Član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan ukazuje na to da je brigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodilo oko 35 različitih institucija, ali daq su rezultati bili katastrofalni. Sad smo dobili i ministarstvo sad tim imenom, pa se konano ,,vidi svetlo na kraju tunel. Rezultate o biljitku analiziraćemo za nekolik godina ili decenija
Branislav Gulan
Brigu o selu Srbije do sada je vodilo oko 35 različitih institucija u zemlji. Publicista Branislav Gulan koji pola veka prati zbivanja u selima Srbije, više hiljada svojih tekstova, analiza, autorskih priloga i informacija, počinjao je baš sa rečima: briga o selu! Dakle, posle pola veka upotrebe te reči u javnosti, sad je i izvršna vlast u zemlji shvatila kakvo je stanje u selima Srbije pa je te reči uzela i za ime ministarstva za brigu o selu Srbije, koje vodi ministar Milan Krkobabić. Nadamo se da je loše stanej u seliam u kojiam ona netaju došlo do kritične tačke, pa da se sad vidi ,,i svetlo na kraju tunela’’. Formiran je i Nacionalni tim za preporod sela u Srbiji, pa će vreme, za nekoliko godina ili decenija pokazati koliko smo bili uspešni. Da li je, i posle formiranja ministarstva za Brigu o selu, zaustavljeno nestajanje sela (naseljenih mesta kako piše u Ustavu Srbije) i odlazak iz njega.
Vlast je to shvatial jer, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Jer, od 4,709 sela u Srbiji, nestaje svako četvrto ili oko 1.200 njih! A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda, kaže Gulan navodeći podatak da je u 1.034 naselјa manje od po 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku.
,,U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole, U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu’’, navodi Gulan.
Naglašava da pojam selo ne postoji u Ustavu Srbije, što dovolјno govori o brizi države za selo i njegove stanovnike.
Govoreći o procesu depopulacije sela u Srbiji svakako ne treba gubiti iz vida to da je trend napuštanja ruralnih sredina imanentan i drugim zemlјama. Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavlјati. Neke zemlјe su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalјe izrazito ruralna. Međutim, osnovna razlika je u tome što razvijene zemlјe vode politike u kojima je prosperitet ruralnih sredina jedna od prioritetnih oblasti, pa ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, polјoprivredu… Srbiji su usta puna sela samo u političke i promotivne svrhe, sva ulaganja su svedena na minimum.
Najblaže rečeno, licemerno je pozivati na povratak na selo u uslovima kakve imamo. Hajde da pobolјšamo kvalitet života lјudi koji već žive tu. A to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlјa, u škole, puteve… Postoje li uopšte podaci o tome koliko ova zemlјa ulaže u ruralni razvoj? Iz godine u godinu, iz dana u dan, vidimo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura, to jest migranti s Bliskog istoka, kaže Gulan.
Po njemu, probleme sa kojima se suočava seosko stanovništvo generalno uzrokuje to što se “na čelo lokalnih samouprava postavlјaju poslušnici, a ne lјudi od ugleda izabrani po volјi građana”.
Takvi kadrovi rade isklјučivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. Naučeni su da nemaju inicijativu već se njihov rad svodi na zadovolјenje partijskih zahteva, kao što je prikuplјanje autobusa za miting – ukazuje Gulan.