GMO pred vratima Srbije…

Seme je simbol slobode jedne države, a GMO je paradigma globalnog uređenja društva, jer desetak multinacionalnih kompanija bi da kontroliše svet, tako što bi jedini proizvodili seme. Srpsko seme je najprofitabilniji deo srpskog agrobiznisa i sada je na udaru multinacionalnih kompanija. Semenarstvu se poklanja velika pažnja u svim državama u kojima je proizvodnja hrane jedan od prioriteta

Sada je i definitivno jasno zašto Skupština Srbije oteže sa stavlјanjem na dnevni red dopune Deklaracije o genetski modifikovanim organizmima (GMO) i proizvodima od GMO, kojom se traži raspisivanje referenduma na kojem bi narod odlučio da li Srbija treba da dozvoli uzgoj i promet GMO proizvoda. Profesor na Polјoprivrednom fakultetu u Beogradu poslanik dr Miladin Ševarlić kaže da je dopunu Deklaracije predložio u maju 2017. godine na osnovu jednoglasnih odluka četiri petine opština u Srbiji, tačnije njih 135, da ne treba dozvoliti GMO proizvodnju, ni promet GMO proizvoda. Dopuna nije stavlјena na dnevni red skupštinskog razmatranja. Ne sme se gubiti iz vida da je to najbrži put da se uništi jedna zemlja, da joj se oduzem nacionalono semenarstvo. Kada do toga dodje i zemlja postane uvozno zavisna, onda ona mora da bude u  kolonijalnom položaju. Odnosno, ekonomski zavisna.

Od mišlјenja četiri petine žitelјa Srbije, očigledno, jače je ono mišlјenje koje zagovara EU u poglavlјu 30, koje moramo da ispunimo da bismo nastavili naš evropski put. A ono glasi da nam bez pristanka na promet GMO proizvoda na srpskom tržištu nema ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), a bez članstva u STO, nema ulaska u EU. Srbija je jedna od 13 zemalјa u svetu koje nisu članice STO. Srbija već dve decenije godina pokušava da postane članica STO i da se nađe u društvu više od 160 zemalјa. Zahtev STO jeste da se izmeni Zakon o GMO i dozvoli promet, precizirao je Ljajić, napominjući da mi još nismo ušli u proceduru izmene tog zakona, jer postoji otpor javnosti. Srpski zakon o GMO donet je 2009. godine i on zabranjuje i proizvodnju i promet GMO proizvoda.

Uticaj multinacionalnih kompanija

Genetičar Miodrag Dimitrijević, profesor Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je GMO paradigma globalnog uređenja društva, jer se proizvodnja hrane izvlači iz nacionalnih okvira i prelazi u ruke malog broja multinacionalnih kompanija „Poznato je da ko je nezavisan u proizvodnji hrane, taj je i politički nezavisan i to predstavlјa važan segment lične, nacionalne i populacione slobode“, kaže Dimitrijević. Ovako bi, dodaje on, desetak multinacionalnih kompanija da kontroliše svet, tako što bi jedini proizvodili seme.

Miladin Ševarlić, uz to, ukazuje da GMO hrana predstavlјa eksploataciju na čak tri nivoa. „Eksploatišu se polјoprivredni proizvođači prodajom semena GMO čija cena raste neuporedivo više od cene konvencionalnog semena. Takođe, reč je o vezanoj prodaji totalnog herbicida baziranog na kancerogenom lifosatu koji ostavlјa vrlo štetne posledice po bilјke, životinje, zemlјište, dakle ugrožava se ekosistem. Na kraju, korišćenje GMO hrane štetno utiče i na njene konzumente“, kaže Ševarlić. On podseća da se GMO dobijaju ukrštanjem gena životinja sa genima bilјaka ili gena bakterija sa genima bilјaka. To su potpuno atipične vrste i nema govora ni o kakvom prirodnom skladu, a Dimitrijević napominje da ta hrana na čoveka utiče i na genskom nivou, pa ono što jedemo može da menja našu naslednu osnovu.

Međutim, ministar Rasim Ljajić smatra da bi se prepreka u vezi sa prometom GMO mogla prevazići tako što bi on bio odobren zakonom, ali i praktično onemogućen uvođenjem rigoroznih pravila o kontroli proizvoda koji ulaze u zemlјu. „Ja sam siguran da ne bi bilo prometa GMO i ako se izmeni zakon, jer možemo da donesemo striktna pravila za taj promet koja će ga učiniti teškim“, objasnio je on.  Ševarlić ne veruje u tu priču. Podseća da je sam Ljajić priznao da u Srbiji postoji promet GMO, iako imamo zakon koji zabranjuje i promet i proizvodnju. Dakle, zakon nije poštovan. „Kako onda da verujemo da ćemo, kada promenimo zakon i odobrimo promet GMO, to sprečiti podzakonskim aktom, kada nismo mogli zakonom“, izričit je profesor Polјoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Tatjana Brankov, docent Ekonomskog fakulteta u Subotici, koja je doktorirala na temu GMO, kaže da je seme simbol slobode jedne države, a da su studije koje tvrde da je GMO hrana bezbedna, uglavnom naručena istraživanja koja su sponzorisale multinacionalne kompanije. „Ja bih volela da prestanu da nam ponavlјaju mantru da je na slobodnom tržištu zabranjeno intervenisati, jer to apsolutno nije tačno. Sve razvijene zemlјe na neki način štite svoje proizvođače“, kaže Tatjana Brankov. Ona ukazuje da je jedan od osnovnih cilјeva upravlјanja agroprivredom neke zemlјe dostizanje određenog nivoa samodovolјnosti u proizvodnji hrane.

Podseća kako je bilo strašno u Srbiji pod sankcijama, ali bi, kaže, bilo mnogo gore da nismo bili u visokoj meri samodovolјni u proizvodnji hrane. „Sa nama nešto zaista nije u redu, ukoliko mi naše tržište prepustimo stranim kompanijama, a to je proces koji se već dešava. Od 2000. godine na ovamo, naši svetski poznati instituti —Institut za kukuruz iz Beograda i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada gube tržišnu poziciju. A imaju vie pod 1.500 stvorenih sorti I hibrida raznih kultura. Sve to što je stovreno u ove dve instititucije od nacionjalanog značaja, dokazalo se u ovim vremenima. Posebno za vreme suša, pokazali su bolej rezutlatu  na ovom podnbelju od uvoznih sorti I hibrida. U poslednjih nekoliko godina na tržištu semena kukuruza dominira multinacionalna kompanija ’Pionir‘. Ako se tako nastavi za dvadesetak godina će potpuno nestati domaća semenska industrija“, upozorava ona.

I Dimitrijević se pita zar treba da dezavuišemo sopstvenu proizvodnju klasičnog semena koja je svetski poznata i priznata, da bismo uzeli tuđi proizvod bez tehnologije. Ševarlić, kao i agroekonomista Milan Prostran, smatra da Srbija upravo treba da očuva „zlata vredan status genetski nemodifikovane zemlјe“, pre svega, soje i kukuruza i njihovih prerađevina koje imaju jako dobre reference i velikim delom ih izvozimo, najčešće u EU. Svega 2,1 odsto soje i oko 20 odsto kukuruza potiče iz država koje nisu proizvođači GMO-a. To znači da zemlјe kao što su Rusija, Mađarska, Ukrajina, Srbija sve što proizvedu mogu da prodaju bez problema. Ševarlić smatra da će sa dozvolom prometa proizvoda GMO stranci dampiškim cenama osvojiti 60 odsto tržišta polјoprivredno-prehrambenih proizvoda. Tržište ćemo, kako kaže, ne prodati, nego predati. „Moja procena je da će relativno ’plitko‘ tržište polјoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji sa oko tri milijarde evra biti zauzeto uvoznim proizvodima GMO, čime ćemo pogoršati spolјno-trgovinski bilans Srbije, a i zdravstvenu sigurnost potrošača“, kaže on. Kao i Prostran i on objašnjava da su naši potrošači uglavnom slabije platežne moći i da nisu dovolјno informisani, tako da će kupovati jeftinije, ne vodeći računa o posledicama. A, dugoročno one donose konfrontacije proizvođača i potrošača. Proizvođači će se pitati zašto se dozvolјava uvoz jeftinih GMO proizvoda u Srbiju, a njima nije dozvolјeno da ih gaje, objašnjava Ševarlić. Dimitrijević, uz to, napominje da je veliko pitanje u kojoj meri STO uopšte ima kredibilitet da traži da se u našoj zemlјi obavlјa promet GMO hrane, kada na primer Mađarska, koja je članica STO, u Ustavu ima barijere za ulazak GMO hrane u tu zemlјu. I nije jedina. To što Rusija nije dozvolila GMO nije bilo prepreka da ipak uđe u STO.Štaviše, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon koji zabranjuje GMO proizvode, osim u eksperimentalne svrhe.

Sopstvena šteta

Srpsko seme je najprofitabilniji deo srpskog agrobiznisa i sada je na udaru multinacionalnih kompanija. Nama se decenijama uništavaju instituti. Umesto da razvijamo semensku proizvodnju koja nije GMO, mi sve činimo na sopstvenu štetu, protiv sopstvenih interesa. Pošto sam počasni profesor Volgogradskog univerziteta, kaže Ševarlić, imao sam priliku da razgovaram s tamošnjim zamenikom gubernatora i s predsednikom Trgovačke komore volgogradske oblasti.. Oni su mi rekli da su na tom području srpskim semenima zasejavali pola miliona hektara. Zamislite koji je to izvozni prihod. Čak smo imali i kopiju našeg Instituta za kukuruz iz Zemun polja u Ruskoj Federaciji – isti takav centar za doradu semena koji je sarađivao s našim institutom. Oni su još uvek zainteresovani za sva naša semena.

Izvoznici semena, postali uvoznici!

Uvozno seme potiskuje domaće na uštrb kvaliteta. Semenarstvu se poklanja velika pažnja u svim državama u kojima je proizvodnja hrane jedan od prioriteta. Posebna pažnja se poklanja semenarstvu u državama koje imaju uspešne institute u oblasti oplemenjivanja biljaka i koje značajan deo semena svojih sorti i hibrida izvoze. Po rečima prof. Miroslava Maleševića, stručnog savetnika u kompaniji “Best seed producer (BSP)”, koja u Srbobranu ima jedan od najvećih doradnih centara u Srbiji, naša država je sve do 2016. godine bila značajan izvoznik semena, ali su se okolnosti u poslednjih par godina značajno promenile. Imali smo izvoz semena koji je značajno prevazilazio uvoz, tako da je suficit u međunarodnoj trgovini sa 30 miliona dolara u 2012. godini, pao na svega 1,9 miliona dolara u 2015. Stvari su se po domaće proizvođače dodatno pogoršale  2016. godine kada je Srbija postala uvoznik semena, a ostvareni deficit u trgovini je iznosio čak 19,4 miliona dolara. To je prilično drastičan preokret u jako kratkom periodu, kaže prof Malešević. Tako smo mi na putu da od izvoznika, postanemo uviznici sememena. To nije dobro.

Po njegovim rečima, domaće sorte i hibridi i dalje imaju veoma dobar rejting u inostranstvu, ali ih na domaćem tržištu potiskuju  uvoznici semena. To se posebno odnosi na hibride kukuruza i sorte pšenice. Da li je to opravdano, veliko je pitanje? Poređenja potencijala za prinos stranih i domaćih sorti u nepristrasnim ogledima, koje sprovodi Sortna komisija Ministarstva poljoprivrede, ili kod samih proizvođača, pokazuju da su domaće sorte veoma konkurentne po prinosu, a da su superiorne kada je u pitanju kvalitet. To najbolje ilustruje primer pšenice. Trenutno se u proizvodnji nalazi više od 100 sorti (od 183 koje se nalaze na sortnoj listi). Dominiraju introdukovane sorte, iz različitih evropskih selekcionih kuća. Na žalost, preko 80 odsto gajenih sorti imaju imaju nizak potencijal za kvalitet zrna, ali po prinosu imaju malu prednost nad kvalitetnijim sortama. Kvalitetne sorte su uglavnom domaćeg porekla, preko 96  odsto, dok su kvalitetnije sorte inostranog porekla  zastupljene sa oko četiri odsto. Iako ih na sortnoj listi ima, one nemaju prednost po prinosu u odnosu na domaće. Baš zbog svog kvaliteta natraženije sorte su ,,Simonida’’, ,,Zvezdana’’ i starije sorte ,,Pobeda’’ i ,,Renesansa’’, kaže dr Rade Jevtić, rukovodilac za strna žita u Novosadskom institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

Podaci o količini novca koja se svake jeseni i proleća izdvaja za setvu, jasan su pokazatelj da je semenarstvo unosan posao, a to pokazuju i brojni registrovani održavaoci stranih sorti, koji kupuju osnovno seme u inostranstvu i distribuiraju ga u Srbiji, vezujući promet semena sa prometom pesticida. Oni na taj način postaju konkurentniji od domaćih semenskih kuća, a takva situacija na tržištu ima nepovoljan uticaj i na naše Institute, koji su stvaraoci hibrida i sorti traženih u svetu. Nikako se ne sme zanemariti agresivni marketing, posebno kod multinacionalnih kompanija… Iako proizvođači sami obavljaju izbor sorti, tržišni ambijent je krajnje nepovoljan za proizvođače pšenice zbog niske otkupne cene, a proizvođači su ostali bez podsticaja za primarnu proizvodnju. Na tržištu pšenice ne postoje razlike u ceni prema tehnološkom kvalitetu zrna, tako da se nameće borba za što viši prinos i to ide na ruku stranim sortama i njihovim zastupnicima.

Seme tavanka

Kao epilog takvih odnosa na tržištu, prosečan kvalitet srpske pšenice je opao, pa je manji i interes kupaca iz inostranstva za našu pšenicu, a isto važi i za domaće brašno, objašnjava prof. Malešević. On ukazuje i na dodatni problem koji predstavlja sve masovnija upotreba nedeklarisanog semena kod pšenice, kao i kod soje. Procenjuje se da je u tekućoj poljoprivrednoj sezoni, preko 60 odsto površina zasejano „semenom sa tavana“. Ovaj problem ugrožava i obesmišljava semenarstvo kod samooplodnih biljaka, a indirektnu odgovornost snose i državni organi koji su doneli Zakon o semenu, ali ga ne sprovode o čemu svedoče brojni neregistrovani dorađivači, nekontrolisana prodaja fungicida za dezinfekciju semena u malim pakovanjima. Dakle, rast upotrebe nedeklarisanog semena nanosi štetu svim akterima u lancu proizvodnje pšenice. Da se u Srbiji stvaraju i proizode visokorodne sorte pšenice najbolji dokaz je da reicmo susedna Madjarska kupuje sortu ,,Simonidu’’ seje je na svojim njivama. Posle  toga tu pšenicu  izvozi  i u Sribju, kao poboljšivač za ishranu!

Ministarstvu poljoprivrede Srbije upućen je predlog u kome se predlaže pooštravanje kaznenih mere za prekršioce Zakona o semenu u delu o doradi semena. Jedna od mera koja se preporučuje jeste i uvođenje neke vrste podsticaja za setvu kvalitetnijih sorti i za upotrebu deklarisanog semena. I u “BSP”,  osnovanom 2009. godine, koji je doradu i pakovanje semenskih strnih žita, kukuruza, uljarica i drugih kultura na najsavremenijoj opremi razvio u zapuštenim halama srbobranskog “Elana”, kažu da očekuju pozitivne pomake kada je domaće semenarstvo u pitanju. ,,Mi sa kapacitetom dorade od oko 400 tona semenske pšenice na dan jesmo jedan od regionalnih lidera, a i naši drugi kapaciteti su na nivou velikih evropskih kompanija. Upravo zbog toga kao i zbog 12 zlatnih medalja za kvalitet sa Novosadskog sajma imamo i odgovornost prema proizvođačima i to kako u smislu što boljeg semena koje im isporučujemo tako i u smislu da predlažemo rešenja koja će doprineti konkurentosti domaćih sorti, a time posredno doprineti i razvoju naše poljoprivrede’’, kažu u ,,BSP’’.

U cilju uspešnijeg rešavanja problema u domaćem semenarstvu, nedavno je pokrenuta široka akcija ka ministarstvu poljoprivrede. Inicijativu su pokrenuli kompanija “Best seed producer” iz Srbobrana zajedno sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, Institutom za kukuruz Zemun Polje. U dokumentaciji koja je upućena Ministarstvu poljoprivrede se između ostalog predlaže da ministarstvo objavi liste sorti po pripadnosti tehnološkoj grupi, kako bi proizvođači na početku proizvodnog procesa znali šta ih očekuje u momentu prodaje pšenice. Ubeđeni smo da bi ova mera uticala na ukupan kvalitet pšenice u Srbiji. Naime, pošto je sorta nosilac i prinosa i kvaliteta zrna, prilikom postupka registracije u Sortnoj komisiji Ministarstva se ispituje i njen potencijal za tehnološki kvalitet zrna i ti parametri se moraju uzimati u obzir.

B. Gulan