BAČKO NOVO SELO U PROJEKTU NAŠE SELO

Ohrabrenje za opstanak i ostanak

Bačko Novo Selo je naselјeno mesto (čitaj selo) u opštini Bač u Južnobačkom okrugu. Prema popisu iz 2002. godine u njemu je bilo 1.228 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 1.365 stanovnika). Danas na spavanju u ovom selu ima oko 650 žitelja. Epilog su  dešavanja na ovim prostoriam proteklih decenija. Bačko Novo Selo u seoskoj školi nekada jeimalo 600 đaka. Još koliko 2007. godine bila su 102 deteta u klupama. Danas je njih samo 45!

Selo se prazni tiho, ali brzinom koja uliva strah. Meštani su ponosni i ne mole za pomoć, ali ona ne da im je neophodna, već je kucnuo i poslednji čas. Tako je Bačko Novo Selo, u opštini Bač, priklјučeno ,,Deltinom’’ projektu Naše selo, počev od marta 2022. godine. Projekat Naše selo Delta Holding je pokrenuo 2018. godine, sa cilјem da konkretnim primerom pokaže kako se može modernizovati selo Srbije, a njegovi žitelјi ohrabriti da opstanu i ostanu na svojim imanjima. U svom prvom ciklusu projekat je obuhvatio mesta Dubočane i Mala Jasikova, u okolini Zaječara, gde je postignut izvanvredan rezultat i na osnovu toga doneta je odluka o proširenju akcije.

U Bačkom Novom Selu projektu će se priklјučiti oko 50 domaćinstava, kaže predsednik Upravnog odbora Delta Holdinga Miroslav Mišković. Ona se bave ratarstvom, voćarstvom i stočarstvom. Najveći deo obradive zemlјe je pod ratarskim kulturama, posebno pod sojom; jedan broj meštana gaji jagode, drugi i jabuke, lešnik, šlјivu…; više porodica bavi se povrtarstvom, pod plastenicima i na otvorenom, nekoliko pčelarstvom, a jedno gazdinstvo gaji i lekovito bilјe. U selo će se uložiti više stotina miliona dinara.

,,Kroz Naše selo meštani će, pre svega, dobiti edukaciju o modernoj polјoprivrednoj proizvodnji. Kroz seriju predavanja i poseta njihovim imanjima saznaće kako može da se unapredi ishrana i nega stoke, sadnja, orezivanje i berba voća, sejanje i uzgoj ratarskih kultura i svi drugi elementi koji čine efikasnu i uspešnu polјoprivredu’’, rekao je predsednik Mesne zajednice Đorđe Bogojević.

,,Učesnici u projektu dobiće priliku za povolјne bankarske kredite, u saradnji sa Erste Bankom koja je deo projekta, a uz podršku Delta Agrara. S obzirom na to da ostanak na selu nije moguć bez kulturnih i zabavnih sadržaja, deo projekta biće i podrška u organizovanju društvenog života u Bačkom Novom Selu’’, rekao je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke.

Bačko Novo Selo se spominje u XVI veku u aktima iz vremena turske vladavine, kada su prvi stanovnici bili Srbi, a od 1733. godine naselјavaju ga i Švabe iz oblasti Norb. Do Prvog svetskog rata, Bačko novo selo je bilo nemačko selo i zvalo se Neudorf an der Donau. Posle 1945. godine Švabe se za vreme Drugog svetskog rada odselјavaju iz ovih krajeva, a 1946. kolonizacijom iz Bosne i Hercegovine Bačko Novo Selo naselјavaju doselјenici iz Bosne, uglavnom stanovništvo muslimanske nacionalnosti. Sada je Bačko Novo Selo pretežno naselјeno srpskih živlјem (68 odsto), ima 75 muslimanskih domaćinstava (oko 15 odsto) i vrlo malo Hrvata, Roma, Slovaka, Mađara.

Katolička crkva posvećena Svetoj Ani je na žalost, potpuno uništena, ostale su samo zidine i deo tornja. Švabe koje su nekad živele u Bačkom Novom Selu, a sada žive u Nemačkoj, 2008. godine su dale donaciju za renoviranje i popravku crkve i uz pomoć Opštine Bač i lokalne samouprave, ovaj istorijski spomenik sačuvaće se od dalјeg propadanja.

Srpska pravoslavna crkva ovde nikada nije postojala, ali se nadaju da će u skorije vreme započeti izgradnju i ovog hrama. Danas kada neko umre, zvoni se iz postojeće crkve. Nema veze da li je preminuo Srbin, Mađar, musliman. Isto tako ne zna se ko zvoni Musliman, Nemac ili neko druge nacionalnosti. Ovde smo smi svi jedno’’, kaže Grujo Bogojević, predsednik Mesne Zajednice u Bačkom Novom Selu. Bačko Novo selo rado posećuju brojni domaći i strani turisti, lјubitelјi vode, pecanja, riblјih specijaliteta i biciklizma.

Ognjen Pivašević iz Bačkog Novog Sela je mladi je polјoprivrednik koji obrađuje oko 60 hektara zemlјe, a uz to bavi se i tovom junadi i godišnje utovi i proda oko 70 grla. Plan je da uskoro u stajama bude stotinu grla. Cena stočne hrane, ulјarica i žitarica beleži maksimum na svim svetskim berzama. Ja mogu da kažem da bi cene trebalo da budu još malo bolјe. Ne samo kod tovnih junadi, već i u svinjarskoj proizvodnji i proizvodnji mleka. Simentalska junad idu po po ceni od 250 dinara kilogram žive mere, plus PDV, a holštajn 220 plus PDV, kazao je Pivašević. On očekuje da iz Agrarnog budžeta Srbije 70 posto sredstava ode na stočarstvo, kako je obećano stočarima.

Leki iz pčelinje klinike

Dr Jozef Gašparovski, vlasnik „Pčelinje klinike“ u Bačkom Novom Selu, koja se, pored primene inovativnih, ruskih receptura u domenu alternativne medicine, bavi i ruralnim eko-zdravstvenim turizmom i tradicionalnom proizvodnjom na bazi meda. On je zatražio je da poljoprivrednici iz ovog regiona kredite koje budu dobijali za razvoj proizvodnje da mogu u buduće da vraćaju naturalno kroz isporuku robe ,,Delta’’ Holdingui što je prihvaćeno. Koriščenje pčelinjih proizvoda u ishrani datira od pamtiveka, a u sadašnjim uslovima života lјudima polako se vraća poverenje u snagu prirode. Veliki pčelinjak, apikomore, apiterapija čine „Pčelinju kliniku“koju je iskusni pčelar Jozef Gašparovski sagradio na ulasku u Bačko Novo Selo. U neposrednoj blizini dva lovišta Plavna i Karađorđevo, Dunava i jezera Reš, ovaj pčelar smestio je svoj pčelinjak koji nakon dvadesetak godina pčelarenja broji oko 130 društava.

Okružen je bagremovom šumom, livadama i ritovima tako da pčele imaju dovolјno kvalitetne paše, a Gašparovski osećaj zadovolјstva jer pčele osim meda daju mnogo više i sve prirodno i zdravo. Upravo je to osnova apiterapije koja podrazumeva upotrebu različitih pčelinjih proizvoda u cilјu očuvanja i pobolјšanja lјudskog zdravlјa. „Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za lјude, a uglavnom je mnogi poistovećuju samo sa medom. Med je zdrav – to svi znamo, ali ima i drugih stvari koje potiču od pčela, za lјudsko zdravlјe je izuzetno bitan polen, super hrana, kako ga mnogi zovu, veruje se da čovek može živeti godinu dana uzimajući samo polen i vodu, zatim propolis najači prirodni antibiotik kao i matični mleč. Svi ti proizvodi jačaju imunitet koji je poslednih godina kod većine lјudi prilično narušen“, kaže Gašparovski i naglašava da je razlog tome nezdrava ishrana jer ne koristimo dovolјno zdravih bilјaka koje nas okružuju, a kojih je u prirodi bezbroj, a najbolјi primer za to je kopriva.

U trci sa vremenom stres je postao sastavni deo života tako da nam je organizam svakodnevno napet, kao trkač na startu. U istočnim zemlјama lečenje pčelinjim proizvodima odavno je poznato i uspešno se primenjuje, kaže Gašparovski. U cilјu razvoja ruralnog turizma Gašparovski je izgradio i opremio smeštaj za sve zainteresovane koji žele da osete blagodeti pčelinjih proizvoda, mikroklime i prelepe prirode kao i mnogobrojnih turističkih objekata u opštini Bač.  Idilično mesto u blizini velike reke i lovišta “Plavna” i “Karađorđevo”, koliko neobično, toliko je i tipično za celu Vojvodinu. I stoga mu treba pomoći.

Neko bi rekao – bolјe lokacije od ove nema u čitavoj Vojvodini. S jedne strane, ovde ste blizu svega: Dunava, puteva, šume… Oko vas Bač i Bačka Palanka, dva lovišta, od kojih je „Karađorđevo“ poznato dilјem bivše nam Jugoslavije.  U ovom prirodnom okruženju, gde su vam divlјač i riba nadohvat ruke, gladi se ni u najoskudnija vremena niko nije bojao. Selo je izašlo iz istorijskih magli kada su se pojavile Švabe, koje su počele da pristižu 1733. godine, te su ovde napravile naselјe po svojoj meri, imena „Nojdorf an der Donau“. O tim danima, ali i potonjem padu, danas svedoči katolička Crkva Svete Ane u centru sela. Krajem Drugog svetskog rata sudbina je žestoko promešala karte. Umesto Nemaca, u potonjoj kolonizaciji stižu Bosanci. I to muslimanske veroispovesti.

Nacionalna mešovitost

Bačko Novo Selo je danas jedino naselјe u Vojvodini u kom možete sresti tipične Lale, u drugoj-trećoj generaciji, s imenima Rifat, Fikret ili Alma! Ali, ne da se ni njima! Najpre je 1965. strašna poplava zapretila da bukvalno raseli selo. Da stvar bude gora, ono je upravo tada bilo na svom vrhuncu, s preko 2.000 stanovnika. Priče o poplavama taman su počele da se zaboravlјaju, kada su došle devedesete. Prođe i rat. A, za njim i urušavanje privrede… mnogi meštani ostali su bez posla.

Danas se naši domaćini s mukom se prisećaju postoji li neko domaćinstvo u selu koje nije nacionalno mešovito. I, bogami, jedva da su se setili. Srbi, kojih je većina, u selu žive sa 75 muslimanskih porodica, ali i sa Slovacima, Hrvatima, Mađarima, Romima…  Pola sela ima roditelјe različite nacionalnosti. U vremenu sveopšteg ekološkog osvešćenja sve su ovo ozbilјni aduti. I, zaista, lično smo se uverili da je u selo došlo nekoliko porodica što su odlučile da život u velikim gradovima zamene za ovu podunavsku idilu. Nažalost, i danas je mnogo više  pored svih lepota koje im se nude, ipak odlaze… Možda će ih ovo najavljeno ulaganje zaustaviti da opstanu i ostanu.

                                                                                                                   B. Gulan