GUČA: ODRŽANO PRVO OBELEŽAVANјE SVETSKOG DANA KROMPIRA U SRBIJI

Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica čovečanstva. Nastao je pre 8.000 godina i vodi poreklo iz planinskih delova južnog Perua i zapadne Bolivije. Krompir je kosmopolitska biljna vrsta sa oko 5.000 sorti, koja se gaji u 159. zemalja sveta. U poslednjih pola veka površine pod krompirom u svetu su se brzo uvećavale, tako da se krompir sada gaji na oko 20. miliona hektara, sa bruto proizvodnjom od oko 370. miliona tona! Krompir spada u red najintenzivnijih ratarskih kultura i svrstava se u veoma značajne poljoprivredno – prehrambene proizvode. Ovakav značaj dobio je zahvaljujući širokim adaptivnim mogućnostima, visokoj reproduktivnoj sposobnosti (5 – 20 puta) i dobroj nutritivnoj vrednosti krtola.

Pored toga što služi u ljudskoj ishrani, jedan deo krompira koristi se za potrebe hemijske, prehrambene i farmaceutske industrije, upotrebljava se i kao visokovredna stočna hrana. Koristi se za različite namene: proizvodnju skroba, alkohola, desktrina, glukoze, kaučuka, svile, lepka, hartije i slično. Preko 85 različitih industrija koristi krompir kao sirovinu od koje se dobija više od hiljadu proizvoda.

Najveći svetski proizvođači krompira su Kina, Indija, Ruska Federacija, Ukrajina i SAD.  Najveći prerađivači krompira u pomfrit, čips i skrob su zemalje tzv. Evropske šestorke: Nemačka, Poljska, Francuska, Holandija, Belgija i Velika Britanija.

Zbog svojih vrednosti, krompir je:

• Treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice;
• Četvrta kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice;
• Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.

U naše krajeve krompir je donet prvo u Vojvodinu 1759. g. od strane seljaka kolonista iz Nemačke, a u čačanskom kraju se gaji od 1782. godine, kada su ga iz Srema preneli kaluđeri u manastir Blagoveštenje u Ovčarsko – kablarskoj klisuri. Dositej Obradović je obilazeći mnoge evropske države prepoznao značaj krompira u ishrani stanovništva i preporučio Milošu Obrenoviću – Knezu Srbije, da država radi na širenju njegove proizvodnje. Rekordan proizvdonaj kromoria u srbiji bla je 1974. godien i tada je proizvedneo ukupno 1.148,66 tona! Međutim, posle toga njegova proizvodnja je  u staslnom padu pa je Srbija sad veliki uvoznik krompira. Najbolji podatak je činjenica da je 2020. godine bilo proizvedeno samo 664.891 tona, kažu organizatori Prvog obeležavanja Svetskog dana krompifra u Srbiji koji je organizovalo ekoločko društvo  u Dragačevu – i Guči.

Značajno mesto u ishrani stanovništva u Srbiji, krompir je zauzeo u periodu 1960 – 1980. godine, kada je postao jedan od najznačajnijih prehrambenih proizvoda u mnogim domaćinstvima, restoranima i menzama.

Osnivanjem Zavoda za krompir u Guči 1954. godine, stvoreni su preduslovi za stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira. Kao rezultat selekcionog rada nastale su četiri domaće sorte krompira: Dragačevka i Jelica 1975. g., Univerzal 1994.g. i Hibrid 8614, 1997. godine. Treba imati u vidu da selekcioni proces kod krompira traje 12 – 13. godina.

Pre nekoliko godina, u Centru za krompir u Guči, “ozdravljeno“ je i sa novom tehnologijom Aeroponike prizvedeno elitno seme stare sorte krompira Dragačevski mesečar, koji je na taj način vraćen na sortnu listu krompira u Srbiji!

Centralno mesto u obeležavanjuu Svetskog dana krompira u Srbiji, a to je kraj maja, zauzeo je okrugli sto posvećen domaćoj proizvodnji, preradi i plasmanu ove, za ljudsku ishranu izuzetno važne povrtarske kulture. Prisutne poqoprivrednike i druge uvažene gost pozdravio je Milić Domanović, v. d. direktora Centra za krompir u Guči, posebno ističući da su svi oni svojim dugogodišnjim naučnim, stručnim i privrednim radom pružili veliki doprinos unapređenju proizvodnje, prerade i plasmana krompira na našim prostorima. Na njegov predlog, sa skupa u Guči, pokrenuta je inicijativa za osnivawe Udruženjaa za krompir Srbije. O preseku stanja u proizvodnji krompira i problemima sa kojima se danas suočavaju proizvodnja i prerađivači, ali ujedno i perspektivama gajewa ove poqoprivredne kulture govorio je prof. dr Živko Bugarski, kao izuzetan poznavalac prilika u toj oblasti.

Srbi jedu po 50 kilograma krompira godišnje. Povrtari ove godine trljaju ruke zbog dobvre cene krtole. Alki, pšroizvpođači se radujui dobor ceni,je je rod i pdbacio zbog suše!

 Rekordna uvozna godina!

Zbog takve proizvodnje, čiji je uzrok suša, ova godina biće i rekordna po uvozu krompira, posebno iz Rusije i Belorusije. Kao razlog tome stručnjaci ističu da je i prošla godina bila sušna, te da je zbog toga rod domaćeg krompira podbacio i ne može da zadovolji potražnju na tržištu.

Ratko Vukićević, predstavnik proizvođača krompira Srbije, navodi da je proizvodnja merkantilnog krompira u Srbiji pala na niske grane, a da su prognoze za buduće još lošije. Veliki je problem i nedostatka semena u Holandiji, Francuskoj i Belgiji, odakle je najviše uvoženo semenskog krompira.

– Ako se sistemski ne reši problem proizvodnje kod nas, mi ćemo u buduće svake godine uvoziti ogromne količine krompira. Sigurno je da će ova 2024. godina biti rekordna po uvozu. Od septembra do danas u Srbiju je uvezeno čak 32.288 tona krompira, a do kraja sezone sigurno je da će uvoz prebaciti 40.000 tona. Do sada je 2022. godina držala taj neslavni rekord sa uvozom od 33.000 tona – rekao nam je Vukićević.

Prema procenama stručnjaka, Srbija će ove godine platiti više od 10 miliona evra za uvozni krompir. Najviše se uvozi iz Rusije i Belorusije, gde je prošlogodišnji rod bio rekordan, pa imaju ogromne količine viška koje moraju da izvezu da im ne bi propao. Trenutna cena koju domaći uvoznici plaćaju za kilogram krompira kreće se od 10 do 15 centi. Sa druge strane, u Srbiji se na veliko taj isti krompir nudi za 50 do 80 dinara, dok je u maloprodaji cena i više od 100 dinara.

Puni kamioni

Nemamo dovoljno kamiona koji bi mogli da prevezu krompir iz Belorusije koji je toliko tražen. Svaki kamion koji ode na tu stranu vraća se natovaren krompirom. Još se nijedan nije vratio prazan, kazao nam je jedan od vlasnika transportne firme.

Jesenje sunce u celoj zemlji ide prošel godine išlo je na ruku da se posao obavi kako treba, dok klima tokom sazrevanja povrća nije bila u svim regionima ista, pa su i prinosi varirali. Sad je cena kilograma kromira kada se kupuej na vleiko oko 50 dinara. Prosečan prinos po hetkaru se kreće oko 50 tona!

U Srbiji se godišnje po jednom stanovniku troši po 50 kilograma krompira! To značii da nam je za ishranu godišnje potrebno oko 350.000 tona! Koliko je ovog proleća posejano krtole još se ne znaju podaci, ali smo ga lane imali posejanog na 24.870 hektara, a prosečan prinos je bio 21,2 tone po hektaru, što znači da smo ga imalo približno 530.000 tona.

Dr Đorđe Vojnović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, kaže da sad godišnje sa njiva dobijemo u proseku od 450.000 do 500.000 tona. Sa tom količinom možemo da zadovoljnim domaće potrebe pa čak i da ga izvezemo. Kilogram belog i crvenog krompira na pijacama i u marketima je skoro izjedanačenn i kreće se od stotinu do 150 dinara, dok je cena naveliko kod povrtara od 50 do 60 dinara.

U ataru sela Sirig u opštini Temerin veliki proizvođač krompira Branislav Zelenović imao je, u proseku, 50 tona po hektaru. Zadovoljan je rodom i cenom naveliko. Krompir je krupan, zdrav, čist i ima odličnu cenu, 50 do 60 dinara košta kilogram naveliko, kazao je Zelenović za novosadski „Dnevnik”. On proizvodi krompir duže od 30 godina i istrajava u tome, mada tržišne prilike nisu iste svake godine.

Za setvu treba uvek spremiti dosta novca, a ima sezona kada je krompir jeftin, dosta ga na domaćem tržištu bude i uvoznog, a prinosi mali i zato se krompir iz godine u godinu sve manje seje. Ne mogu svi povrtari da finasijski izdrže nisku cenu i veliki ulog.

Po hektaru treba oko 8.000 evra kada se saberu troškovi za seme, zaštitna sredstva, navodnjavanje…Semenski krompir je skup, kilogram je 120 dinara, a onom koji primenjuje gušću setvu po hektaru potrebne su tri tone. Ali će nam se zato ova setva isplatiti. Tamo gde su prinosi solidni, pokriće se troškovi ulaganja i zaraditi. Mada ima godina kada je krtola jeftina, pogotovo kada stigne uvozni, koji obara cenu domaće. Pre tri godine naveliko je koštao osvega deset evro centi, pa su se ljudi razočarali i odustali.

Povrtarima treba realna cena

Prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže za javnost da su se površine pod krompirom značajno smanjile u odnosu na pre nekoliko godina zbog visokih troškova ulaganja i prekomernog uvoza koji obara cene domaćem povrću. Po njegovim rečima, ulaganja u krompir se kreću od 8.000 do 10.000 evra po hektaru, a od te sume polovina je potrebna za kupovinu semena.

Visoki troškovi setve i jeftin krompir doprineli su da svake godine imamo sve manje domaćeg krompira. Jedino bi dobra cena – evro po kilogramu bio najbolji podsticaj za povrtare da se vrate setvi ovog povrća i budemo veći izvoznici jer za to imamo dobre preduslove, plodne oranice.  A, da se nekada proizvodilo skoro tri puta više nego danas, najbolji dokaz su analize i proizvodi u našoj prošlosti. Zato i za ovu kulturu, kao i mnoge druge, boljitak se nalazui u povratku u prošlost! Povrtarima nisu potrebne subvencije, već samo cena koja bi bila adekvatna ulaganjima. To bi bio najbolji podsticaj, više bi se sejao, a kupci su na domaćem tržištu, pošto je krompir u ishrani stanovništva najzastupljeniji u odnosu na drugo povrće.

Zelenović kaže da će, čim završi vađenja krompira, krenuti da ga prodaje, verovatno u Severnu Makedoniju i na Kosmet. – Dobio sam dozvolu da mogu da ga prodajem izvan zemlje, jer su analize pokazale da je zdrav, navodi Zelenović.

S druge strane, Srbija je i izvoznik, ali i uvoznik krompira, jer trgovinski lanci imaju svoju politiku.

Jedemo uvozni krompir

Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine smo uvezli blizu 47.950.000 kilograma krompira i platili ga 18.271.812 evra. Najviše ovog povrća smo kupili iz Francuske 27.800.000 kilograma a potom i iz Nemačke, ali znatno manje – 9.230.000 kilograma i iz Holandije 5.642.000 kilograma. Za osam meseci 2023. godine uvezli smo 41.780.000 kilograma krompira. Podaci PKS kažu da je na domaće tržište stizao čak iz 26 zemalja! Po količinama, najviše ga je bilo iz Francuske, Nemačke i Belorusije.

Jesenje sunce prošle 2023.godine u celoj zemlji pogodovalo je proizvođačima da posao obave kako treba, dok klima tokom sazrevanja povrća nije bila u svim regionima ista, pa su i prinosi varirali.

Godišnje pojedemo po glavi stanovnika oko 50 kilograma što znači da nam je potrebno najviše oko 350.000 tona. Koliko je ovog proleća posejano krtole još se ne znaju podaci, ali smo ga lane imali posejanog na 24.870 hektara, a prosečan prinos je bio 21,2 tone po hektaru, što znači da smo ga imalo približno 530.000 tona.

Dr Đorđe Vojnović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta ističle za javnost da godišnje sa njiva dobijemo u proseku od 450.000 do 500.000 tona Sa tom količinom možemo da zadovoljimo domaće potrebe i da ga izvezemo.

Kilogram belog i crvenog krompira na pijacama i u marketima je skoro izjedanačna i kreće se od stotinu do 150 dinara, dok je cena naveliko kod povrtara od 50 do 60 dinara.

U ataru sela Sirig u opštini Temerin veliki proizvođač krompira Branislav Zelenović imaće, u proseku, 50 tona po hektaru. Zadovoljan je rodom i cenom naveliko.

– Krompir je krupan, zdrav, čist i ima odličnu cenu, 50 do 60 dinara košta kilogram naveliko – kazao je Zelenović za „Dnevnik”.

On proizvodi krompir duže od 30 godina i istrajava u tome, mada tržišne prilike nisu iste svage godine.

– Za setvu treba uvek spremiti dosta novca, a ima sezona kada je krompir jeftin, dosta ga na domaćem tržištu bude i uvoznog, a prinosi mali i zato se krompir iz godine u godinu sve manje seje. Ne mogu svi povrtari da finasijski izdrže nisku cenu i veliki ulog – naveo je Zelenović. – Po hektaru treba oko 8.000 evra kada se saberu troškovi za seme, zaštitna sredstva, navodnjavanje… Semenski krompir je skup, kilogram je 120 dinara, a onom koji primenjuje gušću setvu po hektaru potrebne su tri tone. Ali će nam se zato ova setva isplatiti. Tamo gde su prinosi solidni, pokriće se troškovi ulaganja i zaraditi. Mada ima godina kada je krtola jeftina, pogotovo kada stigne uvozni, koji obara cenu domaće. Pre tri godine naveliko je koštao osvega deset evro centi, pa su se ljudi razočarali i odustali.

Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine smo uvezli blizu 47.950.000 kilograma krompira i platili ga 18.271.812 evra. Najviše ovog povrća smo kupili iz Francuske 27.800.000 kilograma a potom i iz Nemačke, ali znatno manje – 9.230.000 kilograma i iz Holandije 5.642.000 kilograma. Za osam meseci ove godine uvezli smo 41.780.000 kilograma krompira. Podaci PKS kažu da je na domaće tržište stizao iz čak 26 zemalja. Po količinama, najviše ga je bilo iz Francuske, Nemačke i Belorusije.

Povrtari koji su sejali krompir sada su u poslu jer je sezona vađenja u punom jeku.

Proizvođači ističu da se u poslednjih deceniju i po događaju veoma krupne promene u proizvodnji i preradi krompira na području Evrope i da su nove članice EU, posebno sa Balkana, značajno smanjile zasaene površine pod ovom poloprivrednom kulturom.Posebno značajno smanjenje površina pod ovom proizvodnjom evidentirano je u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Grčkoj i Poljskoj koja je dugo bila drugi proizvođač krompira, odmah posle Nemačke.

– Od 2005. do 2010. za mnoge poljoprivrednike je bilo unosnije da se preorijentišu da gaje ratarske zrnaste kulture, koje su imale prilično visoke cene i gde su ulaganja i rizik bila znatno manjia u poređenju sa proizvodnjom krompira. Sa druge strane, jedino su vodeće zemlje u proizvodnji krompira  Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija, kao i Danska, povećavale zasa|đene površine i to uz stalno povećavanje prinosa. Aktuelni sortiment, savremena tehnologija proizvodnje i kvalitetna mehanizacija su u svim zemljama Evrope pozitivno uticali na porast prinosa po jedinici

površine, ali se zavisnost od uvoza merkantilnog krompira i pomfrita povećavala iz godine u godinu nvodi Bugarski, posebno ističući da je u posledwih nekoliko godina prisutan veliki trend proizvodnje krompira za preradu u pomfrit, što je uslovilo da cene sirovine na slobodnom tržištu budu povremeno više od onih koje ima krompir za konzumnu upotrebu.

Takođe, visoke cene električne energije neophodne za rad sistema ventilacije i hlađenja krompira u

dugom periodu njegovog skladištenja uticale su da mnogi proizvođači u Holandiji, Belgiji i Francuskoj odustanu od skupe i zahtevne proizvodwe semenskog i konzumnog rompira, birajući da manje ulože, a ostvare bolju zaradu proizvodeći sirovinu za pomfrit.

Iako Srbija važi za velikog proizvođača kvalitetnog krompira, poslednjih godina se povećava uvoz konzumnog krompira. Osim nedostaka dovoljnih količina krompira, jedan od osnovnih razloga za ovakvo stanjee naše proizvodwe je ukidanje ograničenjaa uvoza krompira.  Uz konzumni krompir, po rečima Bugarskog u Srbiji se u poslednje dve godine trošilo i 26.000 tona pomfrita, što zamewnjuje 50.000 tona svežeg krompira. – U Srbiji se utroši godišnje 90.000 tona krompira iz uvoza, što je trećina ukupne potrošnje. Imamo kvalitetan proizvod, ali već u toku zime nemamo dovoljnu količinu, niti adekvatan kvalitet, jer su preparati koji  čuvaju krompir da ne klija povučeni sa tržišta EU, a imamo malo skladišta. I taj kvalitetan krompir koji je proizveden tokom leta počinje da se menja, a posebno je to prisutno kod krompira iz Vojvodine. I insekti urušavaju kvalitet krompira, tako da velika kolićina ove robe nije tržišno upotrebljiva.

Nema ograničenja u uvozu, pa čak i krompir koji uvozimo po damping cenama zbog niskih troškova proizvodnje urušava domaće tržište. U narednih nekoliko godina ne očekuje smirivanje tržišta krompira. Tendencije smanjenjaa površina pod krompirom koje su prisutne u celoj Evropi nisu mimoišle ni Srbiju. Prinosi su malo povećani, ali se, zbog migracija stanovništva, klimatskih promena, nemogućnosti navodnjavanjaa prestruktuirala proizvodnjaa i preselila u ravničarsko područje. 

Tako je  sad Vojvodina zauzela dominantno mesto u proizvodwi ovog useva. Prisutno je ukrupnjavawnjee poseda, pojedinci obrađuju 50 do 100 hektara, dok firme obrađuju čak i do 700 hekata krompira. Kvalitet je zadovojavajući tamo gde se primenjuje vrhunska tehnologija. Ipak, poslednjih godina nemamo dovoljno krompira, tako da se uvozi od 40.000 do 50 000 tona godišnje, a razlog je smanjenje površina i sa druge strane uticaj meteoroloških uslova u pojedinim godinama, objasnio je prof. dr Zoran Bročić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. On je, takođe, podsetio da je pedesetih godina prošlog veka u Guči osnovan Centar za krompir koji je bio lokomotiva razvoja proizvodnje krompira u brdsko-palninskom području i koji je stvorio četiri svoje sorte i iznedrio veliki broj stručnjaka i da je upravo zbog toga ova mala varoš pravo mesto da se u Srbiji obeleži ovaj značajan dan.

U Srbiji se krompir gaji na oko 20.000 hektara sa prosenim prinosima od 15 do 17 tona, mada bolji proizvođačii ostvaruju prinose od 40 do 60 tona po hektaru. Međutim, povećani troškovi proizvodnjee koji su posebno izražeeni  poslednjih godin, kao i sve veća potreba za navodnjavanjem, negativno utiču na interesovanje proizvođača da nastave proizvodnjuu ove kulture.

– Bavimo se proizvodwom semenskog krompira na obroncima Javora na površini od 35 do 40 hektara. Našu proizvodnjuu opterećuje uvoz jeftinog krompira iz Belorusije i Ukrajine. Mi nismo

konkurentni, jer ne možemo da zalivamo krompir u vreme suše, a imamo i razne štetočine. Tu je i usitnjenost parcela – istakao je Milan Bogdanović, proizvođač krompira iz Ivanjice. (B. Gulan)