Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Povelja međunarodnoj saradnji, temelj dobrih odnosa
Relevantne ocene najodgovornijih predstavnika državnih institucija i organa Republike Srbije i Republike Slovenije da su „odnosi dve zemlje u politici i u ekonomiji, na najvišem nivou, bez značajnih otvorenih pitanja” kao i da “Slovenija brojnim inicijativama snažno podržava napore Srbije na njenom putu evrointegracija, a sve u cilju obezbeđenja stabilnosti i ekonomskog prosperiteta Regiona”, na najbolji način potvrđuju opravdanost dugogodišnjeg opredeljenja “Štajerskih novica” iz Maribora i Agencije za izdavačku delatnost “Agrar pres” iz Zrenjanina. Naime, sredinom protekle decenije, pre tačno osam godina, Rade Bakračević i Božidar Drinić generalni menadžeri naznačenih medijskih firmi, počeli su sveobuhvatnu realizaciju impresivnog projekta “Privredno i opšte društveno povezivanje lokalnih samouprava Srbije i Slovenije”.
Ohrabreni zajedničkim jedinstvenim stavom Vlada dve prijateljske zemlje, da “Slovenija podržava evropski put Srbije, da je Srbiji mesto u EU i da tome nema alternative” navedeni poslenici pisane reči su započeli obimne aktivnosti na konkretnom i detaljnom izboru, iznalaženju, opštinskih sredina u obema zemljama, sličnih privrednih karakteristika. Ključni segment takvog poimanja celokupne ideje usmerili su i na potvrđivanju, poslovnom registrovanju i potpisu dokumenta – POVELJE O NAMERAMA SARADNJE I POBRATIMSTVA MEĐU OPŠTINAMA DVA PRIJATELJSKA NARODA, kako bi se ozvaničila odlučnost u realizaciji politike približavanja dva naroda, ne samo na lokalnom nivou.
Uverenje da je takvo široko povezivanje najpre moguće na osnovama, projektovane agrarne politike, pratila je procena da sveobuhvatnu saradnju treba usmeriti na sredine u kojima je prehrambeno prerađivačka industrija nosilac ekonomskih aktivnosti. Bio je to i osnovni razlog za odabir opština iz agro privrednih krajeva – Regije Pomurje u Republici Sloveniji i Pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji. Prema temeljnoj zamisli valjalo je povezati po dve opštine s obe strane, čiji bi predsednici, odnosno župani zvaničnim potpisima, administrativnim overama i validnim registarskim upisima ozvaničili započetu saradnju žitelja tih sredina.
Polazeći od stava da “Slovenija bezpogovorno nastavlja sa nuđenjem podrške i pomoći svojih eksperata i u realizaciji srpskih inicijativa, zatim da je moguće evidentno pokretanje zajedničkih projekata i razvojnih planova, povećanje uloga slovenačkog kapitala u Srbiji i obratno, kao i rast međusobnih trgovinskih poslova, dvojica novinara – inicijatora ovog procesa, su poseban akcent te saradnje fokusirali na povezivanje neposrednih činilaca u poljoprivredi, primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, na saradnji poljoprivrednih instituta i prehrambeno prerađivačkog sadržaja. S druge strane to je otvorilo i mogućnosti uzajamnog prezentovanja dostignuća raznih institucija, udruženja i društava kulturnog, obrazovnog, sportskog života.
Svečanosti potpisivanja Povelja (uvek po dve opštine, odnosno komune) odvijale su se isključivo u Republici Sloveniji, tačnije u organizacijama dotičnih slovenačkih županija, domaćina susretanja. Sve to su neposredno pratili najuspešniji poljoprivredni proizvođači, agro stručnjaci brojnih ratarsko voćarskih i veterinarskih instituta, organizatori agro proizvodnje, samostalni nosioci poljoprivrednih gazdinstava, komorskog sistema i prometnih firmi, iz dotične srpske opštine.Potpisivanju povelja u slovenačkim mestima prisustvovalo je od početka ove jedinstvene aktivnosti preko 1.000 odabranih agro srpskih poslenika. Tokom, najčešće trodnevnih poseta, slovenački domaćini su gostima obezbeđivali posete najuzornijim agro kmetijama i firmama u svojim sredinama, dok su sa velikim odobravanjem u ovakvim akcijama učestvovali voditelji tamošnjih zemljoradničkih zadruga i saveza, predstavnici agrarnih i privrednih komora slovenačkih regija, Maribora, Murske Sobote, Ptuja i Celja.
Svemu je prethodio i svojevrsni susret, seminar srpskih agro poslenika predvođenih Privrednom komorom Beograda i istovetne asocijacije Vojvodine, organizovan u Radencima 2015 godine u vreme održavanja Međunarodnog poljoprivrednog sajma “AGRA” u Gornjoj Radgoni. I tada su “Štajerske novice” i “Agrar pres” uz podršku komune Radenci bili inicijatori sastanka više od 150 srpskih poljoprivrednika i predstavnika slovenačkog ministarstva poljoprivrede, agrarnih i privrednih komora, zadružnog saveza, instituta, agro firmi, obrazovnih ustanova i medijskih glasila. Bio je to prvi susret relevantnih činilaca na tako visokom nivou od vremena razdvajanja jugoslovenskih socijalističkih republika.
Ginisov rekord
Iz svih naznačenih razloga neophodno je podvući da su “Štajerske novice” i “Agrar pres” – izražavajući nepodeljeno saglasje i uvažavajući utvrđenu politiku Vlade Republike Srbije usmerenu na uspostavljanje sveobuhvatne saradnje i stvaranju temeljnih osnova privrednog povezivanja sa relevantnim subjektima zemalja Regiona, članicama Evropske Unije, – ostvarile gotovo Ginisov rekord. Uspeh je utoliko značajniji ako se zna da je odlučna, više nego uspešna aktivnost na uspostavljanju novih veza između srpskih i lokalnih samouprava Republike Slovenije, ostvarena na obostrano zadovoljstvo i političkog i privrednog dela povezanih strana.
Prvu Povelju, koja je dala podstrek i širom otvorila vrata takvog poslovnog povezivanja potpisali su u Radencima 2015. godine tadašnji župan Občine Janez Rihtarič sa predsednikom opštine Nova Crnja. Potom su, kasnije, usledile posete i razgovori, uz svečanost potpisivanja Povelja, predstavnika Novog Kneževca sa občinom Beltinci. Povelju su, zatim, potpisali i predstavnici opštine Čoka i Črenšovci, Vrbasa i Moravskih Toplica, Srbobrana i Grada, Iriga i Ormoža, Kovina i Cankove, Bečeja i Murske Sobote, Veržeja i Sečnja, Odžaka i Cerkvenjaka i Petrovca na Mlavi sa komunom Petanjci.
Sprovodeći osnovnu zamisao povezivanja i učvršćivanja saradnje na svim nivoima društvenih zbivanja, naznačene Novinske asocijacije su 2018. godine organizovale u R. Sloveniji (Murska Sobota – Maribor – Radenci) trodnevne susrete pod nazivom “Žene Banatske” na kojima su učestvovale, između pedesetak srpskih aktivistkinja, predsednice pojedinih opština Banata, narodne poslanice pokrajinskog i republičkog parlamenta, poslanice parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz Banata, kao i niz predstavnica tradicionalnih udruženja koje okupljaju žensku populaciju. Sa slovenačke strane takođe je bilo obezbeđeno prisustvo relevantnih aktivistkinja, počev od evropskih skupština do lokalnih skupština. Opredeljenje za dalji nastavak ovakvih plodotvornih delovanja (organizovanjem trodnevnih stručnih savetovanja i posetama značajnim privrednim subjektima u Sloveniji) bazirano je na sagledavanju i primeni slovenačkih primera dobre prakse – ukazivanju na modalitete i načine udruživanja, povezivanja slovenačkih agroprivrednika i prenošenju i primeni tih saznanja u srpsku praksu). Takođe se očekuje da će i nadalje moderatori simpozijuma biti relevantni slovenački programsko ekspertski stručnjaci i privrednici. „Štajerske novice“ i „Agrar pres“, svoje opredeljenje o čvstom povezivanju dva naroda potvrdili su i organizovanjem susreta slovenačkih i srpskih korisnika učeničkih školskih domova i polaznika ekonomskih i ugostiteljskih obrazovnih ustanova. Takva saradnja rezultirala je i trodnevnom posetom učenika Srednje škole za ugostiteljstvo i turizam iz Radenaca i istorodnih škola iz Subotice, Zrenjanina, Kikinde i Vršca.
Inicijatori akcije, srpski vitezi
Smatrajući da se ovim aktivnostima na najbolji način pokazuje nivo opredeljenja i podrške Vladi Republike Srbije i Vladi Republike Slovenije, Bakračević i Drinić sa svojim saradnicima odlučni su da naredne slične primere povezivanja lokalnih samouprava, (a sve u cilju regionalnog razvoja) sprovode kao deo ukupnih programskih celina resornih ministarstvava vlada dveju zemalja. Ovakav stav zauzet je i na prihvatanju razmišljanja državnih organa o neophodnosti nove strategije regionalnog razvoja kojoj se treba posvetiti u narednom razdoblju, uz formiranje nacionalnog saveta za regioni razvoj. Da je svestrana, nesebična aktivnost Rada Bakračevića i Božidara Drinića, dvojice poslenika pisane reči široko prepoznata potvrđuje i svedoči respektabilna nagrada „Povelja Matice iseljenika“ koju su pre nepune četiri godine na prigodnoj svečanosti u Beogradu primili od predsednika naznačene asocijacije Miodraga Jakšića. Za velike pozitivne aktivnosti Rada Bakračevića i Božidara Drinića ova dva vrsna novinara Upravni odbor Istorijsko kulturnog centra „Srpska kruna“ iz Kragujevca proglasio je za SRPSKE VITEZE. (B.G.)