Udruženje Agroprofit iz Novog Sada promovisalo je Publikaciju o tovnom govedarstvu u Srbiji, pod nazivom ”Rase, tržište i kako dalje”. Publikacija raspolaže sa brojnim podacima, analizama i daje osvrt o tržištu žive junadi i junećeg mesa kod nas i u svetu. Ovom prilikom je potpisan i Sporazum o saradnji sa preduzećem MMD ,,Stočar’’ iz Despotova, za otkup junadi od stočara iz Srbije, namenjenih domaćem prometu i izvozu. Prvi posao u ovoj saradnji biće izvoz junadi i goveđeg mesa u Albaniju, a očekuje se i sličan aranžman sa partnerima iz Grčke. Udruženje Agroprofit će uskoro definisati i kompletnu liniju proizvodnje koja obezbeđuje poštovanje opredelenja o ponudi naše ”junetine iz prirode”.
Kako povećati izvoz junadi?
Izvoz tovne junadi iz Srbije poslednjih godina ograničen je na zemlje regiona i Tursku, a u manjim količinama – u Kinu, Liban i Izrael. Kroz legalne tokove se izveze oko 32.000 grla, a mogućnost za izvoz je bar pet puta veća. Jedna od zemalja, zainteresovanih za kupovinu srpskih tovnih junadi odnedavno je i Albanija. Za poziciju na tržištu Albanije treba da se izborimo sa ponudom iz Hrvatske, Češke, Slovačke i Mađarske, navodi Radiško Dobrić vlasnik izvoznog preduzeća iz Despotova. „U Mađarskoj je, na primer, ista cena kao i kod nas, s tim što oni dobijaju osam posto kalo, što je jako velika stavka, a mi na to ne možemo da se uklopimo“, smatra Radiško Dobrić. Albanija godišnje troši 30 000 komada junadi. Priliku za kontinuirani izvoz vidimo u sve većim potrebe za junetinom tokom turističke sezone. „Udruženje može u prvih petnaest dana recimo aprila negde između 400 i 600 grla da obezbedi za izvoz bilo gde. Nećemo samo ostati na ovom sporazumu prema Albaniji. Mi u kontinuitetu od tri meseca najmanje 4.200 grla možemo obezbediti za tržište“, kaže Čedomir Keco, predsednik iz udruženja „Agroprofit“. Otkupna cena žive mere je u zavisnosti od kvaliteta od dva i po do tri evra za kilogram. Nije u skladu sa cenom kukuruza, navode agroekonomisti, pa se već radi sa gubitkom. „Otkupna cena treba da bude u paritetu jedan prema dvanaest. Cena kukuruza trenutno na berzi je 31 dinar bez PDV-a i ako bi uzeli ovaj optimalni paritet onda bi trebalo da bude ta cene ngde 3,1 do 3,2 evra u otkupu“, objašnjava dr Branislav Vlahović, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Cilj izvoznika je da se osvoje i tržišta Grčke i Italije. „Italija najviše junadi uvozi iz Argentine u veoma velikim količinama. Tu je takođe i Grčka koja najveći deo uvozi iz Italije. Upravo, tu je i naša prednost, upravo zbog te blizine i različitih vidova transporta koji bi nam stajali na raspolaganju“, kaže ekonomista Slobodan Đurić, stočar iz Srema. Srbija godišnje proizvede oko 250 000 komada tovne junadi, a za domaće potrebe je dovoljno 90.000 komada, kaže on.
Junad i govedina idu za Drač
Uskoro bi trebao bi da krene domaći izvoz žive junadi i goveđeg mesa za Albaniju, pošto je dogovor o tome postignut između Industrije mesa “Kazazi” iz Drača i Udruženja „Agroprofit” iz Novog Sada. Klaničari iz Albanije, saopštio je “Agroprofit”, obišli su više farmi u Srbiji. Zadovoljni su ponudom, ocenivši stoku kao najbolju u regionu, pa se ovdašnji tovljači nadaju da će spram robe dobiti i dobru cenu.
Predsednik Udruženja ,,Agroprofit’’ Čedomir Keco ističe da bi kilogram žive mere junadi mogao biti između 2,65 i 2,8 evra. To je malo viša cena u odnosu na region, ali po kvalitetu domaća junad ne mogu da se porede sa grlima iz okruženja, naveo je Keco.
Izvoz bi povećao broj grla
Poslovni aražman “Agroprofita” i Industrije mesa u Draču naišao je na interesovanje ovdašnjih gazdinstava koja očekuju da se ostvari i izvoz junadi mlečnih rasa, dok u Udruženju saopštavaju da će i to biti omogućeno tokom ovog leta. Vlasnik najveće farme šarolea u regionu – u Gunarošu kod Bačke Topole Tibor Berza, kazao je da je izvoz za Albaniju značajan za obe strane, tovljače i za “Agroprofit”. Cilj nam je da imamo tov za poznatog kupca – kazao je Berza i dadao da ukoliko bi se uskoro otvorilo tržište Grčke i Libana, svi koji imaju kvalitetnu junad proširili bi posao
Uskoro očekuje početak izvoza. Udruženje je odabralo pouzdanog izvoznika i klaničara jer se kao neprofitabilna organizacija ne bavi takvim poslovima. Plaćanje žive junadi i mesa je pre isporuke, a počeće izvozom 40-60 junadi nedeljno. Na startu ovog izvoznog aražmana sa Albanijom, učestvuju članovi Proizvodne grupe u Udruženju „Agroprofit”, koji trenutno u tovu imaju oko 4.100 junadi.
Izvesno je da sada imamo junadi da svake nedelje za Albaniju ode od 40 do 60 grla, a videćemo dokle će to trajati jer nije svih 4.100 junadi dostiglo težinu i spremno za izvoz, navodi Keco. On dodaje da bi u izvoz nedeljno moglo da ode do Drača i od pet do deset tona domaće govedine, mada “Agroprofit” nije baš voljan da se govedina prodaje napoljuProtiv smo klanja krava sve dok mogu da služe za priplod, ukazuje Keco.
Po rečima Kece, ukupne potrebe Albanije za junećim mesom se kreću oko 30.000 junadi godišnje. Međutim, njihova klanična industrija, zbog niskog standarda potrošača, nudi najviše goveđeg mesa na tamošnjem tržištu. Razvojem turizma uz more u Albaniji, među hotelijerima je sve veće interesovanje za kvalitetnu junad i lagerovanje ove robe pa tu vidimo našu šansu – kazao je predsednik Udruženja “Agroprofit” Čedo Keco i naveo da bi u Drač mogli mesečno da izvezemo oko 40 tona junetine.
Udruženje “Agroprofit” je ovih dana sprovelo i detaljnu analizu troškova tova i uticaj najnovijeg povećanja cena žitarica na cenu junadi, a sagledane su i hranidbene zalihe farmera. U ovom času Udruženje predlaže odgajivačima da ako imaju zaliha hrane od prošle godine ne prodaju goveda dok se rast cena žitarica ne zaustavi. Ova pauza u prodaji biće korisna da se proveri sa kojom prodajnom cenom se mogu pokriti troškovi ulaganja i nabavke teladi. Najlošija varijanta je kada se utovljeno june proda, a farmer nema novac da obnovi tov.
B. Gulan