Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što može imati nesagledive poslede i na proizvodnju. U stajama nema goveda, a na njivama đubriva.. Stiga i Afrička svinjska kuga
Branislav Gulan*
Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi uskoro mogle postati neplodne! Stručnjaci u Srbiji iznose zabrinjvaajuće podatke da je nivo humusa u zemlјištima već sad ispod tri odsto, što je na granici optimalnog! Organske materije pre početka intenzivne polјoprivede u vojvođanskim njivama u drugoj polovini XX veka, bilo je više od pet odsto, a samo u poslednjih 20 godina sa 3,5 spali smo na ispod tri odsto. Krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope kao što to često činimo, kaže dr Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemlјišta, černozemom i ritskom crnicom. U prošlom veku sadržaj organske materijale u njemu bio je više od pet odsto, a danas humusa ima svega jedan odsto u zemlјištu!
Dakle, Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema. Već sad se oseti negativni efekat, pa i pored korišćenja pune agrotehnike, na njivama nam opada prinos. Za opstanak žitnice hitno je potrebno da samo u njenim stajama bude 100.000 junadi!
U celoj zemlјi poslednje tri decenije stočni fond opada dva do tri odsto godišnje. Tako na velikoj većini naših njiva (u Srbiji ima 3.488.75 miliona hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta) ne koristimo stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje u Srbiji, trenutno njih 18. Jer voda stiže samo na 1,5 odsto polјa (ili prema pdoaciam RZS to je tek 46.823 hektara), dok se u svetu navodnjava prosečno 17 odsto površina. Međutim, ako izgradimo i budemo koristili te sisteme za navodnjavanje, bez stajskog đubriva već za pola veka mi ćemo od Vojvodine stvoriti pustinju! Jer, u stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo učestvuje sa 28,1 odsto, a u svetu kome težimo 60 odsto! Svemu tome, može da pomogne akcija „500 zadruga u 500 sela“. Jer, ona ulaganjem od 25 miliona evra za tri godine u zadrugarstvo, treba da oživi prazna sela i da napuni staje sa govedima. To treba da doprinese i ujednačavanju regionalnog razvoja Srbije. Z aprve četiri godinje 207 starih inovih zadruga bespovratno je dobilo 2,2 milijarde dinara, dok su oni koji hoiće da žive na selu dobili 2.000 prazunih kuća. Tako je su sela dobiali 6.000 novih stanovnia, kao i 3.000 dece. Inače, u Srbiji je bilo pazno oko 200.000 kuća 2017. godini. Tada je ministar Milan Krkobabić pokrenuo akciju ,,500 zadruga u 500 sela’’. Do sad je osnovano oko 1.100 novih zadruga.
Rešenje problema srpske polјoprivrede nalazi se u oporavku stočarstva i povećanju broja goveda. Četiri najveća tajkuna u Srbiji imaju više od 120.000 hektara oranica. Kada bi imali po svakom hektaru po jedno uslovno grlo goveda to bi bilo već 120.000 junadi. Interesantno je da šest najvećih vlasnika polјoprivrednog zemlјišta u Srbiji raspolaže sa oko 110.000 hektara oranica. Prema malopređašnjoj računici samo bi oni trebalo da imaju 220.000 junadi. A Srbija sada nema dovolјno junadi ni za jedan utovar na brod – što je oko 2.000 grla. U našoj zemlјi trenutno ima samo oko 320.000 bikova, krava, junadi i teladi zajedno. O toga je oko 228.000 krava muzara.
Sa 120.000 junadi imali bi dovolјno prirodnog gnojiva za zemlјu, zatim imali bi 10.000 tona ,,bebi – bifa’’ za izvoz u EU (od 1996. godine postoji dozvola za izvoz na godišnjem nivou 8.875 tona u EU), ali se nikada Srbija nije primakli toj brojci za izvoz. Primera, radi 2015. godine izvezeno je samo 315 tona, a 2016’’. godine tek nešto više od 400 tona, a godinu dana kasnije samo 480 tona! U 2018. godini opet smo imali pad proizvodnje, pa je i izvezeno u svet tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa’’. Sve do početka 2023. godine u svet se izvozilo godišnje između 300 i 400 tona ,,bebi bifa’’. To je 100 puta manje nego li pre tri decenije! Koliko je to malo govori podatak da je 1990. godine iz Jugoslavije bilo izvezeno 54.000 tona, a od toga iz Srbije je bilo 30.000 tona najkvalitetnijeg junećeg crvenog mesa ,,bebi – bifa’’. Jer, u 2016. godini bilo je proizvedeno tek 75.000 tona ovog kvalitetnog mesa. I proeteklih godina se proizvodi do 83.000 tona junećeg mesa. Inače, u Srbiji se godišnje troši samo po četiri kilograma ovog mesa po jednom stanovniku godišnje.
Šansa Srbije sa tovom junadi je što EU godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Argentine. Sve što bi proizveli mogli bi da prodamo i naplatimo. Srpskim vlastima je nuđeno da u narednih pola veka mogu svake godine u EU da izvoze po 50.000 tona ,,bebi bifa’’, ali su one ostale gluve na tu ponudu! Dakle, potrebno je naterati vlasnike latifundija da moraju da imaju i da nude državi uslovno po jedno govedo po hektaru zemlјe koju danas poseduju. To je onda i dugoročno rešenje svih problema srpske privrede i polјoprivrede! Problem je i sa svinjama jer je u zemlju stigla Afrička kuga svinja. Gde se bolest pojavi dolazi do eutanazije ukupnog tova u okolini od 30 kilometara.
Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu, Miloš Petrović, apelovao je za javnost na sve vlasnike i držaoce svinja da svaku promenu zdravstvenog stanja prijave veterinaru, kako bi se izvršila brza dijagnostika bolesti i u što kraćem periodu preduzele sve neophodne mere u cilju sprečavanja širenja afričke kuge svinja.
Čest slučaj kod ove bolesti je naglo uginuće životinja. To se mora hitno prijaviti veterinaru. U početku bolesti životinje su apatične, slabije jedu hranu i piju vodu, a nakon toga se javljaju promene na telu, plava boja kože, kao i krvarenja u okolini repa. On ističe da je kuga kod nas prisutna u 12 upravnih okruga i 27 opština, i da se bolest sa divljih životinja na domaće prenosi kontaktom. Veoma su bitne, kako dodaje, biosigurnosne mere, primena dezinfekcije i dezinsekcije gazdinstva u cilju kontrole virusa i bolesti. Bolest nije zajednička za životinje i ljude, tako da nije moguć prenos zaraze, navodi prof dr Vitomir Vidović, vlasnik farme sivnja u selu Rumenka kod Novog Sada. Otežavajući faktor u kontroli ove bolesti je nepostojanje specifične terapije i vakcine. Simptomi su identični kao kod gotovo desetak bolesti. Ti simptomi su visoka telesna temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju, malaksalost i umor. Smenjuju se faze dijareje i zatvora, krmače koje su trudne mogu da pobace, a posle samo nekoliko dana nastupa smrt. U blažoj varijanti simptomi mogu da budu identični kao kod upale pluća. Zbog nepostojanja mogućnosti vakcine vrši se eutanazija. Po ljude afrička kuga nije opasna, ali ne pogađa samo svinje, i ne prenose ih samo one.
Procedura – šta kad se utvrdi bolest
Procedura zapravo počinje i pre toga. Kao što smo pomenuli, iako još nije potvrđeno da li je reč o klasičnoj kugi, afričkoj, ili nekoj drugoj bolesti, i zbog nepostojanja ni leka niti vakcine, kako se pojave prvi znakovi sumnje, tako država reguje. Uništava se ceo obor, ali i susedni, i za to se poljoprivrednicima plaća naknada. Ukoliko farmer sam primeti neke nepravilnosti, hitno treba da javi nadležnima koji će dalje postupati po postupku. Ministarstvo ujedno i apeluje na sve naše farmere da prijave bilo kakvu sumnju ili nedoumicu.
Po ljude afrička kuga nije opasna, ali ne pogađa samo svinje, i ne prenose ih samo one. Reč je o virusu koji može da se prenese na milion načina, pa čaki preko sendviča. Ne može da se predvidi, a žarište može da se javi bilo gde. Bolest se širii preko telesnih tečnosti, pre svega, krvi, urina, izmeta, izlučevina iz nosa, i znoja. Svinje se mogu zaraziti i ako dođu u dodir sa zaraženom hranom ili vodom, ako dođu u kontakt sa leševima koji su zaraženi, drugim zaraženim svinjama ili drugim životinjama koji prenose virus a to su glodari, insekti pa i ljudi. Virus se takođe širi preko kontaminiranih predmeta, opreme, odeće, obuće, stajnjaka. Najčešće bolest prenose divlej svinje…Jer, pewlaze granciu bez pasoša. Prenosnici virusa mogu biti i ptice, pošiljke, kamioni… Virus koji izaziva Afričku kugu svinja je izuzetno otporan. Može preživeti niske temperature, pa i celu zimu u lešu. Dakle, najjeći problem su divlje svinje na čija kretanja se ne može uticati, a njihovo kretanje u divljini je prekogranično.Kada je reč o zaštiti, farmeri bi trebalo da rade na biosigurnosnim merama, odnosno podignu ih na viši nivo.
U Srbiji je samo 2022. godine bilo registrovano 258 slučajeva u 107 gazdinstava u južnom i istočnom delu zemlje – afričke kuge svinja. Potrebno je hitno, da struka zajedno sa Upravom za veterinu ministarstva poljoprivrede i državnim organima odredi bio sigurnosne mere i da za to izdvoji novac. Bolest je prisutna u okolini, ali i u Srbiji, ali za sad je pod kontrolom, što ne znači da se očekuje da neće doći do novih pojava koje bi mogle da nanesu i značajne materijalne štete, koje su se već pretrpele zemlje u okolini šire, gde je bolest prisutna, navodi prof dr Dejan Krnjaić, ekspert za stočarstvo.
U Rumuniji uništeno 740.000 svinja!
Afrička svinjska kuga prvo se pojavila u Keniji 1921. godine, a potom se širila i stigla u Gruziju 2007. godine da bi potom bila raširena i na druge zemlje. Prva pojava bila je u Evropi 1957. godine u Portugaliji. Nakon toga u Španiji, Sardiniji, Belgiji, Holandiji 1986. godine… Još nije stigla do SAD, ali će sigurno doći i do tamošnjih farmi. Virus je inače bio prisutan samo u Africi do pre jedne decenije, dok nije počeo da se širi svetom. Zbog AKS-a do sada je uništeno 50 odsto svinja na globalnom nivou.
Afrička kuga svinja se 2007. godine proširila i na Jermeniju, zatim Rusiju i Azerbejdžan pa u Ukrajinu 2012. godine, zatim u Belorsuiju 2013. godine, Estoniju, Letoniju, Litvaniju i stigla je u Poljsku 2014. godine. Dve godine kasnije nastanila se u Moldaviji pa u 2017.godini u Češkoj. Pored toga AKS se 2018. godine pojavio u Belgiji, gde je izgrađena ograda na preko 300 kilometara pograničja kako divlje svinje ne bi mogle da prelaze granicu. Virus je zatim stigao u Slovačku, Grčku, Nemačku, Italiju 2022. godine…
Između ostalog, u Rumuniji je nedavno uništeno 740.000 zaraženih svinja i pričinjena je šteta od oko 148 miliona dolara. U toj zemlji je 2021. godine bilo registrovano 321 žarište kod domaćih svinja, i 465 kod divljih svinja. Posledica toga je da Rumuni sad uvoze svinjetinu za sopstvenu ishranu i da za to godišnje potroše 750 miliona dolara! Zbog uništavanja svinja u Rumuniji se trenutno u oborima nalazi samo 980.000 tovljenika. A, nekada su gajili oko pet miliona! Većina velikih farmi u ovoj zemlji je bankrotirala. Država je zbog toga prinuđena da godišnje uvozi svinjskog meso i da za njega troši po 750 miliona dolara.
Slična situacija je i u drugim okolnim zemljama Srbije, Mađaskoj, Bugarskoj… U Nemačkoj je samo u 2019. godini za gradnju ograda prema Poljskoj granici na 120 kilometara potrošeno 160.000 evra! Cilj je da se onemogući prelazak preko granice divljim svinjama koje su najčešći prenosioci zaraze!
Analize pokazuju da virus AKS-a u hlađenom mesu preživljava 110 dana, zatim u koži i masti od svinja 300 dana, a u zamrznutom mesu čak 1.000 dana! Virus opstaje u osušenom mesu 30 dana, salamuri 182 dana, a u sušenom mesu čak 300 dana! Posle pojave AKS uginuće svinja nastupa od infekcije u roku od do šest do devet dana. Odmah ugine od 90 do 100 odsto svinja. ,,Afrička svinjska kuga se sporo širi, ali dugo ostaje! Za ovu bolest za sada nepostoji vakcina. Prevencija se zasniva na zaštiti od virusa zdravih životinja i humanom eliminisanju inficiranih. Kod njegove pojave najbolje je humano uništiti svinje u tom mestu, ali i okolini sve ove životinje’’, navodi Krnjaić.
Nudimo rešenja, a to su da se u prvom redu podignu ograde duž granica sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom gde ima AKS-a koji pravi velike gubitke ne samo državama koje moraju da uvoze svinjsko meso. Među njima je i Srbija. Ograde su potrebne da bi se zaustavilo nekontrolisano kretanje divljih svinja. Jer, one neznaju i nepoštuju granice, a bez ,,pasoša’’ ih prelaze i – prenose bolest. Drugi problem je da se najveći broj svinja u Srbiji tovi u malim porodičnim gazdinstivma na tradicionalan način u otvorenom prostoru. Hrane se sa pomijama, koje mogu biti kontaminirane, pa su i prenosioci bolesti. Od oko 2,9 miliona svinja, koliko je Srbija imala u 2022. godini prema podacima RZS, dve trećine životinja su tovili mali farmeri u čijim oborima je bilo do deset svinja. Takvih je u Srbiji od ukupnog broja čak 67 odsto. Da bi se rešio problem u tim gazdinstvima, potrebno je uskladiti propise i kategorisati komercijalne farme i one koje to nisu, jer su mala gazdinstva najveća žarišta za pojavu AKS-a, kaže Krbnjaić.
BROJ SVINјA U SRBIJI, PREMA RZS
| Godina | Svinje u hiljadama |
| 1947 | 1.904 |
| 1957 | 1.929 |
| 1967 | 3.328 |
| 1987 | 5.079 |
| 2007 | 3.832 |
| 2008 | 3.594 |
| 2009 | 3.631 |
| 2010 | 3.489 |
| 2011 | 3.287 |
| 2012 | 3.139 |
| 2013 | 3.144 |
| 2014 | 3.236 |
| 2015 | 3.284 |
| 2016 | 3.021 |
| 2017 | 2.911 |
| 2018 | 2.872 |
| 2019 | 2.903 |
2020 – 2022 2.000– 2.700
Prema podacima RZS-a u Srbiji zvanično na kraju 2022. godine bilo je 3,22 miliona svinja, dok stočari tvrde da ih je sad, sredinom 2023. godine, manje od 2.000.000! U svete dans srednej razvijena zemlja tread a ima svinja koliko i stanovbnkika. Tako danska uima 5,6 milioan stanvinka, a u oborima godišnje po 32 milioan svinja! Za Srbiju u kojoj daans stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto to je san koji se neće ostvariti ni za šest decenija!
Afrička kuga svinja predstavlja izuzetno ozbiljnu pretnju za celokupan sistem proizvodnje svinja.Ne samo da ugrožava prehrambenu sigurnost države kada je u pitanju snabdevenost tržišta svinjskim mesom, nego predstavlja veliki izazov izvoru prihoda farmera i svih drugih učesnika u lancu proizvodnje, a kao rezultat ograničenja izvoza negativno utiče i na međunarodnu trgovinu države u kojoj je prisutna. Poslednji veliki ivoz svinjskog mesa u svet iz Srbije bio je kada se raspadala Jugoslavija 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara. Posle toga stigao je rat i sankcije, pa klasična i sad afrička kuga. Od tada nema izvoza svinjskog mresa u EU, ali ni transporta svinjskog mesa preko zemlja EU. Osim ako nije prerađeno na više od 72 stepena.
U Srbiji u ovoj 2023. godini pojava afričke svinjske kuge registrovana u 27 opština i 12 upravnih okruga. Pored toga AKS je prošle 2022. odine bio registrovan i zvanično prisutan još u šest okruga Braničevskom, Pomoravskom, Jablaničkom, Pčinjskom i Borskom. U ovoj godini AKS kod divljih svinja je registrovan u opštini Bosilegrad, u zaječarskom Okrugu gde je bolest potvrđena u 134 slučaja u 24 lovišta na području 20 opština i sedam upravnih okruga i to u: Pčinjskom Nišavskom, Pomoravskom, Pirotskom, Jablaničkom, Braničevskom i Zaječarskom. Bolest je prisutna od 2022. godine i u Borskom i Južno banatskom okrugu. Za afričku kugu još uvek nema leka ni vakcine! Zato se predlaže biosigurnost, a to je, pre svega, higijena, koja je najvažnije sredstvo kod sprečavanje ove infektivne bolesti. Međutim, propisi Srbije trenutno ne propisuju obaveznost uvođenja na farmama biosigurnosnih mera. Zato se kao prioritet nameće usklađivanje propisa sa EU zakonom o zdravlju životinja. Kako naglašava, kuga nanosi velike ekonomske gubitke i utiče na ekonomiju svake zemlje. On kaže da je veliki broj žarišta afrička kuge svinja u okruženju Srbije. U slučaju pojave bolesti na terenu Uprava za veterinu donosi rešenje o zaraženom i ugroženom području.
U toku je popis i obeležavanje svinja u Srbiji, kao i kontrola zdravstvenog stanja, kažu za javnost u Upravi za veterinu. Zabranjuje se promet životinja iz zaraženog područja kako se bolest ne bi širila na ostale regione. Obavezna mera je eutanazija svinja sa svim merama dezinfekcije objekta, a nadoknada štete se vrši po hitnom postupku.
(Autor je publicista i analitičar)