FUTOŠKI KUPUS: Svi traže ali ga je malo!

U atarima Futoga ove godine je u toku seča pravog futoškog kupsa koji se nalazi samo na 35 hektara. Sa tih površina tržištu će biti isporučeno oko 1.000 tona autohtonog futoškog kupusa. To je znatno manje nego u prošlim vremenima. Nekada je ta proizvodnja dostizala i 500 hektara, a pa je pala na 200, da bi ove godine to bilo na minimumu. I dok potražnja raste, površine se smanjuju pa i proizvedene tone. Uzrok je rast troškova, i sve manja zarada. Kilogram u Futogu ovih dana se prodaje, kao i 2021. godine –  za 80 dinara.

Treba istaći da je rekordna proizvodnja kupusa u Srbiji bial osamdesetih godina prošlog XX veka. Tako je sad već davne 1980. godine na njivama u Srbiji bilo proizvedeno 381.720 tona kupusa i kelja. Posle toga došlo je do pada proizvodnje ove dve povrtarske kuklture, da bi zapaženiji oporavak krenuo 2019. godine kada je bilo proizvedneo 178.308 tona, a 2020. godine 179.377 tona.

Agroklimatski nepovolјna godina za bilјnu proizvodnju, uzela je danak i proizvođačima futoškog kupusa. Za građane cena je visoka, a razlog za to je nizak prinos i nedostatak kupusa na tržištu. „Vremenski uslovi u početku proizvodnje futoškog kupusa su bili ekstremni. Površine su se smanjivale, a ove godine na to je dobrim delom uticala i suša., kaže predsednik Udruženja proizvodjača tradicionalnog futoškog kupusa, povrtar u Futogu Mirolјub Janković.

Futoški kupus je zaštićeni proizvod, te je onaj pravi samo koji poseduje u ovu markicu. Te markiie prodavci koji ga prodaju imaju  na ciradama kamiona I prikolica iz kojhih ga prodaju. Za razlikju od svežeg kupoua koji ne nosi markicu, futošli kiseli kupus, ribani i u glavicama u pakovanjima ima zalepljene markice na kojima piše da je to  autohtona sorta sa zaštićenim geografskim poreklom.

Pravi futoški kupu se prepoznaje po boji, jer je belji od drugih sorti kupusa, ima manje žila, tanke i savitljvie listove i teži od 1,5 do 3,5 kilogama. Ove godine proizvodnja futoškog kupusa bila je na najmanjim površinama do sada. Lane 2021. godine ga je bilo na 60, a ove godine samo na 35 hektara.

Cena kupusa, troškovi sertifikacije i puno rada oko njega mnoge povrtare je odvratilo od proizvodnje ove autohtone sorte i okrenulo ih je ka drugim kulturama. Medjutim, na njivama u Futogu ove godine je proizvedeno  mnogo manje  i drugih sorti kupusa. Tako se sad obavlja seča kupusa ukupno na samo 150 hektara, dok je to u 2021. godini obavljeno na 250 hektara. Sad se pravi futoški kupus prodaje po 80 dinara po kilogramu. Oni koji prodaju za manje para imaju neki klasičan kupus, ne onaj sa geografskim poreklom.

Ova godina za kupus u Futogu nije bila dobra. Ne samo zbog suše i visokih dnevnih temperatura, već je povrće i dva puta stradalo od leda, prvo u ranoj fazi i drugi put krajem septembra ove 2022. godine. Štete zu bile od 20 odsto pa do potpunog uništenja. Tu se i nalaze razlozi zašto su sad prinosi ispod proseka, oko 30 tona po hektaru, dok u solidnoj godini to bude 45 do 50 tona prinosa po hektaru.  Teško je poverovati da će ga ove godine biti za izvoz. Osim kod većih proizvodjača koji ga kisele za svoje tradicionalne kupce. (B. GULAN)