 50 velikih zadruga, koje su pravna lica. Zadruga bi bila stožer oko kog se okuplјaju polјoprivrednici jer od nje dobijaju mehanizaciju, hemijska sredstva, đubrivo, agronome… Uz svaku zadrugu treba napraviti pogon za preradu voća i povrća. U Srbiji se vratio duh zarugarstva pa za nepune dve godine ima 340 novih zadruga. Za godinu i po dana država je u njihov oporavak uložila milijardu dinara. Taj nooac dobilo je 95 zadruga, odnosno malih preduzeća. U 2019. godini planira se  ulaganje još 715 miliona dinara za 70 zadruga.

U ovom trenutku na birou imamo 32.000 mladih koji su završili polјoprivredne škole i 5.500 agronoma sa diplomom fakulteta. Dakle, kadrovski potencijal postoji. Agencije rade kao nekada velike prodajne kuće – njihov cilј je da u svetu nađu kupce za taj proizvod. Primera radi, zaleđenu malinu ili sok, sirup, džem, a plaćaju se od procenta prodaje. Selјak ne bi brinuo o tome šta će biti sa rodom i bio bi plaćen na vreme. Zadruge bi od prodaje uzimale 15-20 odsto, plaćale agencije i vraćale kredite. Slični dogovori mogli se ostvariti i sa hladnjačama.

Problem je početni kapital za finansiranje zadruga. Evo i rešenja. Država bi trebalo da zadrugama da kredite, recimo svakoj po 10-20 miliona evra za mehanizaciju i prerađivački pogon. To je ukupno između 500 miliona i milijardu evra, a zadruge bi te pare počele da vraćaju za dve godine, kada stigne rod. Znate, 20 odsto, koliko bi uzimale zadruge, od 24 milijarde je 4,8 milijardi evra godišnje. Od tih para bi se brzo vratili krediti. Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje polјoprivredno zemlјište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Primera radi, u Nišu trenutno imamo oko 50.000 nezaposlenih. Da desetini od njih date po 10 hektara opštinskog zemlјišta, besplatne sadnice i mehanizaciju iz zadruge, to je oko 5.000 zbrinutih Nišlija, koji će vraćati novac državi, civilizovati zapustela sela i zarađivati novac od koga će, preko zadruge, opština dobiti novu infrastrukturu. Procena je da državnog zemlјišta ima između 500.000 i 600.000 hektara, ali neka je i 500.000 – ako ih date našim lјudima u zakup, vi ste za godinu dana zaposlili 50.000 lјudi. Taj broj je i veći ako se uračunaju oni koji će raditi u zadrugama i agencijama. Veliku pomoć u izvozu zadrugama treba da pruži Razvojna agencija Srbije (RAS). Ona treba da pomogne u pronalaženju kupaca i organizaciji izvoza. To su nekada radile firme kao što su bili  „Genex“, „Inex“, „Progres“… Do tada, prodaju mogu da obavlјaju manje agencije koje na svetskim tržištima traže kupce za ovaj proizvod i ubacuju se na tržište. Ukoliko uspeju da godišnje prodaju proizvode za pet miliona evra i da uzmu samo jedan procenat, to je 50.000 evra. To treba da budu složene zadruge u Srbiji. Već su osnovane tri, a hitno je potrebno najmanje pet takvih organizacija.

Porodici od 10 hektara 40.000 evra

Od jednog hektara pod kajsijom ostane 6.500 evra zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 evra, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, jednoj porodici ostaje 40.000 evra godišnje da živi i dalјe ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će lјudi rađati da bi tu zemlјu zadržali.

(Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU)