IZVOZ I UVOZ AGRARA SRBIJE 2017.

Izvoz dobar, deloko od mogućnosti

Analiza spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede i prehrambene industrije u 2016. godine

pokazala rekordne vrednosti izvoza i suficita koji iznosi 1,6 milijardi dolara

 

Izvoz agrarnih proizvoda u 2016. godini vredan 3,2 milijarde dolara najveći je u ekonomskoj istoriji Srbije, imajući u vidu to da je, dok je bila u Jugoslaviji, izvozila poljoprivredne robe za milijardu dolara, a i devedesetih godina prošlog veka taj obim bio je manji nego 2016. godine. Ipak, to je daleko od mogućnosti srpske poljoprivrede jer bi, procenjuje Žarko Galetin,  direktor sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, naša zemlja mogla da izvozi i za deset milijardi dolara. Dopbr4o je što imamo suficit u izvozu, ali mi izvozimo sirovien za proizvodnju hrane. TRrebalo bi proizvoe iz viših faza prerade. Primera radi, Holadniaj ima površina kao Vojvodina (oko 1,7 miliona hetkara obradivih njiva) ali sa njih izuvozi agrarnih proizvdoa u vrednsoti od 70 milijardi dolara.

 

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u 2016. godini ostvarena je vrednost izvoza od 3.209,3 miliona USD, što predstavlja rast od 11,9 odsto  u odnosu na rezultate iz 2015. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 21,6 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 1.409,8 miliona dolara je za 10,7 odsto  manja od ostvarenog u 2015. godini, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,3 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2016. godini, ima rast od 39,7 odsto  i iznosi 1.799,5 miliona dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 178,3 odsto.

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 806,4 miliona dolara, i sa učešćem od 5,4 odsto u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 699,9 miliona dolara, sa učešćem od 4,7 odsto u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 616,2 miliona dolara.  Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 297,9 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,5 odsto i sa suficitom u razmeni od 508,6 miliona dolara, kao i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 191,1 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom uvozu od jedan odsto.

 

Da bi se potencijali I prirodno bogatstvo kojim Srbija raspolaže iskoristili u poptunosti, neophodno je izmeniti set6venu strukturu. Realno bi bi lo da Srbija već za desetak godina izvozi najmanje po milion tona pšenice svake godine, tri miliona tona kukuruza, 250.000 tona šećera i 100.000 tona ulja, navodi Galetin. On navodi da bi Srbija mogla da izvozi i voća i povrća u vrednsoti od oko 400 milioan dolara godišnje, žive stoke i mesa za 250 miliona dolara, vina iu žestokih pića za 50 miliona dolara i duvana u vrednosti od oko 20 miliona dolara. Naglašavajući da Srbija ima ukupno 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, on je precizirao da se obradive površine oko 4,2 milioan hektara, a od čega se čak 95 odsto, ili četiri milioan hetkara, nalazoi u vlasništvu privatnika, a 225.000 hektara ili pet odsto u vlasništvu poljoprivrednih preduzeća. Navodnajvamo samo 40.000 hektara poseda I korsitimo tek oko 600.000 tona mineralnih đubriava, kaže Galetion. Priemra radi, u svetu se navdonjava prosečno 17 odsto površina, a mi nikako da pređemo tri odsto! Inače, njive obrađuje 408.000 traktora i oko 25.000 kombajna koji su stari oko dve i po decenije u proseku! U sezoni se od tri traktora sklapa jedan da bi mogao da ode u njive i obavi zadatak.

Dakle, da bi se proizvodila hrana prema  željenim projekcijama, potrebno je da se pova proizvodnja revitalizuje I prilagodi potrebama malih I sredniih gazdinsava veličine poseda do 50 hektara.

 

Ina, karakteristično za Srbiju je da je ona od izvoznika poljoprivredne mehaniazcije postal njen uvoznik, jer se pre tri godine ostvario u ovoj delatnosti deficit od 123,38 milioan dolara. On se svake godine povećava. Tada je ukupna spoljnotrgovinska razmena u ovoj obalsti bila 208,6 milioan dolara, od čega je izvoz izosio 42,6, a uvoz 167 miliona dolara. Da bi se povećala proizvdonaj hrane u zemlji, a to znači da se obezbedi domaća siguirnost I izvoz, trebalo je da se novac umesto u uvoz mašina usmeri u domaću industriju koju je trebalo revitalizovati i ukrupniti. Međutim, mi to nismo uradili već smo je ugasili. Pošto više od polovien stanovništva živi na selu, I imaju mala gazdinstva, u čijem su posedu parcele prosečne veličine 4,5 hektara po poslednjem popisu (ali su one objektivno znatno manje) proizvodnju mašina ako je budmeo imali u zemlji treba prilagoditi njihovim potrebama.

 

 

Struktura spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu 2001- 2016. Godine

(vrednost u milionima USD)

Izvor: RZS; cifre su u zaokruženim vrednostima.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom 2016. godine su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 346 miliona dolara, cigarete od duvana u vrednosti od 277 milion dolara, malina smrznuta u vrednosti od 248 miliona dolara, pšenica merkantilna u vrednosti od 134 miliona dolara, jabuke sveže u vrednosti od 127 miliona dolara i šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 125 miliona dolara.

 

Detaljnije u priloženom grafikonu.

Izvor: RZS

 

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa “nekonkurentnih“ proizvoda – sirova kafa u vrednosti od 65 miliona dolara, banane sveže ostale u vrednosti od 41 milion dolara i pomorandže sveže u vrednosti od 24 miliona dolara. Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu potrebno je istaći: duvan za cigarete ižiljeni u vrednost od 87 miliona dolara, proizvodi za ishranu ostali u vrednosto od 68 miliona dolara, cigarete od duvana u vrednosti od 43 miliona USD, ekstrakti kafe u vrednosti od 32 miliona dolara, meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 31 miliona dolara, svinjsko meso zamrznuto ostalo u vrednosti od 31 miliona dolara i prerađeni duvan, ekstrakti od duvana u vrednosti od 34 miliona dolara.

 

Izvor: RZS

 

Poljoprivreda Srbije nije imala koncept izvozno orijentisanog sektora privrede ni u bivšoj SFRJ. Preko 50 odsto svoje proizvodnje plasirala je na tržiša bivših republika. Spoljnotrgovinsku razmenu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije u periodu pre ulaska u tranzicioni proces karakteriše prosečno ostvarena vrednost izvoza u visini od oko 400 miliona dolara, sa dostignutim udelom u izvozu privrede do 25 odsto, prosečno ostvarena vrednost uvoza od 460 miliona dolara, sa udelom od oko 10 odsto u ukupnom robnom uvozu privrede. Realizovane rezultate spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, u pomenutom periodu, karakteriše i deficit od 60 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 87 odsto.

U tranzicionom periodu, permanentnim rastom izvoza i pored veoma stabilnog uvoza, bilans razmene se sistematski popravlja, da bi u 2016. godini ostvarila najveću, rekordnu vrednost izvoza i suficita. Rast izvoza je dobio na dinamici u poslednjem kvartalu 2016. godine kada je postalo izvesno da domaća poljoprivreda raspolaže proizvodnje od 8%), uz posebno stimulativne efekte rasta cena na svetskom tržištu. značajnim robnim fondovima namenjenim izvozu (posle procene rasta

Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Pomenuta tržišta, u periodu januar-novembar 2016. godine, imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 89%, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 97%, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 72%.

Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Suficit u razmeni ima tendeciju rasta iz godine u godinu, tako da je sa 170 miliona dolara iz 2001. godine, povećan na 1.505 miliona dolara u 2014. godini. U strukturi izvoza poljoprivrede Srbije, EU je poslednjih godina zastupljena sa 47-51 odsto, dok je u strukturi uvoza učešće EU u rasponu između između 40-60 odsto. U 2016 godine na tržištima članica EU izvoz je izneo 1.454 miliona dolara, uvoz 846 miliona dolara, uz pozitivan saldo u visini od 608 miliona dolara. Struktura izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije prikazana po regionalnim ekonomskim integracijama

Izvor: RZS

 

Struktura uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije prikazana po regionalnim ekonomskim integracijama

Izvor: RZS

 

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTE u 2016. godini pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1.252 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu poljoprivrede od 39 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 126 miliona dolara ima učešće u ukupnom uvozu poljoprivrede od devet odsto.  Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2016. godini je izneo 1.126 miliona USD.

Postojeći Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i kapacitete sa kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. Prema dosadašnjim ostvarenim rezultatima u spoljnotrgovinskoj razmeni, saradnja se može okvalifikovati kao nedovoljno iskorišćenom prilikom poljoprivrede Srbije da poveća i dinamizira svoj izvoz i poboljša svoju ukupnu efikasnost u poslovanju agrara. U 2016. godini ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izmađu Srbije i Ruske Federacije u visini od 334 miliona dolara. Ostvarena je vrednost izvoza od 321 milion dolara (ima udeo u ukupnom izvozu agrara skromnih 10 odsto); uvoz u visini od 42 miliona dolara (sa udelom u ukupnom uvozu agrara od tri odsto, i sa suficitom od 279 miliona dolara.