AKTUELNO: JORGOVANKA TABAKOVIĆ POVODOM DECENIJE RADA U NBS

Recepti za krizu

U uslovima spajanja tri globalne krize – pandemijske, energetske i geopolitičke – uloga centralne banke važnija je nego ikada pre, kako bi se pomoglo građanima, privredi i državi da i u kriznim vremenima nesmetano funkcionišu, poručila je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) u pisanoj izjavi povodom decenije na čelu centralne banke. Srbija i ljudi koji je vode pokazali su da čine sve da građani ovu trostruku krizu osete najmanje“, ocena je Jorgovanke Tabaković, guverner NBS u protekloj deceniji

Tabaković je u poruci povodom jubileja na čelu NBS ocenila da su prethodnih deset godina pokazale da „znamo kako se zemlja stabilizuje, jača i razvija“, i da za naredni period to znači nastavak dobrih politika, timski rad i proaktivno delovanje u cilju očuvanja stabilnosti, jačanja osnova rasta i upravljanja rizicima, koji postaju sve složeniji.

Konstatovala je da živimo u vremenu kada se „mnoge stvari dešavaju prvi put“ i kada su se na globalnom nivou istovremeno spojile tri krize – nezavršena pandemija, energetska kriza i geopolitičke tenzije, koje su prerasle u sukob na teritoriji Ukrajine.

„Čitav svet bio je suočen s gotovo potpunim prekidom svih vidova saobraćaja, svetskih lanaca snabdevanja i protoka ljudi i robe, kao i snažnim rastom cena energenata“, navela je Tabaković i ocenila da nikoga ne bi zadovoljio argument „viša sila“. Референтна kamatna stopa Narodne banke Srbije sada je na znatno nižem nivou nego u brojnim zemlјama srednje Evrope koje se nalaze u istom režimu monetarne politike, uz inflaciju koja je niža nego u tim zemlјama. Takva situacija bila je praktično nezamisliva pre 2012. godine.

„Svi očekuju da i u takvim okolnostima pokažemo odgovornost, snagu i mudrost da odgovorimo na sve izazove“, kazala je Tabaković.

Stabilnost u vremenu kriza

Ona navodi da je „Srbija brojne krize u prethodnih deset godina dočekala u znatno boljoj makroekonomskoj poziciji zahvaljujući smanjenju unutrašnje i spoljne neravnoteže, kao i sprovedenim strukturnim reformama. Gradili smo na dobrim temeljima stabilnosti i saradnje i u dobrim i u kriznim vremenima. Pokazali smo da nema potrebe za strahom. Srbija i ljudi koji je vode pokazali su da čine sve da građani ovu trostruku krizu osete najmanje“, ocenila je Tabaković.

Sumirajući deceniju koju je provela na čelu Narodne banke, navela je da podaci govore da je održana stabilnost u periodu svih kriza, „kojih nije bilo malo“. „To potvrđuju sačuvani ključni pokazatelji za odbranu od šokova, poput održane relativne stabilnosti deviznog kursa, deviznih rezervi i likvidnosti finansijskog sistema, kao i najnižeg učešća problematičnih kredita“, istakla je Tabaković i poručila da će sa svojim timom „učiniti sve da tu stabilnost očuvamo i u narednom periodu, jer u ovom poslu nema konačnih pobeda – samo svakodnevni posvećen rad“.

U opširnom saopštenju Narodne banke, u kome se porede kretanja od pre deset godina i danas, navedeno je da je inflacija svedena na prosečnih 2,5 odsto godišnje, da je dinar ojačao prema evru, kao i da su neto devizne rezerve „više nego udvostručene“, sa 5,5 milijardi evra u 2012. na 12,3 milijarde na kraju jula, uz značajno povećanje učešća zlata u rezervi. Navedeno je, između ostalog, i da je učešće problematičnih kredita sa oko 20 odsto u 2012. spušteno na 3,26 odsto, da su danas značajno niže kamatne stope na dinarske kredite, kao i da je udeo investicionih kredita udvostručen, a kreditni rejting Srbije porastao sa BB- na BB+, odnosno da je „za dva nivoa“ viši.

Priliv stranih direktnih investicija u prethodnih deset godina pretežno je bio usmeren u izvozno orijentisane sektore, što je rezultiralo širenjem izvozne baze Srbije i otpornošću našeg izvoza na pad eksterne tražnje. Uz prosečan godišnji rast izvoza po stopi od oko 11 odsto, učešće izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu u odnosu na kraj 2012. povećano je za 18,6 procentnih poena (na blizu 55 odsto, zaklјučno sa 2021), što je rezultiralo i rastom pokrivenosti uvoza izvozom na 87,5 odsto.

Narodna banka Srbije je tokom 10 godina rada na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković doprinela stabilnim i predvidivim uslovima poslovanja i planiranja, kao i rastu raspoloživog dohotka i zaposlenosti, saopštila je centralna banka.

Rezultati koje smo postigli u prethodnoj deceniji obavezuju nas da nastavimo da radimo nepristrasno, u korist svih naših građana i privrede, bez obzira na to da li su potrošači, poslodavci, štediše ili investitori, navela je Tabakovićeva.

„U Srbiji smo u prethodnih 10 godina pokazali da znamo kako se zemlјa stabilizuje, jača i razvija. Za naredni period to znači nastavak dobrih politika, timski rad i proaktivno delovanje u cilјu očuvanja stabilnosti, jačanja osnova rasta i upravlјanja rizicima, koji postaju sve kompleksniji”, rekla je guvernerka Tabaković. Istakla je da su u NBS naročito ponosni na postignutu stabilnost i da će učiniti sve da tu stabilnost očuvaju i u narednom periodu.

Dodala je da postoji samo svakodnevni posvećen rad, te da se posao NBS nikada ne završava i da samo stalnost i istrajavanje u radu donose uspeh i razvoj.

„Čitav svet pogođen je snažnim rastom cena energenata i njihovim direktnim i indirektnim efektima. I nikoga ne bi zadovolјio argument ‘viša sila” – svi očekuju da i u takvim okolnostima pokažemo odgovornost, snagu i mudrost da odgovorimo na sve izazove. U takvim uslovima uloga centralne banke važnija je nego ikada pre – kako bi se pomoglo građanima, privredi i državi da i u ovakvim, kriznim vremenima nesmetano funkcionišu”, ocenila je ona.

Izvoz robe iz Srbije je dva i po puta veći – rast sa 8,4 milijarde evra u 2012. godini na 20,8 milijardi evra 2021. godine (uprkos uticaju globalnih dešavanja na eksternu tražnju), dok ove godine očekujemo da dostigne oko 27 milijardi evra. Ako tome dodamo i usluge, izvoz je povećan sa 11,5 milijardi evra na oko 37 milijardi evra, koliko očekujemo za ovu godinu. Uz prosečan godišnji rast izvoza po stopi od oko 11 odsto od 2013. godine, povećano je učešće izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu za oko 20 procentnih poena, a za toliko je povećana i pokrivenost uvoza izvozom.

Formalna zaposlenost u privatnom sektoru povećana je u odnosu na kraj 2014. za blizu 340.000 lјudi, odnosno za četvrtinu. U odnosu na 2014. godinu, pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom povećana je sa 66,5 odsto na oko 88 odsto tokom pet meseci ove godine, a minimalne potrošačke korpe sa 58,3 odsto na oko 81 odsto, što potvrđuje rast životnog standarda naših građana.

Priznanje eksperata

Ugledni mesečnik The  Banker, britanski magazin u vlasništvu Financial Times-a sa  gotovo stogodišnjom tradicijom proglasio je guvernera Jorgovanku Tabaković za najbolјeg guvernera na svetu i za najbolјeg evropskog guvernera za 2020. godinu. U obrazloženju se, između ostalog, navodi njen doprinos jačanju finansijskog sektora, stabilizaciji i rastu srpske ekonomije. Narodna banka Srbije dobitnik je i nagrade „Heroj Beograda”, jer je „besprekornim funkcionisanjem u vreme pandemije virusa korona sačuvala finansijsku stabilnost u Srbiji”.

Strukturne reforme

Navela je da je Srbija brojne krize u prethodnih 10 godina dočekala u znatno bolјoj makroekonomskoj poziciji zahvalјujući smanjenju unutrašnje i spolјne neravnoteže, kao i sprovedenim strukturnim reformama.

Stabilnost kursa dinara prema evru i usidrena inflaciona očekivanja ostali su važna kočnica većeg rasta inflacije u Srbiji i u trenutnim okolnostima velike globalne neizvesnosti usled preplitanja efekata krize izazvane pandemijom virusa korona, energetske krize i konflikta u Ukrajini. Inflacija koju Srbija uvozi danas je dva do tri puta veća nego što je bila za vreme prethodne krize. Ondašnji i sadašnji šok u svetu neuporedivi su – snažan rast svetskih cena hrane i energenata preliva se na najveći broj zemalјa, direktno i indirektno. I u Srbiji oko 70% doprinosa ukupnoj inflaciji u aktuelnim uslovima dolazi od cena hrane i energenata, dok je bazna inflacija, na koju mere monetarne politike najviše utiču, dosta niža od ukupne inflacije.

,,To znači da je dinar je tokom deset godina ojačao ojačao jedan odsto prema evru. U istom periodu Narodna banka Srbije na deviznom tržištu neto je kupila 1,8 milijardi evra. Stabilnost koju je Narodna banka Srbije održala tokom veoma izazovna prva četiri meseca ove godine, stvorila je ambijent u kojem nakon toga ponovo preovladavaju pritisci ka jačanju dinara, što je omogućilo da od maja do danas na domaćem deviznom tržištu neto kupimo preko milijardu evra“, navodi guverner NBS.

„Gradili smo na dobrim temelјima stabilnosti i saradnje, i u dobrim i u kriznim vremenima. Pokazali smo da nema potrebe za strahom. Srbija i lјudi koji je vode pokazali su da čine sve da građani Srbije ovu trostruku krizu osete najmanje. Borili smo se i borimo se da građanima obezbedimo sigurnost i u istorijski nezabeleženim okolnostima”, poručila je ona.

Dodala da podaci o desetogodišnjem radu govore da je održana stabilnost u periodu svih kriza.

„To potvrđuju sačuvani klјučni pokazatelјi za odbranu od šokova, poput održane relativne stabilnosti deviznog kursa, deviznih rezervi i likvidnosti finansijskog sistema, kao i najnižeg učešća problematičnih kredita”, istakla je ona.

Istaknuto je da su bruto devizne rezerve na kraju jula 2022. godine iznosile 15 milijardi evra, od čega je u zlatu 38,3 tone.

Navodi se i da je zaklјučno sa krajem jula u turbulentnoj 2022. priliv stranih direktnih investicija 2,052 milijarde evra, što je samo za 3,5 odsto niže u odnosu na sedam meseci rekordne 2021. godine.

Navodi se da u Srbiji oko 70 procenata doprinosa ukupnoj inflaciji u aktuelnim uslovima dolazi od cena hrane i energenata, dok je bazna inflacija dosta niža. Ocenjeno je da je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije sada na znatno nižem nivou nego u brojnim zemlјama srednje Evrope koje se nalaze u istom režimu monetarne politike, uz inflaciju koja je niža nego u tim zemlјama. Dodaje se da je učešće problematičnih kredita svedeno na istorijski minimum od 3,26 procenata koliko je iznosilo u junu ove godine, navodi se između ostalog u saopštenju.

(B. GULAN)