Od žetve u 2018 godini do počеtka maja 2018. godine u svet je izvezeno 878.308 tona pšenice i 132.037 tona brašna.n Ovogodišnaj žetva biće obavljena na 566.149 hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 81.934 ha ili 12,6 odsto
Branislav GULAN
Bilans pšenice za ekonomsku 2018/19 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2018. godine i podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna iz Srbije. Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva.
Prema raspoloživim podacima (izvor podataka “Žita Srbije“ odnosno Uprava carina) pišemo o izvozu pšenice i brašna u periodu JUL 2018.-APRIL 2019. godine:
IZVOZ PŠENICE roda 2018.godine
l PŠENICA – izvoz roda 2018. godine (jul-april 2019) ……………………….878.308 tona
■ JUL ………………………………………………………………… 197.812 tone
■ AVGUST…………………………………………………………… 208.854 tona
■ SEPTEMBAR……………………………………………………… 139.982 tona
■ OKTOBAR…………………………………………………………. 90.886 tona
■ NOVEMBAR……………………………………………………….. 50.741 tona
■ DECEMBAR……………………………………………………….. 46.347 tona
■ JANUAR……………………………………………………………. 30.414 tona
■ FEBRUAR………………………………………………………….. 30.801 tona
■ MART……………………………………………………………… 47.706 tona
■ APRIL……………………………………………………………… 34.765 tona
■ MAJ…………………………………………………………………
■ JUN…………………………………………………………………
IZVOZ PŠENICE RODA 2018. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/
IZVOZ BRAŠNA od pšenice roda 2018.godine:
l BRAŠNO od pšen.roda 2018. godine – izvoz (jul-april 2019)…………………..132.037 tona
■ JUL …………………………………………………………………….. 16.616 tone
■ AVGUST…………………………………………………………………. 16.613 tona
■ SEPTEMBAR……………………………………………………………. 13.103 tona
■ OKTOBAR………………………………………………………………. 14.544 tona
■ NOVEMBAR…………………………………………………………….. 13.907 tona
■ DECEMBAR…………………………………………………………….. 13.621 tona
■ JANUAR………………………………………………………………… 10.680 tona
■ FEBRUAR………………………………………………………………. 11.670 tona
■ MART …………………………………………………………………… 9.972 tona
■ APRIL ………………………………………………………………….. 11.311 tona
■ MAJ……………………………………………………………………..
■ JUN………………………………………………………………………
BILANSNA PROCENA UKUPNE PROIZVODNJE I RASPOLOŽIVIH KOLIČINA PŠENICE U EKONOMSKOJ 2018/19 GODINI U SRBIJI
l Procenjene početne-prelazne zalihe ……………………….. cca 291.000 tona
Proizvodnja pšenice roda 2018.g……………………………cca 2.942.000 tona
———————————————————————————-
UKUPNO (1+2) raspoloživo…………………………………..cca 3.233.000 tona
======================================================
PROCENA POTROŠNJE PŠENICE U EK. 2018/19 GODINI
l Seme………………………………………………………………….cca 150.000 tona
l Potrošnja mlinova …………………………………………………..1.200.000 tona
l Stočna hrana.……………………………………………………….cca 200.000 tona
l Ukupno ostaje za prelazne zalihe (uključujući i RR)
i izvoz pšenice …………………………………………………. cca 1.683.000 tona,
od navedene količine:
■ Robne rezerve Srbije………………………………. cca 200.000 tona
■ izvoz jul 2018-april 2019……………………………. 878.000 tona
■ raspoloživo za izvoz do kraja tek. ek.
2018/19 godine i prelazne zalihe
30. juna 2019.godine ……………………. cca 605.000 tona.
============
PODBILANS IZVOZA BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2018. GODINE
l Izvezeno brašno u periodu jul 2018-april 2019 godine……….. 132.037 tona =====================================================
Republički zavod za statistiku je 1. februara 2019.godine objavio procenu zasejanih površina pod pšenicom roda 2019.godine. Zasejano je ukupno 566.149 hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 81.934 ha ili 12,6 odsto, kaže Zdravko Šajatović, director novosadske ,,Žitounije’’. Izvoz pšenice je u aprilu iznosio 34.765 tona, što je manje nego u prethodnom mesecu (47.706 tona), pre svega radi manjeg izvoza pšenice u Konstancu. Pšenica izvežena u Konstancu (13.766 tona) kupljena u prethodnim mesecima.
Izvoz brašna u aprilu je nešto veći nego u martu, . Nastavlja se trend osetnog pada prosečnog mesečnog izvoza brašna, koji je za deset meseci iznosio 13.203 tone. Prosečan mesečni izvoz brašna u ek. 2015/16 iznosio je 18.864 tona, u ek.2016/17 iznosio je 21.039 tona a u ek. 2017/18 iznosio je 17.205 tona.
Stanje zasejane pšenice – Prema podacima dobijenim iz Instituta za ratarstvo u Novom Sadu, kiša je dobro došla za pšenicu koja je sada u fazi klasanja i cvetanja. Ukoliko ovo kišovito vreme potraje, možda će bito malo problema sa zaštitom, ali ne mora da bude izraženo. Ono što će sigurno uticati na prinos pšenice je nedovoljan broj biljaka, a koliko će to biti kompenzovano hektolitarskom težinom zrna pšenice, tek će se videti.
(Autor je član Naučnog društva ekonomista Srbije i publicista)