JAČANJE CIRKULARNE EKONOMIJE U SRBIJI: Borba sa ekološkim problemima

Borba sa ekološkim probleima

Neophodna je promena politike Brisela i snaqžan zajednički odgovor EU na globalnu  energetsku krizu koaj predsavlja realnu pretnju po domaću i međunarodnu privredu, poručuo je Marko Čadež, predsednik Privredne komreo Srbije i istakao da iskustva nordijskih zemalja u primeni cirkularne ekonomoije mogu pomoći Srbiji da se izbori sa energetskom tranzicijom i ekološkim problemima

Privredne komora Srbije u saradnji sa ambasadama Danske, Finske, Norveške i Švedske, pod okriljem Nordijskog saveta ministara, oranizovala je konferenciju ,,Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva“  sa ciljem predstavljanja nordijskih iskustava i znnja u oblasti cirkularne ekonomije, kreiranja predloga za njenu dalju primenu u Srbiji, kao i predstavljanja dosadašnjih rezultata u oovj oblasti.

Konferenciju su uvodnim obraćanjima otvorili Iva Petrović, izvršna direktorka Nordijske poslovne alijanse, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije, Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine u Vladi Republike Srbije, Klimo Lahdevirta, amasador Finske i Nikola Bertolini, šef Odelenja zs saradnju Delegacije Evropske unije. Nordijska isksutva u oblasti cirkularne ekonomije predstavili su Rasmus Eisted iz Agencije za zaštitu životne sredine Ministarva Danske, Laura Jarvinen, vodeći ekspert za održiva rešenja Finskog inovacionog fonda SITRA, Stine Andresen, direktor Sekretarijata za investicioni okvir za Zapadni Balkan i Ida Rojtersverd, prvi sekretar i programski direktor Švedske, međunardone razvojne Agencije.

Potrebna nova politika Brisela

Neophodna je promena politike Brisela i snažan zajednički odgovor EU na globalnu ener4getsku krizu koja predsavlja realnu pretnju po domaću i međunarodnu privredu, poručio je Marko Čadež, predsednik PKS. On je tom prolikom, istakao da isksutva nordijskih zemalja u primeni cirkularne ekonomije mogu pomoći Srbiji da se izbori sa energetskom tranzicijom i ekološkim problemima.

Čadež je na konferenciji ,,Jačanje cirkualrne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva“, pozvao domaću i međunarodnu političku i privrednu zajednicu da rade zajedno kako bi se u narednom periodu rešili problemi visokih cena energenata koje proteklih nedelja negativno utiču na produktivnost svih ekonomija.

,,Ako kriza potraje duže nego što je uobičajeno, postoje realne pretnje po privredu. To ne želimo da nam se desi. Svi treba da razmislimo o dve mogućnosti, jedna je kako neposredno da odgovorimo na izazove našoj privredi, a druga kako zajedno sistemski možemo da se prilagodimo ralnosti“, rekao je Čadež. Predsednik PKS je izrazio nadu da će se Brisel uključiti u rešavanje energetskih problema koji utiču na ekonomije, izmenom zakonskih regulativa u Evropskoj uniji koje se odnose  na poresku politiku, investicije i hedž fondove. Naveo je podatke koji ukazuju da je od početka 2021. godine do danas na međunarodnom tržištu gas poskupeo 110 odsto, aluminijum za 45 odsto, polietilen za 28 osto, a nafta čak za 65 odsto! Čadež je naglasio da se u Srbiji tretira samo četiri odsto komunalnog otpada, a nordijske zemlje to čaine sa 80 odsto, koristeći ga za proizvodnju energije. ,,Srpska privreda koristi dva i po puta više energije u proizvodnji nego nordijske kompanije što automatski znači veće troškove proizvodnje i manju mogućnost da budemo konkurentni“,objasnio je Čadež i dodao da se polovina energije u Srbiji gubi zbog loše izolacije stambenih zgrada.

Ministarka životne sredine Irena Vujović, istakla je da je trenutno u izradi Program za cirkularnu ekonomiju sa akcionim planom za vreme od 2022. do 2024. godine, kako bi se definisao strateški okvir za cirkularnu ekonomiju. ,,Izrada ovog dokumenta je poverena Tehnološko – metalurškom fakultetu u Beogradu“, a njeno usvajanje je predviđeno za prvi kvartal 2022. godine. U fokusu programa biće podrška privredi i primeni modela cirkularne ekonomije, podrška lokalnim samoupravama i podsticanje inovacija i saradnje biznisa i naučno istraživačkog sektora. Cirkularni model će omogućiti da se resurs i energija efikasno koriste, a važan je stub i u Zelenoj agendi, čija je Srbija potpisnica i čijim ciljevima smo posvećeni“, rekla je ministarka Vujović.

Jasna vizija EU u pogledu Zelenog dogovora koji je dobio svoju opracionalizaciju kroz agendu za Zapadni Balkan, jeste putokaz za izazove u ovoj oblasti, rekla je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije Srbije, dodajući da je globalni cilj transformacija proizvodnje i potrošnje u pravcu u kome čovek ne sme da bude rasipni vlasnik već čuvar planete i raspoloživih resursa u održivoj ekonomiji.

Ambasador Finske Kimo Lahdervitaistakao je das je za uspešni prelazak na model cirkularn ekonomije potreban zajednički pristup od velikih do najmanjih aktera u procesu, dok je Nikola Bertolini,šef Odeljenja za saradnju u Delegaciji Evropske unije naglasio da postoji velika potreba za zelenom tranzicijom, kao i da to zahteva velika ulaganja, ali znači i otvaranje novih radnih mesta. ,,Da bi tranzicja bila uspešna, potrebno je postojanje zajedničkog institucionalnog okvira kao i angažovanje privrede, kao i svih ostalih aktera uključenih u zelenu tranzuciju“, rekao je Bertolini.

                                                                                                                  B. Gulan