Hrana u svetu poskupela za 28 osto!

Globalne cene hrane blago su pale u decembru jer su se međunarodne kotacije biljnih ulja i šećera znatno povukle sa visokih nivoa, ali to i nije baš neka uteha, jer je hrana u svetu poskupela prošle godine više od 28 odsto na godišnjem nivou, prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO).

Indeks cena hrane, koji izračunava FAO, iznosio je u decembru u proseku 133,7 poena, spustivši se za 0,9 odsto u odnosu na novembar, ali je u odnosu na decembar 2020. godine viši za 23,1 odsto. Indeks prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda kojima se obično trguje. Samo su mlečni proizvodi poskupeli u decembru na mesečnom nivou.
Prema izveštaju, objavljenom na zvaničnoj internet stranici agencije UN sa sedštem u Rimu, indeks cena hrane za celu 2021. godinu iznosio je u proseku 125,7 poena, što je za čak 28,1 odsto više nego prethodne godine.

Mada visoke cene hrane obično daju podsticaj povećanju proizvodnje, veliki troškovi inputa, tekuća globalna pandemija i sve neizvesniji klimatski uslovi ostavljaju malo prostora za optimizam u pogledu povratka na stabilnije tržišne uslove u 2022, kaže viši ekonomista u FAO, Abdolreza Abasijan.

Što se tiče kretnja cena u decembru, žitarice su pojeftinile za 0,6 posto u odnosu na novembar, usled pada izvoznih kotacija pšenice zbog bolje ponude nakon žetve na južnoj hemisferi.

Pojeftinjenje pšenice je više nego nadoknadilo rast cene kukuruza, izazvan snažnom tražnjom i zabrinutošću zbog dugotrajne suše u Brazilu. Međutim, cene žitarica su prošle godine u proseku porasle za 27,2 procenta, dostižući najviši nivo od 2012, pri čemu je kukuruz skočio za 44,1 odsto, pšenica za 31,3 posto, a pirinač za 4,0 odsto.Cene biljnih ulja su u poslednjem lanjskom mesecu pale za 3,3 procenta, jer su potonule kotacije palminog i suncokretovog ulja usled smanjene globalne uvozne potražnje, pod uticajem zabrinutosti u pogledu rastućeg broja slučajeva kovida-19. Ipak, cene biljnih ulja su tokom 2021. dostigle najviši nivo u istoriji, uzletevši za 65,8 posto u odnosu na 2020.

U decembru 2021. godine cene su na mesečnom nivou pale i cene šećera za 3,1 procenat, na najniži nivo u poslednjih pet meseci, što FAO takođe pripisuje zabrinutosti povodom uticaja omikron soja kovida na globalnu potražnju, slabljenju brazilske valute reala i nižim cenama etanola. Na godišnjem nivou, pak, cene šećera su lani porasle za 29,8 odsto na najviši nivo od 2016. godine

Kotacije mesa su u decembru uglavnom ostale stabilne, ali su tokom 2021. zabeležile rast od 12,7 procenata u odnosu na prethodu godinu.

Na globalnom tržištu su u decembru jedino poskupeli mleko i mlečni proizvodi za 1,8 odsto u odnosu na novembar, pošto je manja proizvodnja mleka u zapadnoj Evropi i Okeaniji podstakla rast cena putera i mleka u prahu, dok su cene sira neznatno skliznule. Cene mleka su prošle godine u proseku bile za 16,9 odsto više nego 2020.

Cene hrane rasti do leta, 2022. godine. Troškovi ishrane tročlane porodice u Srbiji u porodičnom budžetu učestvuju sa 35-40 odsto, dok u zapadnim zemljama to učešće iznosi 5-15 odsto.Cene svežeg mesa u septembru 2021. godine su skočile za 15-30 odsto u odnosu na septembar prošle godine, dok je povrće poskupelo za 36 odsto, jaja za 20 odsto, a jestivo ulje za više od 50 odsto. Hrana i energenti u potrošačkoj korpi učestvuju sa više od 55 odsto, što ukazuje da će u narednom periodu doći do značajnog pada ionako niskog životnog standarda građana, rekao je Prostran.

Kako je prognozirao, cene hrane će rasti sve dok budu rasle cene goriva, a u Srbiji rastu i zbog toga što je desetkovan stočni fond i zato što su izdvajanja države za razvoj poljoprivrednog sektora minimalna. Pandemija (korona virusa) je izazvala ozbiljne poremećaje na tržištu, pre svega kada je u pitanju kretanje roba.  Bogate zapadne zemlje počele da koče kretanje roba, plašeći se nekih još većih poremećaja zbog pandemije, što takođe utiče ne kretanje cena hrane. Učešće agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije trebalo bi da bude u korelaciji s učešćem poljoprivrede u stvaranju Bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje. Postoji i zakobn po kome bi Agqrraqni budzet trebao da bude najmanej pet odesto od budztaq SRbije. On je to bio, čak i jedan odsto više, daklee 1996. godien.,Posle toa niakda više biuej se ni približio zakonskoj odrednic pod pet odsto. Kreće se od dva do četiri odsto.

Prema zvaničnoj stastistici  poljoprivreda u BDP Srbije učestvuje sa oko 10 odsto, sa manje od pet odsto ili sa 4.000 miliona evra. Kada bi ovaj princip bio ispoštovan, mi bismo svake godine za poljoprivredu izdvajali oko milijardu evra i taj novac bi bio značajan podsticaj za poljoprivrednike.

Evropska unija za poljoprivredu izdvaja trećinu svog ukupnog budžeta koji iznosi 1.161 milijarda evra ističući da je poljoprivreda najvitalniji i najrealniji sektor koji obezbeđuje sigurnost života, zbog čega mu država mora posvetiti mnogo više pažnje. Kad ostanete bez hrane morate sve rezerve – i devizne i zlatne, da dajete za nabavku hrane, što se u istoriji naše države nekoliko puta desilo.

Ukazujući na ćinjenicu da visoke cene hrane naročito pogađaju siromašne građane, u Srbiji postoji sirotinjska potrošačka logika koju trpimo i koja postoji već dugi niz godina. Država bi zbog sve veće inflacije morala da intervencijom iz Robnih rezervi amortizuje cene ulja i mesa. (B.G.)