INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO ORGANIZUJE 57. TRADICIONALNO SAVETOVANJE AGRONOMA I POLJOPRIVREDNIKA

Ceo svest je naša njiva

Tradicionalno Savetovanje agronoma i poljoprivrednika na Zlatiboru, organizuje novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo od 30. januara do 3. februara 2023. godine. Na Zlatiboru, u hotelu Palisad, održaće se 57. savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 3. savetovanje agronoma Srbije i Republike Srpske. Glavni organizator savetovanja je Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada To je institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, koji već više od pola veka organizuje skupove agronoma i poljoprivrednika Srbije. Očekuje se da, će kroz serije predavanja i diskusija biredsavljena predstavljena nova naučna dostignuća i trendovi u oblasti poljoprivredne proizvodnje. To će predsavljai i značajan materijal za novi koncept poljoprivrede u Srbiji jer, on treba da se stvori po Nordijskoim receptu. To znači da kapital u agraru treba da se obrće najmanje 50 puta godišnje! Jer, samo tako može da donese profit. Radu savetovanja prisustvovaće više stotina poljoprivrednika, agronoma, naučnih i stručnih radnika iz regona. Biće to prilika da se susretnu agronomi i poljoprivrdnici i da razmenu znanje i iskustva, da se čuju najnovija saznanja iz oblasti agrara, odnosno nauke u ovoj oblastii i  da se primeni u praksi. Na skupu agronoma i poljoprivrednika, pored razmene iskustava, promovisaće se i najnovije sorte i hibridi raznih kltura koje su stvorili naučni radnici ove kuće. 

Ovogodišnji 57 sabor agronoma i poljoprvrednika održava se pod nazivom ,,57 SAPS U SLUŽBI NAUKE I POLJOPRIVREDE’’. Pažnju proizvođača i analitičara posebno će privući teme o analizi tržišta žitarica i uljarica u 2022. godini, strnim žitima, povrtarskoj proizvodnji i alternativnim biljnim vrstama, inovacijama u poljoprivredi i hrani kroz impolementaciju Strategije pametne specijalizacije u upotrebi biljnih djubriva proizvodnji suncokreta i kukuruza,  nauka u službi poljoprivrede, inovacije u biljnoj proizvodnji… Neizostavna tema, pema interesovanju učesnika, u svim raspravama je i semenarstvo Srbije. Sastavni deo skupa su i teme o poljoprivredi Republike Srpske.

Novosadskai institut, poznat pod imenom NS Seme, ima tradiciju dugu više od 80 godina. On je danas naučna ustanova sa više od 100 doktora nauka, a u njegovom radu  svakodnevno učestvuje i više od 300 visokobrazovanih stručnjaka. Mogućnosti ovih agrarnih kultura su i preko 15 tona prinosa po jednom hektaru.

Branislav Gulan

Od osnivanja do danas, Institut posvećuje posebnu pažnju oplemenjivanju biljaka. U ovoj oblasti, on je postao vodeća institucija u zemlji, ali je dobio i međunarodnu reputaciju. Tokom osam decenija postojanja, oplemenjivači Instituta stvorili su preko 1.500 sorti i hibrida, od čega je više od 1.000 registrovano i gaji se i u inostranstvu. Široka lepeza i uspeh oplemenjivačkog rada ilustrovani su činjenicom da više od 1.200 sorti i hibrida uključuje preko 50 biljnih vrsta. Institutske sorte i hibridi registrovani su i gaje se u više od 30 zemalja sveta, uključujući Ukrajinu, Rusiju, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, Slovačku, Iran, Argentinu, Francusku, Indiju, Kazahstan, Nemačku, Kinu, Moldaviju, Češku, Tursku, Grčku, Kanadu, Maroko, Bosnu i Hercegovinu i mnoge druge. Na ukupno 56 do danas održanih Savetovanja prisustvovalo je više od 38.000 učesnika.

Znanje u celom svetu

Po rasprostanjenosti sorti, hibrada i znanja u svetu, sorte, hibridi i zanje ove institucije na nalaze se na njivama skoro u celom svetu, navodi Dušan Šikoparija, direktor marketinga u Institutu. Kao državna ustanova u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije, Institut realizuje brojne naučne projekte koje finansira država, a istovremeno učestvuje i u međunarodnim naučnim projektima.Ukupan broj nacionalnih projekata na kojima je Institut uzeo učešće ili bio nosilac od svog nastanka do danas je preko 200, a zavidan je i broj međunarodnih projekata gde je Institut bio učesnik ili nosilac, koji iznosi preko 100 projekata. Rezultati svih ovih projekata predstavljaju značajan doprinos svetskoj bazi naučnog znanja i unapređenju proizvodnje ratarskih i povrtarskih vrsta na nacionalnom, ali i na svetskom nivou.

Odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad počeo je sa radom kao Poljoprivredna ogledna i kontrolna stanica. Stanica je bila locirana u zgradi sagrađenoj 1938. godine, gde je ostalo sedište Instituta do današnjeg dana. Tokom 1938. godine izvedeni su instalacioni radovi na uvođenju struje, telefona i grejanja, čime je građevinski objekat Stanice u Ulici Cara Nikolaja br. 26 (danas Ulici Maksima Gorkog 30) završen. Tadašnja komisija Kraljevske banske uprave je zgradu Stanice „Ustupnim pismom“ predala upravi Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice u Novom Sada dana 18.10.1938. godine.

U toku osam decenija postojanja, Institut je menjao status i organizaciju sa razvojem društvenih odnosa u kojima je delovao. Tako je vremenom Institut menjao naziv i osnivača, pa je od Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice (1938–1941) do danas imao različite osnivače i nazive. U periodu do početka Drugog svetskog rata 1941. godine bio je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije, a za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata područje Bačke je pripojeno Kraljevini Mađarskoj, pa je Poljoprivredna stanica ušla u sastav Poljoprivrednog instituta u Segedinu kao njegovo odelenje. Po završetku rata 1946, odlukom Predsedništva Glavnog izvršnog odbora AP Vojvodine, u maju Poljoprivredna stanica je prerasla u Pokrajinski zavod za poljoprivredna istraživanja. Zavod je imao karakter državnog organa koji se finansira iz budžeta, kao i svi državni organi. Međutim, status ustanove sa samostalnim finansiranjem Institut je stekao već 1954. godine, te je iste godine preimenovan u Zavod za poljoprivredna istraživanja. Uredbom Izvršnog veća Republike Srbije od 1959. godine, Zavod je reorganizovan, a naziv promenjen u Institut za ratarstvo.

U skladu sa promenama u organizaciji Narodne Republike Srbije, Uredbom Izvršnog veća Narodne skupštine Republike Srbije, prava i dužnosti osnivača Instituta preneta su sa Republike na AP Vojvodinu 1961. godine. Tada Institut dobija i novi naziv – Institut za poljoprivredna istraživanja. Tokom 1975. godine na inicijativu političkih struktura SAP Vojvodine, pokrenuti su integracioni procesi s ciljem da se u sastavu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu objedine sve naučnoistraživačke organizacije iz oblasti poljoprivrede i šumarstva u Novom Sadu i okolini, pa je tako iste godine Institut za poljoprivredna istraživanja prestao da postoji kao samostalna naučna ustanova i integrisan je sa Poljoprivrednim fakultetom. Tako je od 1976. godine novi naziv glasio OOUR Institut za ratarstvo i povrtarstvo, odnosno OOUR Naučno-obrazovni institut za ratarstvo i povrtarstvo od 1986. do 1994. godine, kada je Vlada Republike Srbije  odlukom dala saglasnost da se OOUR Naučno-obrazovni institut za ratarstvo i povrtarstvo izdvoji iz sastava Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Istom odlukom Republika Srbija je preuzela osnivačka  prava prema Institutu. Tako je 1995. godine naziv promenjen u Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo. Tokom 2006. godine akreditovan je kao istraživačko-razvojni institut, i 2007. menja naziv u Institut za ratarstvo i povrtarstvo, pod kojim nazivom posluje i danas. U maju 2018. godine, Institut je akreditovan kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, zasluženo stekavši status upravo zbog svog uspešnog rada i vrhunskih rezultata implementiranih u poljoprivrednu praksu tokom 80 godina postojanja, zbog čega je postao i značajno ime u svetskoj nauci.

Suncokret, zaštitni znak!

Dr Dragana Latković, predsednica Upravnog odbora Instituta i profesorka novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, ističe da je ponos ove naučne ustanove, baš njegov naučno-istraživački tim, koji je garant kvaliteta onoga što Institut stvara. To su sorte i hibridi, tehnologija gajenja, rad na obrazovanju studenata i poljoprivrednih proizvođača, i naravno obavljanje usluga. Taj naporan rad doprineo je da je Institut lider u oblasti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, pa je to krunisano 2018. godine, kada je Institut postao ustanova od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Studentima uvek govorim: Ako želite da naučite nešto o kukuurzu, idite u Ameriku, ako hoćete da naučite o šećernoj repi – idte u Nemačku, ako želite da učite o ječmu – putujte u Kanadu, a ko želi da uči o suncokretu neka ostane u Novom Sadu. Jer, suncokret je zaštini znak Novosadskog instituta. Svaki sedmi suncokret koji se u svetu (gaji se na više od 30 miliona hektara i donosi rod od 31 miliona tona) potiče iz Novog Sada, navodi Dragana Latković.  Činjenicu da je svaki sedmi suncokret u svetu srpski državlјanin, novosadski stručnjaci posebno ističu. “Na Rimskim šančevima stvaraju se novi hibridi suncokreta, sa najnovijim tehnologijama gajenja i mnoge strane kompanije dolaze i uče kod nas”, kaže Dragana Latković. U ukupnim troškovima uzgoja njivskog bilјa seme učestvuje sa sedam odsto. Valјalo bi da to učešće ne raste, iako je poskupela i sama proizvodnja semena.

Na ovimakvim skupovima neizostavna tema mora da bude semenarska proizvodnja. U polјoprivredi Srbije koristimo sve manje deklarisani semenski materijal. Troškovi setve iz godine u godinu bivaju sve veći izdatak za polјoprivrednike, posebno kada prinosi podbace, kao što je to bilo proteklih godina zbog suša. Zato ratari pribegavaju štednji, ne koriste u punoj meri veštačko đubrivo, a prirodnog gnovija ni nema jer nema stoke, i deklarisano seme zamenjuju sopstvenim semenom sa tavana, takozvanu „tavanku”. Mada znaju da setva deklarisanim semenom obezbeđuje više prinose, zdrav usev, brže nicanje, zaštitu od bolesti… ne obaziru se odviše na te prednosti, zbog čega smo na istorijskom minimumu u korišćenju serifikovanog semena soje.

Semenarstvo je bitno i zbog toga što se vrednost poljoprivrede jedne zemlje meri se prema upotrebi deklarisanog semena. Srbija se u toj skali nalazi na poslednjem mestu u Evropi! Situacija se može popraviti, ali nema još mnogo vremena za taj poduhvat. Seme je strateški proizvod jedne države, najvažnija karika u lancu ishrane. Selekcionisati biljku otpornu na hirovitu klimu, niskozahtevnu, a visokorodnu – cilj je i domaćih i stranih semenara. Ali nemaju isti start, dodaje dr Miroslav Malešević, istaknuti selekcionar, i nekadašnji direktor novosadskog Instituta zaratarstvo i povrtarstvo. 

Setva, zadatak godine!

Prolećnu setvu treba obaviti na oko 2,5 miliona hektara u Srbiji. Semenske kuće već su  počele poljoprivrednciima da šalu cenovnike uvećane za 30 do 50 odsto u odnosu na lanjske. To uvećanje mora da bude ugrađeno i u finalne proizvode prilikom određivanja cena. Poljoprivrednici sad očekuju veće subvencije po hektaru (sad iznose oko 70 evra). Sad pred početak setve i velike novčane krize, jedino to može da im olakša obavljanje posla godine. Oni očekuju da subvencije po hektaru budu bar 200 evra. Jer, one su u EU od 500 pa do 900 evra po hektaru. Zbog toga naši poljoprivrednici nisu konkurentni. Procena je da u Srbiji ima oko 400.000 registrovranih poljoprivrednika, a da se od toga trećina njih proizvodnjom hrane bavi kao dodatnoim delatnošću. Oni ponovo apeluju nadležnima da im daju i povlastice za gorivo jer su oni jedini u regionu koji to nemaju. Proizvođači hrane još apeluju da subvencije za biljnu proizvdnju ratai treba da dobiju za celokupne površine koje obrađuju, a ne samo za 20 hektara, za koliko država za sad daje podsticaj. I to će biti prilika nadležnima da čuju ove i druge zahteve od proizvođača  hrane na skupu na Zlatiboru.

Opada korišćenje sertifikovanog semena!

Srbija je poslednja na Listi evropskih država u korišćenju sertifikovanog semena soje, ali se zna i da korišćenje deklarisanog semena pšenice iz godine u godinu opada. I pored problema, Srbija još uvek ima lidersku ulogu u regionu u semenskoj proizvodnji i predstavlјa jaku konkurenciju na međunarodnom tržištu, ali se, uprkos tome, nalazimo na istorijskom minimumu i poslednji smo na Listi evropskih država u korišćenju sertifikovanog semena samooplodnih bilјnih vrsta. U setvi soje 2020. godine sertifikovano seme soje korišćeno je svega 18–20 odsto, a pšenice od 35 do 40 odsto i ti podaci su ostali isti i u setvi poslednje dve godine. Na početku XXI.veka, sertifikovano seme pšenice se koristilo oko 90 odsto, a soje 75-85 procenata, ali već 2015. godine pada na 60 odsto kod pšenice i 50 odsto kod soje. Prema  ocenam SEmeqnrwske organizacije Srbije, takav trend se nastavio i u 2019. godini, kada je upotreba deklarisanog semena iznosila za pšenicu 40 odsto, a za soju 35 procenata. U poslednoj setvi 2022. godine kada je pšenica posejana na oko 730.000 hektara,  prema istrazivanjima ,,tavanka’’ je opet zauzela oko 60 odsto površina, navodi Miroslav Malešević.  

Gubici u proizvodnji zbog nekorišćenja deklarisanog semena soje iznose 5.940.560 dinara, ili 50.343.729 evra, a kod pšenice 9.335.336 dinara ,što u evrima iznosi 79.113.017 dinara navodi se u analizi asocijacije semenara Srbije. Spolјnotrgovinska razmena semena Srbije zemlјe sa svetom u 2021. godini iznosila je 191,8 miliona evra (217,909 tona.) Najviše izvozimo u zemlјe CEFTE, EU, Rusiju … Uglavnom seme kukuruza, pšenice, soje i suncokreta, a uvozimo najviše iz zemalјa EU, i to, pre svega: semenski krompir viših kategorija (predosnovno i osnovno seme), zatim  seme šećerne repe, seme linija hibrida kukuruza, seme povrća i krmnog bilјa.

Glavni razlog zašto polјoprivrednici ne koriste deklarisano seme već sopstveno ,,tavanku’’ jeste cena, jer smatraju da je sertifikovano seme skupo.

– Sopstveno seme češće koriste mali proizvođači, dok velika gazdinstva prednost daju deklarisnom semenu;

– Znaju da tako imaju pristup novoj genetici, sortama povećane tolerantnosti i višeg genetskog potencijala za prinos, što dugoročno gledano, doprinosi da prevagne tas sa sertifikovanim semenom;

 – Posebno je važno naglasiti ekonomski značaj i gubitke za semenarski sektor, nauku i celu polјoprivredu, kao i za državu Srbiju, ukoliko je nizak procenat korišćnja sertifikovanog semena. Mnoga istraživanja pokazuju da u protekle dve decenije, skoro celokupno povećanje proizvodnje po hektaru ostvaruje se zahvalјujući stvaranju novih sorti i razvoju oplemenjivanja bilјaka;

– Država bi morala, sagledati vrednost semenske proizvodnje, značajnu dobit od izvoza semena i prepoznati veliki protok novca i profitabilnost semenarskog biznisa. Semenarska Asocijacija Srbije je spremna da pruži stručnu pomoć u izradi modela da se sertifikovano seme više upotreblјava i da se izradi Strategija o tome u okviru Strategije za razvoj i pobolјšanje semenarstva Republike Srbije. To bi bilo bitno i za polјoprivredne proizvođače i za kreiranje agrarne politike Republike;

Dok su francuski institut za naučno istraživanje IMRA ili bavarski LFL ne samo vodeće institucije na nacionalnom nivou, već i uticajni kreatori agrarne politike Evropske unije, instituti koji u Srbiji proizvode seme igraju tešku utakmicu na slobodnom tržištu. “U sušnoj sezoni su naši hibridi suncokreta pokazali prednost u odnosu na druge, jer su tolerantniji na sušu. Domaći crveni i beli kukuruz pokazali su se najboljim za spremanje silaže”, kaže dr Luka Radoja, analitičar.

Seme, preduslov sigurnosti svake zemlje

Proizvodnja semena je preduslov prehrambene sigurnosti svake zemlјe. Semenarski sektor u Srbiji, uprkos teškoj proizvodnoj godini, kaže da će semena za prolećnu setvu u 2023. godini (koja treba da se obavi na oko 2,5 miliona hektara biti dovolјno), i za domaće potrebe i za izvoz. Seme je strateški proizvod jedne države, najvažnija karika u lancu ishrane. Selekcionisati bilјku otpornu na hirovitu klimu, niskozahtevnu, a visokorodnu – cilј je i domaćih i stranih semenara. Ali nemaju isti start. U centrali gde rade oplemenjivanje imaju veliko ulaganje za nauku. Nјihovi fondovi za istraživanja su veći nego ceo fond države Srbije za nauku. Po analizama na početku XXI veka, sertifikovano seme pšenice se korisitilo oko 90 odsto, a soje 75 do  85 odsto. Ali, sve što se dešavalo na povim prosotrima uticalo je na smanjenje pa je 2015. godine upotreba sertiifkovanog semena pšenice pala na 60 odsto, a soje na 50 odsto. Trend smanjivanja se nastavio do 2019. godine kada je upotreba deklarisanog semena pšenice bila 40, a soje 35 odsto. To je ostavilo i gubitke u proizvodnji koji kod soje iznose 50,3 miliona evra a kod pšenice 79,1 miliona evra.

Istraživanja pokazuju da je glavni razlog zašto polјoprivrednici ne koriste deklarisano seme već ,,tavanku’’, su visoke cene. Sopstveno seme najčešće koriste mali proizvođači. A, u Srbiji ima viblizu 217.000 malih proizvođala sa posedima veličine do dva hektara. U novim klimatskim promenama država bi morala da stimuliše nauku da stvara nove sorte i hibride koji će biti prilagođeni vremenskim prilikama. Jer, najavlјuje se da će suša već za dve do tri decenije prepoloviti prinose  kukuruza, pšenice i drugih kukltura… Sad je na poteyu nauka da stovri nove hybrid ei sorte koje ‘e prailgoditi nvim primenskim prilikama. Jugoslavija je nekad bila poznata po tome daje izvozila semena, a to znači nauku, odnosno pamet  u svet, pa je semenarstvo bio značajan izvor prihoda. Zato i semenarska Asocijacija Srbije predlaže da se uradi Strategija za razvoj i pobolјšanje semenarstva u Republici Srbiji. To bi trebao da bude i deo koncepta nove, buduće agrarne politike Srbije, koja mora pod hitnoi da se stvori i da zaživi u praksi.

Dok su francuski institut za naučno istraživanje IMRA ili bavarski LFL ne samo vodeće institucije na nacionalnom nivou, već i uticajni kreatori agrarne politike Evropske unije, instituti koji u Srbiji proizvode seme igraju tešku utakmicu na slobodnom tržištu. Uprkos izazovima, postižu i dobre rezultate. Ali, oni se ne pokazuju u praksi. I tu nastaje raskorak, kako da nauka i njena moć već jednom uđu u njive. U sušnoj sezoni proteklih godina, naši hibridi suncokreta pokazali su prednost u odnosu na druge, jer su tolerantniji na visoke temperature. O zastupljenosti domaćih u odnosu na strane hibride i sorte na tržištu Srbije niko ne želi da kalkuliše. 

Nezvanično, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, zajedno sa Institutom u Zemun Polju, danas zauzima 25 odsto tržišta semenskog kukuruza u Srbiji. Strani proizvođači kažu da je Srbija dobar domaćin, ali se i oni bore sa konkurencijom i činjenicom da nam navodnjavanje, važan faktor u semenarskoj proizvodnji, nije jača strana.

Inače, nekada je Jugoslavija bila zemlja koja je u svetu prodavala znanje, a to je bilo seme i njegova proizvodnja. Nije dobro što je Srbija je sad u tome na poslednjem mestu u Evropi! To potvrđuju podaci da je spoljnotrgovinska razmena semena Srbije sa svetom u 2021. godini bila 191,8 miliona evra, a to se odnosi na 217.909 tona. Od toga iz Srbije je bilo izvezeno u svet 184.472 tone za 127,4 miliona evra, dok je uvezeno 33.436 6ona u vrednosti 64,4 milioan evra. Iz Srbije najviše se izvozilo u zemlje CEFTE, EU, Rusiju. Prodavali smo seme kukuruza, pšenice soje i suncokreta, dok se uvozilo iz zemalja EU. Uvozimo semenski krompir, seme šećerne repe, semenske linije kukuruza, povrća i krmnog bilja.

Čija će zrna pokrenuti sejalice na proleće – slobodan je izbor svake tržišne ekonomije, ipak za jedno lobiraju svi u lancu od njive do trpeze: da ne sejemo seme sa tavana!  Prema podacima istraživača u Srbiji je jeseni u 2022. godini zasejano čak 730.000 hektara pšenicom. Ali, čak 60 odsto tih površina zauzela je sorta ,,tavanka”, tvrdi dr Miroslav Malešević, istaknuti selekcionar iz Novog Sada.  Sam taj čin već ukazuje da neće biti rekordni prinosi ni sledeće godine ako seme nije deklarisano. Kažu da se vrednost poljoprivrede jedne zemlje meri prema upotrebi deklarisanog semena. Na toj smo skali poslednji u Evropi. Situacija se može popraviti, ali nema još mnogo vremena za taj poduhat da bi  uhvatili korak sa svetom navodi dr Jegor Miladinović, direkto Instituta zaratarstov I povrtarstov u Novom Sadu.

Proteklu sezonu u celoj Srbiji obeležio je period suše koji je desetkovao useve i značajno uticao na smanjenje prinosa i kvalitet zrna.  Opšti utisak je da su vremenske prilike smanjile prinos prolećnih useva kukuruza, suncokreta i soje u odnosu na prethodne godine. Na lokalitetima gde je bilo učestalijih padavina i ako je primenjena kompletna agrotehnika i zaštita useva – prinosi su zadovolјavajući. Parcele koje su pod zalivnim sistemima, ostvarile su i prošle godine  dobre prinose.

Dakle, na visinu priunosa svih kultura utiče, pre svega, kvalitet semena i hibrida, zatim kako se obavlјalju radovi, kakva je mehanizacija… Ali, poslove u agraru u Srbiji obavlјa 451.000 traktora i oko 25.000 kombajna, a oni su u većini stariji od svojih vlasnika. Na visinu prinosa utiče i znanje ratara… Dokaz takvog kvaliteta semena  i visine proizvodnje koja stagnira već decenijama (vrednost se kreće oko pet milijardi dolara godišnje – samo je u 2021. godini bila 5,6 milijardi dolara, odnosno oko 1.000 dolara po hektaru) je činjenica da za poslednje tri i po decenije rast polјoprivredne proizvodnje u Srbiji je samo 0,45 odsto. Od demokratskih promena 2000. godine pa do početka 2022. godine to je bilo malo više – oko 0,61 odsto! Znači smanjenje upotrebe u setvi ,,tavanke’’, kod svih kultura, značiće i povećanje proizvodnje u tonama sirovina za hranu, ali i pobolјšanje kvaliteta.

Navodnjavanje u Srbiji 2022. godine

Tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 54.639 hektara polјoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini, saopštio je Republički zavod za statistiku. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto).

Inače, Srbija poseduje 5,1 miliona hektara agrarnih površina, obradivo je 4,1 miliona hektara, dok se koristi 3.476.000 hektara.

Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99.355 hilјada m³ vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odto površine.Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.

Ovo je blagi napredak u navodnjavanju jer se u 2021. godini u Srbiji navodnjavalo samo 52.236 hektara. To je bilo oko 1,4 odsto obradivih površina. Istovremeno su i poplave  2021. godine odnele useve sa 14.000 hektara! Kada je pušten u rad hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, davne 1977. godine, kada ga je otvorio visoki funkcioner tadašnje SFRJ Stane Dolanc, obećano je da će se navodnjavati čak 510.000 hektara oranica. To je ostalo samo obećanje i očekivanje, odnosno neostareni plan i želja do današnjeg dana. I političara, zatim kreatora agroekonomske politike, ali i proizvođača hrane u Srbiji. A, u njoj sad ima oko 565.000 gazdinstava.  (B. GULAN)