DVA MANDATA JEDNOG MINISTRA: Priznanje neznanja

Ministar polјoprivrede Branislav Nedimović najavio je, nakon sastanka sa predstavnicima Inicijative za opstanak polјoprivrednika Srbije, da će vlada doneti odluku o slobodnom izvozu žitarica, što je bio glavni zahtev polјoprivrednika

Piše: Branislav Gulan

“Na sednici vlade biće predložen slobodan izvoz žitarica i ja sam obavestio predstavnike udruženja o tome. Isto tako imamo neke tehičke stvari koje smo dogovorili u vezi sa kreditima i odlaganjem plaćanja zakupa državnog polјoprivrednog zemlјišta u delovima sa ekstremnom sušom”, rekao je ministar. On je naveo da u vezi sa zahtevima polјoprivrednika o subvencionisanom dizelu i mineralnom đubrivu ne može još da govori. Kada je problem o viškovima pšenice, ovakva izjava ministra ukazuje na njegovo neznanje, nesmotrenost, grešku ili… Kako drugačiej tunmačiti prvo zabraneu izvoza, poa kasniej odboranje kroz uredbe. A, uredbe niakda u istoriji nsiu dugoročno rešile probleme. VEć su samo predtavljale gašenje požara. Takvo ponašanje vlasti da se prvo zabrani, pa tek onda posle dužeg vrmena i nakon pritisaka odobri izvoz pšenice, ukazuje i na nepoznavanje materije kojom se bavi. Jer, svi koji se bave ovim poslom znaju da je Srbiji, godišnje dovoljno za ishranu, rezerve i setvu oko 1,55 miliona tona pšenice. To se može proizvesti na 300.000 hektara. A, Srbija je požnjela pšenicu na blizu 630.000 hektara. Dakle, površine su bile dvostruko veće od naših potreba!

Ministru, (koji je 13 po redu od 2000. godine, istekao  je i drugi mandat), a i dolazi iz Srema gde se proizvodi pšenica, pa je morao sve to da zna, prilikom preuzimanja ove funkcije, a ne posle dva mandata! Svaka čast da je na toj ,,vrućoj stolici’’ izdržao dva mandata i po tome je jedini od 13 ministara koji su sedeli na stolici od demokratskih promena 2000. godine do danas. I pored toga što su nam silosi u vreme donošenja odluke o zabrani bili zvanično puni (imamo 88 skladišta privatnih i tri državna za te namene) vlada je pogrešila, pa to sada priznaje, što je u prvom kvartalu 2022. godine prvo zabranila izvoz pšenice. Imali smo dovoljno za sebe do žetve (jer ekonomska godina u ovoj oblasti traje od žetve do žetve), značajne količine su odlazile u svet  po ceni od oko 300 evra po toni. Dogodila se agresija Rusije na Ukrajinu, pa je značajno i porasla cena pšenice i bila je to šansa seljaka da nešto i zarade. Lane je pšencia bial zasejan ana 630.000 hetkara, I dobije je rod od oko 3.184.000 tona. Po toem Sribja za svoej potrebe, potrošnej rezervi i semena, može da obezbedi setvom na 300.000 hekkara. Sve ostalo može da ide u izvoz.

Vremenom rast cena se prvo smirio, pa je stabilizovan na manje od 35 dinara. Tako je tržište odlučilo jer će ove godine u svetu roditi oko 790 miliona tona pšenice. Na osnovu računice Zadružnog saveza Vojvodine, na osnovu prinosa od 4,25 tona po hektaru iznosi 163.738,74 dinara ili 38,53 dinara po kilogramu. Država je odlučila i da za Robne rezerve Srbije kupi 131.000 tona pšenice i da po kilogramu  plati po 40 dinara. Ni to nije bilo po ukusu seljaka, pa ni do danas te količine nisu ponuđene od strane seljaka. Približili smo se brojci od 100.000 tona. Pšenicu prodaju samo oni kojima je novac hitno potreban za izmirenje obaveza ili za jesenju setvu. Ostali je ostavljaju na skladištenje i čekaju bolje vreme i cene!

Ali, prvo zabranom pa posle kvotama njihova (paorska) država, kojoj oni uvek pomažu kada je u krizi, u tome ih je onemogućila! Kada se uvidela greška, a to je da imamo viškova pšenice, vlast je saznala da to sad zna, pa je kroz prvo određivanje kvota, a sad i odobravanjem za izvoz, priznala da nije bila u pravu!? Međutim, to se dogodilo tek posle mirnog protesta seljaka i obraćanja nadležnima. Ali, primarni proizvođači su tada mogli da zarade, a sad više ne mogu. Možda će moći država!?

Treba dodati da je aktuelni ministar skupio hrabrosti da od 15. decembra 2019. godin ukine vakcinaciju protiv bolesti  svinjske kuge. Za kupovinu vakcina protiv te bolesti godišnje se decenijama trošilo oko 25 miliona evra. Vakcinacija svinja bila je glavni razlog zašto nema izvoza svinjskog mesa u zemlje EU niti se može izvoziti preko zemalja EU. To je  glavni razlog zašto je Srbija od zemlje izvoznika postala uvoznik svinjskog mesa. Recimo, samo da je 1990. godine bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti od 762 miliona dolara, dok je 2021. godine uvezeno za 64 miliona dolara. Za prva četiri meseca 2022. godien uvoz tog mesa bio je 12.769 tona što je plaćeno oko 27 miliona dolara. Odmah posle ukidanja vakcinacije aktuelni ministar je obećao izvoz u EU. Verovatno nije znao da treba da prođe najmanje četiri pa do sedam godina kako bi nestala i poslednja svinja iz vremena vakcinacije. Uz to uslov je bio da se više ne pojavi ni klasična ni agrička kuga. Međutim, one su se pojavile, posle toga, u još 300 sela! Dakle, od obećanog izvoza u EU, koji je tog trentuka, verovatno iz neznanja davao ministar, nij bilo ništa! Ali, i da nije bilo kuge zavisi da li bi mogli da nađemo kupce za naše meso u EU, koja svakog trenutka ima  višak od 50 miliona svinja.

Stočarstvo je u velikoj krizi. Ono se po nivou razvoja nalazi kao što je bilo pred Prvi svetski rat! Primer sa svinjama je drastičan, jer je Srbija daleke  1866. godine na 1.000 stanovnika imala čak 1.300, svinja dok su SAD u to vreme imale samo između 800 i 900 svinja. Dakle, bili smo daleko razvijeniji od njih. Ali, to je bilo nekad davno! Ili o izvozu ,,bebi bifa’’. Sad već daleke 1990. godine iz SFRJ je bilo izvezeno najkvalitetnijeg crvenog junećeg mesa ,,bebi bifa’’ u količini od 54.000 tona. Od toga je sa prostora tadašnje i današnje Srbije u svet otišlo za 30.000 tona. Posle toga izvoz je stalno opadao. Poslednjih godina on se kreće oko 300 do 400 tona godišnje ili čak 100 puta manje nego pre više od tri decenije! Razlozi manjeg izvoza su loše agroekonomske mere i neadekvatna agrarina politika, pa su prazni obori za svinje i staje za goveda!

I još nešto vrednost agrarna proizvodnje u Srbiji se decenijama kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Ponekad bude blizu šest milijardi dolara, ali je to retkost. Zbog malog obrta kapitala vrednost agrarne proizvodnje po hektaru samo 1.000 evra ili dolara. Srbija ima 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina, obradivo je 4,1 miliona hektara, dok se prema podacima RZS koristi oko 3.476.000 hektara. U poslednja dva mandata aktuelnog ministra na tim površinama ostvareni su sledeći rezultati: U 2016. godini rast je bio osam odsto, u 2017. godini kada je suša nanela štete od 1,5 milijardi dolara, država je priznala pad od 10,7 odsto. Nije smela da prizna štetu od elementarnih nepogodna, jer nije imala dovoljno novca. Posle tog pada,  u 2018. godini uz pomoć Boga ostvaren je rast proizvodnje od preko 18 odsto. Zatim u 2019. godini bio je opet pad od samo 0,1 odsto, a u godini Korone 2020., RZS je objavila rast od 4,6 odsto, pa zatim u 2021.odini smo imali pad proizvodnje od pet odsto. U toj godini je zabeležena vrednost proizvodnje od 5,6 milijardi dolara i rekordan izvoz od  4,9 milijardi dolara.

Sve te godine Strategija razvoja poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine predviđala je godišnji rast od 9,1 odsto ili u slabijim godinama 6,1 odsto? Očito da je to bila Strategija želja koju je kreiralo 200 naših eksperata i napisalo je na 145 strana. Validna je i danas.

To znači da nam je potreban novi koncept agrara, od njive do trpeze, sa prerađivačkom industrijiom koja će biti i u zadrugama. U njima će obrt kapitala biti najmanje 50 puta godišnje! Tako rade uspešne kompanije u Holandiji i Danskoj koje imaju prihod po hektaru od 24.000, odnosno 17.000 evra! Nama bilo bilo dobro i uspeh kada bi stigli prvo do 5.000, a potom i do 10.000 evra.

Potpredsednik Inicijative za opstanak polјoprivrednika Srbije Radoslav Adamović kaže za javnost da su nezadovolјni razgovorom sa ministrom polјoprivrede Branislavom Nedimovićem o ispunjenju njihovih zahteva za veću podršku toj grani privrede. On je posle sastanka sa resornim ministrom rekao da osim zahteva za ukidanje zabrane izvoza pšenice ništa drugo nije ispunjeno. Dodao je da je ministar rekao da se rešavanje njihovih zahteva za ukidanje akcize na gorivo za 100 litara dizela po hektaru i subvencije dela cene mineralnog đubriva mora odložiti do formiranja nove vlade. ”Nismo zadovolјni ispunjenjem zahteva i nakon razmatranja na Upravnom odboru donećemo odluku o dalјim koracima”, rekao je Adamović.

Tu treba dodati još i činjenicu da se stočarstvo gasi u Srbiji, a da stočari nisu upoznati gde je potrošeno oko 28 milijardi dinara (što je 237,3 miliona eva), koji su njima upućeni od 2016. do 2018. godine za subvencije, kako bi se poboljšao položaj ove grane. Su8bvenckije se navodnmop šalju, ali ne stižu doonih kojiam su namenjene. Najboliji podatak je u zapisniku Državne revizorske institucije, gde izemđu ostalog piše da neko subvencije neko dobije za 30 dana, neko za 500 dana, a neki nikada!? Državna revizorska institucija je kontrolisla trošenje para i između ostalog u zapisniku između ostalog je konstatovala: ,,…da nema povećanja broja grla, proizvodnje mesa, kvaliteta I kvantiteta i povećanja izvoza u oblasti stočarstva…’’. Pored toga, u nalazu DRI piše, Ministarstvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralnog rauzvoja kao i Nacionalnog programa za poljoprivredu. Međutim, navedena dokumenta u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stočarstva u tom periodu ostvario strateške ciljeve…Izveštaj o reviziji svrsishodnosti podsticaja poslovanja ,,EFEKTIVNOST PODSTICAJA U STOČARSTVU’’ napisan je na 85 strana. Broj dokumenta je: 400 – 1115/2019-04/15, Beograd, 17. decembra 2019. godine.

Državna revizorska institucija je kontrolisala i ulaganje 26 milijardi dinara (što je 220,33 miliona evra) od 2018. do 2020. godine, kao ,,podsticaje merama ruralnog razvoja“ i donela sličan zaključak. U njemu piše: ,, …Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama  ruralnog razvoja, nije moguće oceniti ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera…’’,,PODSTICAJI MERAMA RURALNOG RAZVOJA’’, napisanog na 125 strana. Broj dokumenta je: 400 – 738/2020-04/38, Beograd, 14. decembra 2020. godine. Jada je reč o ulganju noca u ruralni razvoj Srbije, Državna revizorska institucija je izradila izveštaj o trošenju novca i napisala ga na 125 strana. Radi se o Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja

Dakle, samo u ova dva dokumetnta radi se o nemogućnosti da se utvrdi gde je i kako potrošeno 54 milijarde dinara što je u stvarnosti 457,6 miliona evra. Jer, taj novca nije doneo očekivane rezultate niti je u životu opravdano njegovo ulaganje. Rezuktata je das u nam prazne staje i obori, a da ni sela i život u njima na osnovu trošenja tog novca nisu oživeli! Dakle,  kolikoj sumi se radi, najbolji dokaz je da je u 2021. godini agrarni budzet Srbije bio oko 400 miliona evra. Da su ove pare došle do seljaka i sela, stanje u stočarstvu i selima bi bilo bolje, pa oni ne bi posećivali nadležne ministre zbog svog nezadovoljstva! Inače Agrarni budžet Srbije u 2022. godini iznosi oko 62 milijarde dianra. Kada se to pretvori u evre iznosi oko 525,5 miliona evra. Njegovo trošenje je u toku, a rezultati ćse se videti ili u boljem životu na selu, punijim oborima i stajama, većem borju stanovnika, u uselima koja se prazne i nestaju ali tek nakon nekoliko godina, ukoliko bude opet obavljena kontrola od strane DRI. Da napomenemo samo da je kompletno ovo ulaganje obavljeno preko Ministarstva za poljoprivredu Vlade Srbije.

I tako, domaći paori, odnosno oni koji se bave poljoprivredom, a u zemlji je 565.000 takvih domaćinstava, nikako da dočekaju bolji život u selu. Mogu da ga vide samo kada se reprizira istoimena emisija na RTS. Ili uoči izbora, kada im svaka vlast obećava kule i gradove. Što je i napisao Ivo Andrić: ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju’’.

                                                                           (Autor je analitičar i publicista)