Genocid nad selom i seljakom

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržavljene

Branislav GULAN

U pljačakaškoj privatizaciji agrara koja je obavljena uz pomoć države, posle demorkatksih promena 2000. godine, prodato je blizu 400 firmi, a me]u njiam I veliki borj zadruga. Oen su prvo utepljene u kombiante, a ptoom iako sui male titulare, njihova imovina je dobila nove vlasnike. Jer, je u tranziciji prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija to nije uradila, već je svo zemljište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina.

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržavljene. Dakle, to je bio svojevrstan gencid nad selom i seljakom!

Država da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (2015. godine) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad srpskim seljakom!

U Srbiji je uništen stočni fond pa nema ni stoke ni mesa za izvoz! Pri;e  izvozu, dok se ne napne staje i obori su – prevare! Primera radi EU (koja godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa) preporučila je Srbiji da tovi junad jer ona može u narednih pola veka od nje godišnje da kupuje po 50.000 tona ,,bebi bifa”. Evropski ministar polјoprivrede tada je jasno rekao: Udružite se u proizvodnji, ukoliko to ne uradite ne da ćete propasti nego ćete nestati! Napunite staje govedima i garantujem vam otkup dogovorenih količina u narednih pola veka!

Da tome nismo posvećivali pažnju, najbolјi podatak je iz 2015. godine iz Srbije izvezeno samo 315 tona ,,bebi bifa”, što je 100 puta manje nego pre dve i po decenije! U 2016. godini to je bilo oko 420 tona, a 2017. oko 480 tona i još oko 2.000 tona goveđeg mesa. Posle potpsivanja ugovora o izvozu junećeg mesa u Tursku od 5.000 tona, u prvoj polovini 2018. godine optremljeno je u ovu zemlju oko 700 tona. To se odrazilo i na cene na tržištu, jer je to poskupelo. Cena mesa se pomerila sa 1,9 na 2,4 evra po kilogramu žive mere. Ali, novim kreatorima ekonomske i agrarne politike, tek sad se pojavio problem koji u Srbiji postoji već nekoliko decenija. Naime, sad su saznali da u zemlji nema dovoljno junadi! A, obećeli su godišnji izvoz u Kinu od 500.000 tona i Tursku 5.000 tona sa mogućnošću povećanja. Postavljalo se pitanje, kako kada godišnje proizvodimo sa,o 75.000 tona junećeg mesa mesa. Značilo je –  izvoziti se može samo ako se uveze! A, reeksport je zabranjen! Ali, i taj mali izvoz privukao je one koji imaju tovnu juand da napune. Međutim, oept se osežćajku prevarenim. Sad kada imaju oko 12.000 junadi u stajama nemaju kome da ih prodaju!

Ali,  prema zvaničnim podacima Zadružnog saveza Srbije u zemlji smo imali samo 12.000 do 20.000 junadi. I to u najboljim vremenima. U 2018. i 2019. godini ivezezeno je sve što smo imali, ponajviše u Tursku! Da li namerno zaboravljamo da u zemlji proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa godišnje. Od toga je juneće tek oko 75.000 tona. I trošimo oko tri do četiri kilograma po stanovniku godišnje. A, već nekoliko godina FAO nas upozorava da će Srbija uskoro od izvoznika hrane postati zavisna od uvoza. Postavljalo se pitanje ako to sve otpremimo šta ćemo onda? Neće biti ni u zemlji ni od nas u svetu. Do početka 2020. godine glavni izvoznik bila je klanica iz Šida, koja je obavestila javnost da je dnevno klala oko 400 junadi!? Da su tako nastavili bilo bi im potrebno oko 140.000 junadi godišnje. Poznavaoci prilika su postavljali pitanje, gde to pronaći?  Uvoz radi radi izvoza može da se radi dok nas ne uhvate! Ali, to će onda dobiti kaznu za dugotrajnu zabranu izvoza! Ipak, stočari su poverovali političari i za samo godinu dana ponovo utovili više od 12.000 junadi.

Junad za kukuruz

Da bi se pomoglo stočarima, državne robne rezerve u saradnji sa pet klanica, završile  prijem junadi u razmeni za merkantilni kukuruz. Preuzeto je od stočara ukupno 6.000 tovnih junadi, namenjenih za narezak i gulaš. Stočari su u rzameni dobili 15,30 kilograma kukuruza za kilogram žive mere junadi. Na ovaj način ostvarili su veoamdobru cenu junadi od 2,30 evrfa po kilogramu.Razmena kukuruza za junad otpočela je 16. maja 2019. godine na inicijativu Udruženja ,,Agroprofit“ iz Novog Sada koje okuplјa oko 130 odgajivača tovnih rasa junadi. Tri decenije Srbija niej imala junadi i junećeg mesa za izvoz. Posle ove akcije i prošlogodišnjeg klanja oko 12.000 junadi, bio je kenuo izvoz u Tursku. O je pokrenulo i  tov.  U Srbiji se godišnje utovi oko 12.000 junadi i proizvede oko 75.000 tona junetine, što je dovolјno za naše potrebe. Prosečan potrošnja junećeg mesa u Srbiji, po stanovniku je oko četiri kilograma godišnje. Sada su se ponovo javili problemi, jer tovlјači nemaju kome da prodaju i izvoze stoku. Zatajila je organizacija u prodaji. Ovog trenutka u satajama za prodaju se nalazi 12.000 do 15.000 junadi. Nema sposobnih da ugovore izvoz u bivše nesvrstane zemlјe gde je traženo ovo meso. Inače, EU godišnje iz Bazila i Argentine uveze po 700.000 tona junećeg mesa. U ovom poslu veoma dobro se snašla Hrvatska. Uvek u tovu ima oko 120.000 junadi. Dugoročni izvoz je ugovoren na bliski i daleki istok, u oko 60 zemalјa, po najnižoj ceni od 2,10 evra po kilogramu žive mere. U dosadašnjoj razmeni junadi za kukuruz Državne robne rezerve preuzele su oko 6.000 junadi sa oko 500 gazdinstava. Zavrešena razmena je pokazala da je u ponudi za tržište bilo najviše kvalitetnih grla simentalske rase, a ponuđene su i rase angusa i šarolea.. Na našem tržištu se još uvek pojavlјuje veći broj junadi holštajn rase. Farmeri znaju da u ovoj razmeni oni obavlјaju tansport junadi i kukuruza. Junadi su preuzimala i odmah isplaćivala farfmerima klanice ,,Kotlenik“, ,,Divci“, ,,Bik Trade“ i ,,Kod Jordana“, dok nisu zadovolјni kako je to obavlјala klanica ,,Turković“ iz Sjenice.

Neiskorišćena dozvola za izvoz!

Inače, od 1996. godine Srbija ima dozvolu od EU, za godišnji izvoz 8.875 tona ,,bebi bifa”. Ali, nikada se toj cifri nismo primakli. Jer, nemamo ni stoke ni mesa! Sprovođenje nove, buduće,  agrarne politike znači, prvo napuniti prazne staje u Srbiji. Jer, pored već praznih staja kod većine od 440.000 registrovanih stočarskih gazdinstava (gde postoji samo 15.000 – 20.000 junadi), one su prazne i u 200.000 praznih kuća u Srbiji! Prazne staje neće počele su da se pune, jer. Se očekvialo da će biti kuapcas za junad. Toem su doprinele I stimulativne mere agrarne politike, povratkom poverenja i radom iz godine u godinu – da! Primera, radi, pre dve i po decenije iz SFRJ se izvozilo 50.000 tona, a od toga samo iz Srbije se godišnje izvozilo više od 30.000 tona bebi bifa!

Bruto vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji u 2014. godini bila je pet, a u 2015. godini samo 4,75 milijarde dolara, pa u 2016. godini opet pet milijardi dolara, a u 2019. godini to je bilo oko 5,5 milijardi dolara. Agrar je u 2019. godini imao pad proizvodnje od 0,1 odsto. Želja političara i i kreatora agrarne politike koje se stvara je da to bude 6,6 milijardi dolara! Naš cilj mora biti prvo, da dostignemo nivo iz devedesetih godina prošlog veka, pa onda da idemo u povećanje! Dakle, budućnost Srbije se nalazi povratkom u prošlost! Jer, to bi bio naš najveći rast proizvodnje i budućnost koja obećava! Ovakav simboličan izvoz mesa iz Srbije nanosi veliku štetu nacionalnoj ekonomiji i razvoju, a doprinosi pražnjenju sela Srbije.

Da gubimo korak sa svetom, pokazuje i činjenica da je regionalni razvojni centar Kine, planiran za Srbiju, neočekivano lociran Zagrebu!

Nedostatak stoke

U Srbiji se retko gaje mlečne rase ovaca. Na regionu Republike Srbije – sever (Beogradski region i regiona Vojvodine) u 2014. bilo je svega 7.000 muznih ovaca, dok je na regionu Republike Srbije – jug (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije) bilo ukupno 148.000 muznih ovaca. Ukupno je pomuženo 19 miliona litara ovčijeg mleka u 2014. godini, a nešto manje i u 2015. godini.  Mlečnost ovaca u laktacionom periodu kreće se od oko 50 – 90 litara, što pokazuje da se ovčarstvo zasniva na linijama za proizvodnju mesa. Najveći deo ukupnog godišnjeg obroka ovaca je paša, (a nju koristi 24,3 odsto ovaca).

Prema rezultatima popisa polјoprivrede iz 2012. godine broj članova i stalno zaposlenih na polјoprivrednim gazdinstvima u Srbiji bio je 1,44 miliona lјudi. Od toga, na imanjima pravnih lica  zaposleno je 26.000 građana. To znači da realno ne postoji ni jedna privredna delatnost u Srbiji koja tako masovno radno angažuje stanovništvo, a da pri tom državu minimalno košta. Dakle, predložena strateška ulaganja bi značajno uticala na predloženu makro – ekonomsku  stabilnost, otvaranje novih radnih mesta, ali i na prosperitet života na selu i povećanje životnog standarda i nataliteta.

Brigu o ,,razvoju” sela u SRbiji vodi više od 30 različitih institucija. Rezultati te ,,brige” su katastrofalni jer nestaje četvrtina sela u Srbiji! A, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Ovim projektima moguće je otkloniti posledice demografskih deformacija koje su uslovlјene propadanjem i nestajanjem sela u Srbiji. Nјihovim nestajanjem, nestaje i Srbija. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda.

ISTRAŽIVANJE O SELU

 Rezultati popisa stanovništva Srbije

 KRAĆI  IZVOD

• 2. 487,886 domaćinstava;
• 7.163.034 stanovnika. To je sa ga 400.000 gastarbejta koji su se sad vratili iz svt au Srbiju!
• Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
• U Srbiji svake godine umre 102.000 stanovnika,. A rodi se manej od 65.000. Raqđanje je na nivou 1914. godine odnosno pred Prvi svetski rat, a rodi oko 40.000 stanovnika. Dakle, nestane po jedna varoš;
• Ako se tako nastavi Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelјa;
• Na njenom području živeće neki drugi narodi! Za običnog čoveka to je dug period, ali za istoriju nije!

Sumorno stanje u naselјima, čitaj selima:

• Od 4.709 naselјa, odnosno sela, 1.200 je u fazi nestajanja;

• U 86 odsto naselјa opada broj stanovnika;
• Po Ustavu Srbija nema nijedno selo!
• U Srbiji ima oko 570.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi 330.000 njih);
• Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara polјoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru polјoprivrednih gazdinstava, prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi je 3,47 miliona hektara zemlјišta. To znači da značajan deo poseda, od oko 820.000 hektara ostaje neobrađeno!
• U Srbiji ima oko 570.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi 430.000 njih);
• Republika Srbija raspolaže sa 5.197.000 hektara polјoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku.
• Koristie se 3,47 miliona hektara (RZS 2019. godina)
• U Srbiji se uzgaja oko 808.990 goveda, 2,7 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 235.576 koza, 26,6 miliona živine i postoji oko milion pčelinjih društvava.
• Popisom je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara oko tridecenije!
• U 1.034 naselјa je manje od po 100 žitelјa;
• U 550  ima manje od po 50 stanovnika;
• U Srbiji je danas oko 50 praznih naselјa, dok 85 njih ima  manje od po deset stanovnika;
• U Srbiji  čak 73 odsto sela  nema dom kulture ni biblioteku;
• U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;
• Poštu nema 2.000 sela;
• Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
• U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice! Žitelјi moraju na put da kupe hranu;
• U 2.760 sela nema vrtića;
• U 230 sela nema osnovne škole;
• Čak 173 osnovne škole u 2015. godini imale su po jednog đaka;
• Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3);
• U dve trećine naselјa nema ambulante;
• Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu;
• Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 hektara, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 31 odsto ( u svetu je to više od 60 odsto) čemu teži Srbija;
• Vodni režim je takođe povolјan, ali nedovolјno iskorišćen. Kanal Dunav-Tisa – Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu. Veoma malo se koristi;
• Od ukupno obradivih površina, pričalo se od strane vlasti da se navodnjava  do tri odsto ili blizu 100.000 hektara! Istovremeno u svetu se navodnjava 17 odsto površina! Na početku 2019. Godine Republčcki zavod za statistiku je saopštio da se navdonjava samo 46.823 hektara ili 1,5 odsto obradivih povšrina! Katastrofalno malo!
• Poslednjih goina i poplave ugrožavaju naselјa, odnosno sela. Što se tiče agrara osigurava se samo osam odsto površina i imanja!
• Penzioni fond uplaćuje 155.720 polјoprivrednika (u Srbiji 114.564, Vojvodini 41.137, i u Kosovskoj Mitrovici njih 19). Na početku 2000. godine u fond je novac uplaćivalo njih 500.000!
• Prosečna seljačka penzija je 11.600 dinara (manje od 100 evra). Svega 68 zemlјoradnika u Srbiji primalo je mesečno 62.380 dinara (pre umanjenja).
• U selu nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi!
• Od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove je prešlo osam miliona stanovnika (podaci za SFRJ). U razvijenim zemlјama za takav proces trebalo je 90 – 120 godina; To je bio odlazak iz sela u gradove na teritoriji tadašnje Jugoslavije, a sad odlaze u svet sa kartom u jednom pravcu. Samo prošle godine takvih je otišlo oko 60.000. Njihov je najveći doprinos rešavanju problema  zapošljavanja i dovođenja stope nezaposlenosti na 10 odsto. Za one koji su odlazili iz sela u gradove verovati smo da će se vratiti, što su činili u trećem životnom dobu, ali ovi što sad odlaze, teže će se vraćata, bez obzira šta im i kakve uslove nudimo;
• Postavlјa se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih i ruralno sociolških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku polјoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemlјišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i pobolјšanju kvaliteta zemlјišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standarda prehrambene bezbednosti…

Polјoprivredno zemlјište predstavlјa osnovni uslov za uspešno obavlјanje agrarne proizvodnje. Relativno povolјan odnos između polјoprivrednih i obradivih površina,  prema broju stanovnika, uz povolјne klimatske i druge prirodne uslove za polјoprivrednu proizvodnju, osnov su za uspešno organizovanje i realizaciju planiranog razvoja polјoprivredne proizvodnje do 2026. godine.

Relativno čista zemlјišta, koja nisu zagađena hemijskim sredstvima, raspoloživa radna snaga, stručni kadrovi i dostignuća u oblasti genetike i selekcije, uz povećanje domaće potrošnje i povećanje izvoza, osnov su uspešne organizacije polјoprivredne proizvodnje. Raspoložive polјoprivredne i obradive površine, posebno oranične površine, mogu se racionalno koristiti povećanjem stočarske proizvodnje i izmenom proizvodne strukture u bilјnoj proizvodnji u pravcu veće zastuplјenosti industrijskog bilјa, kvalitetne kabaste stočne hrane, voća i povrća.

 Siromašna agrarna zemlјa

Republika Srbija je i danas siromašna agrarna zemlјa. Jer, polјoprivreda, veoma često, direktno donosi blizu 15 odsto bruto domaćeg proizvoda, a sa pratećim delatnostima,pre sevega, prehrambenom industrijom, ponekad to se i udvostručuje. Izvoz sirovina iz agrara učestvuje sa 23 odsto u ukupnom izvozu Srbije! Da smo siromašna agrarna zemlјa sa niskom produktivnošću potvrđuju i činjenice da jedan srpski selјak proizvodi hrane za 15 lјudi, u Nemačkoj čak za 152 osobe, Francuskoj 77, Austriji 56, Sloveniji 25, a prosek u EU je između 50 i 80 stanovnika. I potrošnja hrane u Srbiji je znatno ispod proseka u EU.

U Srbiji sve manje para ima za hranu i u padu je potrošnja svih prehrambenih proizvoda, a naročito mesa, mleka i hleba. Ako se potrošnja namirnica u 2015. godini uporedi s višegodišnjim prosekom od 2008. do 2014. godine, vidi se da nam je na trpezama manje i voća i povrća, pa i hleba i peciva. Nije ni čudo kada se zna da svaki član domaćinstva u Srbiji mesečno za hranu na raspolaganju ima 61 evro, dakle tek po dva evra dnevno za tri obroka. To je na nivou siromašnih zemalјa, među kojima se nalazi i Srbija. Eurostat je sredinom 2019. godine izdao saopštenje o individualnoj potrošnji stanovnika u 2018. godini kao meru blagostanja domaćintava. Srbija ima BDP koji je na niovu 40 odsto od proseka EU, a potrošnja na niovu 48 odsto EU proseka. Razlika je posledica deficita tekućeg računa i veće lične, a manje investicione potrošnje u Srbiji u odnosu na EU.

Pad potrošnje, pre svega, se odnosi na svinjsko i juneće meso, mleko pa i hleb. U Srbiji je godišnja potrošnja svežeg mesa po glavi stanovnika u 2015. godini iznosila manje od 38 kilograma, od čega junećeg i goveđeg do četiri kilograma, svinjskog do 17, jagnjećeg 0,9, živinskog 16,8 i ribe 3,9 kilograma. Sve je to više nego skromno u poređenju s pojedinim zemlјama u EU. U Evropskoj uniji svežeg mesa su trošili oko 65,5 kilograma. Za godinu dana stanovnici tih zemalјa pojedu 10,7 kilograma junetine, 31,4 kilogram svinjskog mesa, a živinskog 21,6 kilograma. Potrošnja kravlјeg konzumnog mleka (bez prerađevina) od 46,2 litara po stanovniku u Srbiji značajno je manja u odnosu na onu u EU, gde je 90 litara. Recimo, Austrijanci popiju 81 litar godišnje, Nemci 74 litra, Grci 69 litara… U periodu 2008–2014. godine u proseku je svaki član domaćinstva u Srbiji trošio 4,5 kilograma ribe, a 2015. godine se još poneka izmigolјila – ostalo je 3,9 kilograma. Malo više smo trošili ulјa (u 2015. godini 12 litara, a u prethodnih sedam godina u proseku 11,4). O tome koliko su nam trpeze siromašne kvalitetnijom, odnosno skuplјom hranom govori činjenica da smo maslaca trošili tek 200 grama godišnje. Podaci pokazuju i to da je 2015. godine, svaki član domaćinstva u Srbiji pojeo 52,4 kilograma voća, dok je godinu ranije mogao da priušti i dalјe minimalnu količinu, ali ipak više od toga – 53,9 kilograma. Dva kilograma voća manje kupili smo nego od  2008. do 2014. godine, a još je veći pad potrošnje povrća – 122,9 kilograma u 2015. godini spram 131,4 kilogram u prethodnih sedam godina.

Nizak životni standard stanovništva u Srbiji, koja se nalazi među siromašnim agrarnim zemlјama, doprinosi tome da je domaće tržište ograničavajući faktor za racionalno korišćenje značajnih agroekoloških, proizvodnih i lјudskih resursa pa izlaz iz postojeće situacije treba dugoročno tražiti u izvoznoj orijentaciji polјoprivrede (koja sad učestvuje sa 23 odsto u ukupnom izvozu zemlјe) kao osnovnom uslovu povećanja ukupne efikasnosti agroindustrijske proizvodnje i njenog bržeg uklapanja u svetsko tržište i evropske integracione proc

Stari na selu, napušteni i bolesni

U 63 posto staračkih seoskih domaćinstava nema mlađih od 65 godina, 76 odsto ispitanika ima ima neku bolest već duže vreme a više od polovine potomaka starijih ljudi u ruralnim područjima živi van porodičnog doma, pokazalo je istraživanje Crvenog krsta Srbije realizovano uz podršku poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković i kancelarije Populacionog fonda UN u Beogradu. Nataša Todorović, predstavnica Crvenog krsta Srbije, kaže da u Srbiji 56 procenata stanovništva živi u gradovima i da će se taj broj uvećavati shodno procenama da će do 2050. godine dve trećine svetske populacije živeti u gradovima. Podaci pokazuju da je broj ljudi koji žive u selima naše zemlje, u periodu od 2002. do 2011. godine, smanjio za 311.000 i po prvi put se broj stanovnika srpskih sela spustio ispod tri milona. Osobe koje su ostale da žive u ruralnim sredinama, s jedne strane, lišene su tradicionalne podrške porodice, jer sve manji broj mladih ostaje na selu. Sa sa druge strane, zbog loše infrastrukture, otežan im je pristup institucijama zdravstvene i socijalne zaštite, upozorava Todorović. 

Predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović upozorio je na problem depopulizacije sela i velike migracije stanovništva u gradove, zbog čega su oslabljene sve usluge socijalnih i zdravstvenih službi u ruralnim područjima. Najteža situacija je u selima koja su dosta udaljena od gradova, gde su medicinske službe i socijalni servisi nedostupni, podseća Radovanović. 

Prosek starih 74,6 godina

Prema podacima iz istraživanja, 56 odsto starijih na selu čine žene, a prosek godina starijeg stanovništva je 74,6, uz 10 odsto starijih od 85 godina.  Osnovno obrazovanje nema 41 odsto ispitanika, 59 odsto su poljoprivrednici i domaćice, 38 odsto se ne bavi poljoprivredom, 38 odsto su poljoprivredni penzioneri, a 43 procenata starosni i invalidski penzioneri.

POLITIČKA RENTA:  Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivvrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto.

Duboke su posledice te političke rente. To je usporavanje rasta polјoprivredne proizvodnje (godišnje za 0,45 odsto), pogoršanje relativnog ekonomskog položaja polјoprivrede (godišnje za 2,2 odsto), uprkos rastu relativne produktivnosti polјoprivrede (godišnje za dva odsto). U tome treba tražiti i uzroke odliva polјoprivrednog i ruralnog stanovništva i regionalne i socijalne implikacije.