DUNAVSKI BIZNIS FORUM

Inovacije su rizik

U Novom Sadu je održan Dunavski biznis forum, a učesnici su se bavili inovacijama, ali i razvojem agrara. Do posla i pristojnih plata u Srbiji danas najlakše stižu IT stručnjaci

Peti Dunavski biznis forum (DBF), koji je okupio oko hiljadu privrednika, preduzetnika, naučnih radnika, predstavnika politike i medija iz 14 zemalja, održan je 18. I 19 oktobra, u Master centru Novosadskog sajma, uz poruku da samo stabilan i dobro organizovan region može da napreduje.

Pozdravljajući učesnike dvodnevne manifestacije posvećene Dunavskoj strategiji EU i ulozi biznisa u jačanju prosperiteta, posebno nerazvijenih zemalja kandidata za prijem u EU, Igor Mirović, predsednik pokrajinske vlade, naglasio je izuzetnu važnost Dunava za unapređenje privrede i ukupni razvoj naše zemlje. Dunav je najveća evropska ulica i najznačajnija privredna žila Evrope, istakao je Mirović, poručivši da Srbija mora maksimalno da iskoristi svoju poziciju u Podunavskom regionu i da na najbolji način predstavi i ostvari privredne, saobraćajne, turističke, kulturne i druge potencijale radi bržeg razvoja, veće zaposlenosti i boljeg života građana.

Gradonačelnik Miloš Vučević smatra da je DBF dobra prilika za poruku investitorima da je Srbija politički najstabilnija u regionu zapadnog Balkana.

Priznanja ,,Dunavski cvet’’

Priznanje DBF za afirmaciju evropskih vrednosti i standard ,,Dunavski cvet’’, dodeljen je Novom Sadu i prof. dr Branku Kovačeviću, sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. U ime evropske prestonice kulture 2021., priznanje je primio gradonačelnik Miloš Vučević.

 

,,Ovaj skup je kvalitetna pozivnica za nova ulaganja, ali i već prisutne investitore u našoj zemlji da ostanu i razvijaju svoje poslovanje , a partnerstvo javnog i privatnog sektora su ključni faktori  u realizaciji investicija u svim oblastim’’, rekao je Vučević.

Učesnike DBF pozdravio je i Franc Šausberger, predsednik Asocijacije evropskih regija, istakavši da je Vojvodina, zbog svoje etničke, verske i druge raznolikosti „mala Evropa u Evropi“. Pritom je čestitao Novom Sadu titulu Evropske prestonice kulture 2021. i napomenuo da je i to jedan od važnih koraka ukupnog razvoja i napretka Srbije.

Uspeva svaka deseta ideja

Od 100 ideja na tržištu uspe svega 10, ali bez novih proizvoda nema većeg iskoraka u razvoju zemlјe, zato je važno da sva tri partnera i država i nauka i investitori pomognu razvoj inovacija, i ohrabre mlade da ostvaruju svoje ideje, ocenjeno je na panelu „Nove tehnologije – velika šansa Srbije“. Ideja i školovanog kadra nam ne manjka, a iako posebno tehnički fakulteti u Novom Sadu, Beogradu i Nišu prednjače u pokretanju novih preduzeća, potencijali nisu još iscrplјeni, istaknuto je na panelu održanom u Skupštini Vojvodine. Ipak, ne može se sve završiti na inkubatorima i parkovima, a da bi zaista povećali broj novih proizvoda bez kojih nema značajnog iskoraka u razvoju, neophodan je i novac i preduzetnička edukacija koja će mlade naučiti da ideja može da postane stvarnost.

„To su proizvodi i usluge sa dodatom vrednosti. To je ono što čini privredu jedne zemlјe konkurentnom, to je taj deo priče koji mi nedovolјno razumemo kao društvo. Inovacije su rizik. Ako uspe inovacija, korist ima celo društvo, ali ako propadne, propada samo pojedinac. U takvim društvenim uslovima se malo ko odlučuje da inovira. Zato moramo stvarati paletu tih raznih mehanizama i sistema za podršku“, rekla je v.d. direktora Naučno-tehnološkog parka Beograd Gordana Danilović Grković.

Profesor Branko Kovačević sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, smatra da država ne treba da bude nosilac razvoja i da ona vodi glavnu reč u razvoju novih proizvoda i tehnologija, već da je njen posao primarno da obezbedi uslove. „Posao države je jasan – to je pravna regulativa. Država samo treba da stvori neka jednostavna pravila i da garantuje tom kapitalu da bude siguran. Prosto da dođu investitori, pravi igrači koji će imati garancije, da ako ulože neki novac da će taj novac moći i da vrate. Država ne treba da igra, država ne treba da se bavi tim stvarima. Tim stvarima treba da se bave fakulteti, odnosno univerziteti. Sad oni imaju neku novu ulogu koju nisu imali. Oni su se bavili obrazovanjem, e sad su došli do toga da moraju da imaju neke ekonomske efekte, odnosno da moraju da budu vezani sa tim tržištem rada i prosto da vode računa da li njihov izlazni proizvod (studenti) da li mogu da se zaposle s tom diplomom ili ne“, kaže Kovačević. A, do posla i pristojnih plata u Srbiji danas najlakše stižu IT stručnjaci. U tom sektoru koji živi svoju renesansu, a koji je pre svega oslonjen na Fakultet tehničkih nauka izniklo je mnogo uspešnih kompanija.

Iako su i profiti i plate veliki, najveći broj IT preduzeća radi za druge, takozvani autsorsing, a malo je onih koji razvijaju svoje softvere, stoga bi Srbia trebalo da razmisli kako da i tu napravimo kvalitativni iskorak, istakao je Milan Šolaja iz Vojvođanskog IKT klastera.

„Oba poslovna modela imaju svoje pozitivne efekte. Ono što mi treba da pokušamo da uradimo da onima koji se bave autsorsingom pomognemo da preskoče tu jednu stepenicu ili dve i da postanu direktni provajderi rešenja za klijente. Dosta autsorsing kompanija razmišlјa da započne neki svoj proizvod, neke to rade kroz ulaganja u start ap projekte svojih sopstvenih firmi, neke rade balans između autsorsinga i razvoja sopstvenih rešenja, neki ostaju pri autsorsingu jer im se taj poslovni model dopada i to je sasvim u redu i nadam se da će država i naše društvo malo više da se uklјuče u sve te procese“, objašnjava Šolaja. Prvi čovek IT klastera ističe i da nisu svi potezi države na toj liniji, jer kako kaže ne razume odluku da se stranim kompanijama koje se bave autsorsingom daju subvencije i to u sektoru gde nezaposlenih na tržištu rada nema.

Agrar, strateška grana

Drugi panel Dunavskog biznis foruma bavio se pravcima razvoja agarara koji predstavlјa stratešku privrednu šansu kada je reč o povezivanju zemalјa regiona. Agroindustrija, ruralni razvoj, agrarno preduzetništvo i organska proizvodnja bile su centrane teme. Jer, kako je istaknuto srpska poljoprivreda je gladna investicija. Ovi paneli bili su prilika da stručnjaci iznesu svoje viđenje modela putem kojih te oblasti mogu biti spona privredne saradnje dunavskog regiona. A, jedna od zapaženih tema Dunavskog biznis foruma odnosila se i na voćarstvo kao preduzetničku šansu. Na konferenciji je bilo reči i o voćarstvu kao preduzetničkoj šansi, ali i o obrazovanju u oblasti polјoprivrede jer bez tog važnog segmenta nema ni razvoja. Novci za pčelarstvo, hladnjače, preradu… Zamenik sekretara za poljoprivredu u Vladi Vojvodine Mladen Petković je rekao da Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u pčelarstvo u Vojvodini u visini od 10.000.000 dinara. Bespovratna sredstva po tom konkursu iznose do 50 odsto od ukupne investicije, maksimalan iznos je do 300.000 dinara, a minimalan do 50.000. Pravo korišćenja bespovratnih sredstava imaju samo fizička lica, a konkurs je otvoren do 15. novembra. Isti sekretarijat raspisao je i konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u fizička sredstva polјoprivrednih gazdinastava u Vojvodini. Bespovratna sredstva dodelјuju se za opremanje hladnjača, nabavku opreme za pripremu, pranje, poliranje, čišćenje, sortiranje i pakovanje voća, grožđa i povrća, opremanje sušara za industrijsko, začinsko i lekovito bilјe i nabavku opreme za preradu ulјarica. Ukupna bespovratna sredstva po tom konkursu iznose 14.038.032 dinara, maksimalan iznos za opremanje hladnjača je do 3.000.000 dinara, za nabavku opreme za pakovanje voća, grožđa i povrća do 1.000.000, koliko i za opremanje sušara i preradu ulјarica. Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju fizička lica i zemlјoradničke zadruge. Konkurs je takođe otvoren do 15. novembra ove godine. Predstavno FAO za poljoprivredu dr Miloš Milovanović je govorio o akcijama ove institucije u Srbiji naglasivši da će se posebna briga posvetiti razvoju zadrugarstva, odosno primeni novog Zakoan o zadrugsama, usvojenog 29. Decembra 2015. godine. ali i promociji izvoza uljarica i žitarica proizvedenih u Srbiji. Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Zoran Keserović je naglasio, kada je agrar u pitanju, da Srbija nudi znanje, odnosno transfer tehnologija za izvoz. On je posebno ukazao na projekte iz oblasti voćarstva. Na skupu se čulo da Evropska banka za obnovu i razvoj godišnje u razvoj srpskog agrara uloži oko 150 miliona evra. Ovaj panel je organizovao novosadski list ,,Polјoprivrednik’’ koji ove godine obeležava 60 godina postojanja.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić je rekao da je Dunavski biznis forum značajan za povezivanje privreda u regionu. „Dunavski biznis forum bio je usmeren na podsticanje kooperacije između zemalјa koje povezuje Dunav, koje nastoje da iskoriste potencijale te reke i kreiraju povolјnu atmosferu za privredna ulaganja u oblasti transporta, zaštite životne sredine, energetike i agrobiznisa“, rekao je Bjelić.

Povezivanje Dunavskog regiona je usmereno na pitanaj saobraćaja, energetike, culture i turizma radi unapređenja i povezivanja u okviru samog regiona, sa ostatkom Evrope. Srbiaj je aktivno učestvovala u procenu irzade Dunavske strategije i akcionog plana, što je doprinelo jačanju nmjenih ekonomskih potencijala, integraciji sektorskih politika Republike SRbije u razvojne programe i planove EU, kao i unapređenju bilateralne i multilaterlane saradnje sa svim zemljama dunavskog  sliva.

Kako su naveli organizatori, ovogodišnji forum je okupio oko 1.000 učesnika, a u planu je da taj događaj bude uvršten u zvaničan kalendar Evropske komisije. Osim promocije ekonomskih mogućnosti i potencijala Vojvodine, Forum je imao i edukativni karakter, jer su na panelima učestvovali i studenti Novosadskog univerziteta.

Zvanični partner Dunavskog biznis foruma bio je Institut evropskih regiona iz Salcburga. Forum je bio posvećen Dunavskoj strategiji, dokumentu koji je sačinila Evropska komisija sa cilјem da se u širem regionu koji povezuje Dunav, povežu lјudi, ideje i tržište, da se obezbedi privredni i ukupan društveni prosperitet.