AGRARNI BUDŽET I EUTANAZIJA POLJOPRIVREDE: Zakidanje proizvođačima hrane

U vremenu od 2012. godine i zaključno sa planiranim budžetom Republike Srbije za 2021. godinu, aktuelni režim i njeni koalicioni partnera zakinuli su poljoprivrednicima i žiteljima sela ukupno oko 120 milijardi dinara ili preko milijardu evra, odnosno tri godišnja finansijski izdašnija agrarna budžeta u vreme korišćenja i sredstava Evropske unije [IPARD (2019+2020+2021)]! Kontrolišući efektivnosti podsticaja u stočarstvu, u izveštaju Državne revizorske instititucije od 17. decembra 2019 godine, (Broj 400 – 1115/2019-04/15) o svrsishodnosti poslovanja, utvrđeno je između ostalog: Iako je u periodu od 2016. – 2018. godine Republika Srbija izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa  povećanja izvoza u oblasti stočarstva. Slično se dogodilo i sa ruralnim razvojem. U izveštaju Državne revizorske institucije o svrsishodnosti poslovanja i Podsticajnim merama ruralnog razvoja od 14. decembra 2020. godine (Broj 400-738/2020-04/38) između ostalog piše: Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi  dinara za podsticaje merama ruralnog razvija, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralngo razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera. Prosečna starost nosioca gazdinstva u Republici Srbiji je 61 godina, u u odnosu n 2012. Godinu povećana je za dve godine, izjavio je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI). Poljoprivredna mehanizaciaj u SRibji smatra se zastarelom, u prsoeku ima vieš od dve decenije. Uočeno je niz manjkavosti. Tako priemra radi, vođa tima za sprovođenje revizije u DRI, nagšavala da Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicma podsticaja ograde zahteve u roku kraćem od 30 dana, dok je za druge neophodno čak više od 500 dana!? Uprava za agrarna plaćanja nije sprovodila postupak bodovanja i ranigranja uredno primljenih zahteva mladih poljoprivrednih proizvođača. Uz sve to trošenje para niej bilo transparetno, konstatuje se u izvetgšaju Državne revizorske instititucije. U oba slučaja donete su i preporuke za poboljšanje stanja, ali nema informacijama d su su problem otklonjeni.

Piše: Banislav Gulan

          Agrarni budžet Republike Srbije ustanovljen je 1996. godine (osnovao ga je tadašnji ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije pok. Ivko Đonović, višegodišnji direktor PIK ,,Takova’’ iz Gornjeg Milanovca). Tada je Agrrni budžet iznosio oko šest odsto ukupnog budžeta. Nikada posle nije dostigao taj procenat. Posle je donet zakon da on bude uvek pet odsto ukupnog budžeta Srbije, ali ni to nikada nije stigao. Tim novcem sufinansirana su sva porodična poljoprivredna gazdinstva (PPP) – jer tada nije postojao sistem registracije te grupe gazdinstava, već je raspodela sredstava obavljana na osnovu podataka o vlastitoj poljoprivrednoj površini u katastarskoj evidenciji Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i Poreske uprave (PU). Posle peto oktobarske (kontra) revolucije 2000. godine, tek u 2004. godini, bez prethodne blagovremene najave i potpunijeg informisanja poljoprivrednika, uveden je Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) i propisano da se za Agrarni budžet izdvaja minimalno pet odsto budžeta Republike Srbije, a izdvojeno je relativno do danas najviše – 4,96 odsto! Zbog odsustva odgovarajućeg informisanja i tradicionalne sumnjičavosti srpskih poljoprivrednika u „dobre“ namere države (zbog straha da će registracijom dati podatke za buduće veće oporezivanje), u toj godini registrovano je svega oko 38.000 gazdinstava ili tek 4,9 odsto od ukupno 778.891 PPP (po Popisu iz 2002. godine), navodi u analizi prof. dr Miladin ŠEVARLIĆ, predsednik Društva srpskih domaćina i eks profesor Poljoprivredngo fakulteta u Beogradu.  On ističe da u Srbiji ima oko 570.000 gazdinstava i da je njihov broj u stalnom opadanju. Potvrda toga je da je od 2012. godine taj broj smanjen za više od 60.000. Tako je tada  realno i relativno najveći Agrarni budžet, sa jedne strane, raspodeljen za apsolutno i relativno najmanji broj REGISTROVANIH porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, sa druge strane, govori istaknuti agrarni poslenik Miladin Ševarlić. Donedavno je bio i poslanik u Skupštini Srbije gde se borio za prava onih koji živee od obrade njiva i proizvodnje hrane. Boreći se za prava onih koji žive od njive i na njivi, uvek je analizirao kako se ostvaruje i troši novac od Agrarnog budžeta Srbije. Ukazao je na istoriju njegovog donošenja, stvaranja, ali i vraćanja novca na selo. Pošto Agrarni budžet od 2002. do 2020. godine nikada nije bio zakonom zagarantoanih pet odsto, od ukupnog budžeta Srbije, poljoprivrednici u Srbiji, prema njegovom straživanju zakinuti su za 103,5 milijardi dinara što je približno dosadašnjem trogodišnjem Agrarnom budžetu.

          ,,Da li je to, prema mišljenju poznavalaca prilika na području Vojvodine, bila unapred smišljena politika tadašnje moćne partijske grupacije G-17 da svoje članove u agrarnom „čedu“  Klub paora 100+ prevedu u postsocijalističke tranzicione kulake – imajući u vidu da su dobijali subvencije za po nekoliko RPG sa subvenciranih po 100 hektara (uključujući i zakupljeno državno zemljište!) koji su registrovali na svoje punoletne ukućane (čak i najamne radnike kojima su plaćali doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje), verovatno nikada neće biti pouzdano ustanovljeno! Ne ulazeći u detaljniju analizu pokazatelja o subvencijama i podsticajima za poljoprivredu i ruralni razvoj u nastavku tranzicionog perioda, nesporno je da je kasnije povećavan broj RPG do oko 480.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava – koja su deljena u dve podgrupe: komercijalna i nekomercijalna RPG! Međutim, učešće Agrarnog budžeta ni u jednoj kasnijoj godini nije ostvareno ni sa približno pet odsto, a u pojedinim godinama bilo je manje čak i od polovine tog zakonom propisanog minimuma (2,22 odsto u 2009. godini – uključujući i rebalans budžeta u toj godini u vreme režima DOS-a ili 2,87 odsto u 2016. godini – u vreme SNS režima)’’, istiše Ševarlić i dodaje: I predizborno obećanje vladajuće partije da će dolaskom na vlast obezbediti minimalno pet odsto za subvencije/podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, i plus svake godine povećanje Agrarnog budžeta za po jedan odsto dok isti ne dostigne 10 odsto godišnje, ostalo je samo „obećanje – ludom radovanje“!

        Naime, u vremenu od 2012. i zaključno sa planiranim Budžetom Republike Srbije za 2021. godinu, aktuelni režim i njeni koalicioni partneri zakinuli su poljoprivrednicima i žiteljima sela ukupno oko 120 milijardi milijardi dinara ili preko milijardu evra, odnosno tri godišnja finansijski izdašnija agrarna budžeta u vreme korišćenja i sredstava Evropske unije [IPARD (2019+2020+2021)], naglašava ovaj agrarni poslenik.

Smanjivanje subvencija!

          Preračunato na ukupan broj, a ne samo na registrovana porodična poljoprivredna gazdinstava (čiji broj se javno ne objavljuje!?) i koja po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju prava na subvencije/podsticaje – i to pod uslovom da su u statusu aktivnog RPG, znači da je država protivzakonitim smanjivanjem subvencija oštetila svako od 562.896 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava (prema Anketi o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. godine) za po 1.766,53 evra ili umanjila subvencije za biljnu proizvodnju za 287,62 evra po hektaru korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Opljačkani novac

         Za taj po zakonu pripadajući, a opljačkani iznos od milijardu evra, poljoprivrednici su – i to bez povraćaja od države 50 odsto nabavne cene bez PDV-a, mogli sopstvenim sredstvima da kupe:

• 50.000 traktora srednje jačine! (20.000 eva po traktoru)
• ili 400.000 steonih priplodnih visokomlečnih junica! (2.500 evra po grlu)
• ili 200.000 hektara zemljišta u agrarno manje atraktivnom (5.000 evra po hektaru) ili 100.000 ha zemljišta u agrarno atraktivnom području (10.000 €/ha)!
• ili približno 10 PKB-a sa prodatih oko 17.000 hektara uređenog zemljišta i svim poslovnim i ekonomskim objektima, celokupnom mehanizacijom, … nadomak Beograda – odakle „konobar na tacni peške može u stan kupcima u Beogradu (gde je oko dva miliona potrošača) za dva sata da donese sveže povrće, pomuženo mleko, …“!

        Prema računici Ševarlića, ako poljoprivrednici toliko duguju bez kamata, za penzijsko i invalidsko osiguranje, te im po osnovu pravičnosti i uzajamne solidarnosti – treba u potpunosti otpisati sva dugovanja PIO Fondu, ali i Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja za sve godine (sa pripadajućim kamatama) kada nisu imali overene zdravstve knjižice i zbog toga nisu ni mogli da koriste usluge državne zdravstvene službe ili su ih plaćali u gotovom novcu, postavlja se pitanje zašto to pitanej nije rešavano? Verovatno nigde u svetu – osim u „naprednoj“ Srbiji ne postoji pravna obaveza da poljoprivrednici plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje – i to sa zateznim kamatama (!?) – za period kada nisu imali overene zdravstvene knjižice, jer se retroaktivno ne mogu obavljati neizvršeni lekarski pregledi, operacije…!? On ističe da po osnovu nezakonitog umanjenja pripadajućih pet odsto budžeta, poljoprivrednici i žitelji sela su izbili na (neslavno) prvo mesto u pogledu umanjenja zakonom propisanih budžetskih sredstava u Srbiji, ostavivši iza sebe čak i armiju „bogatih“ (sa mesečnom penzijom od 25.001 do 40.000 dinara – kojima je oduzimano 22 odsto iznosa penzije u tom rasponu) i „prebogatih“ penzionera (sa mesečnom penzijom iznad 40.000 dinara – kojima je oduzimano čak 25 odsto ili svaki četvrti dinar višedecenijski uplaćivanog doprinosa za zarađene penzije)! Navedeni pokazatelji bili bi značajno veći kada bi se obračunali samo na broj RPG i njihovo korišćeno obradivo zemljište!

          Istraživanja bivšeg člana Parlamenta Srbije još ukazuju da uporedo sa povećanjem ukupnog budžeta i posebno ukupnih poreskih prihoda morao je da se svake godine povećava i iznos novca Agrarnog budžeta. Međutim, u odnosu na 2014. godinu kada je iznosio 34,58 milijardi dinara, u 2015. i u 2016. godini „seljački budžeti“ – verovali ili ne! – bili su manji za po 11 milijardi dinara godišnje, a u 2017. manji za preko sedam milijardi dinara, odnosno u sve tri godine umesto zakonski minimalnih pet bili su prosečno manji od tri odsto (3,08 odsto u 2015; 2,87 osto u 2016. i 2,96 odsto u 2017 – prema odgovoru MPŠV broj 9-00-000019/2017-09 na poslaničko pitanje M.Š.) – što znači da su u ove tri godine poljoprivrednici opljačkani za po 40 osto ili za 2/5 po zakonu pripadajućeg minimalnog iznosa subvencija/podsticaja!

       I tako, umesto da bude 10 odsto agrarni budžet u 2017. godini je činio svega 2,96 odsto ukupnih poreskih prihoda, odnosno bio je manji 3,34 puta od predizbornog obećanja aktuelnog režima. Zbog svega navedenog, broj porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji (bez podataka za AP Kosovo i Metohiju) u vremenu između Popisa stanovništva, stanova i domaćinstava (u 2002. – kada su u dodatnom upitniku popunjeni i podaci o domaćinstvima koja imaju individualno poljoprivredno gazdinstvo – IPG) i Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava (u 2018. godini) smanjen je sa 778.891 na 562.896 ili za 215.992 PPG odnosno za 27,73 odsto!

Demografska devastacija  

         To znači da je Srbija u vremenu 2002 – 2018. godine ispraznila 2.160 sela sa po 100 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava zbog antiseljačke agrarne politike prethodnih i sadašnjih partiokratskih režima! Sprovodeći pogrešnu agroekonomsku politiku u Srbiji smo ispraznili i doveli na ivicu demografske devastacije preko 2.000 sela sa povoljnom klimom (umereno-kontinentalnom sa četiri godišnja doba), raspoložovim obradivim zemljištem (za ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo) i površinama pod travnjacima (stočarstvo), izvorima vode, potocima, rekama i jezerima, i preko 200.000 napuštenih srpskih ognjišta?

Pitanja i rešenja

        Ovaj prikaz BUDžETSKE EUTANAZIJE SRPSKE POLjOPRIVREDE I SELA ni po obimu, a ni po nameni ne daje potpunu ni detaljnu analizu ANTISRPSKE AGRARNE I RURALNE POLITIKE, ali ipak ističe sledeća pitanja na koja resorno nadležna ministarstva moraju dati odgovore, kaže agrarni stručnjak Miladin Ševarlić, pa postavlja pitanje i nudi rešenja za mnoge probleme u selima Srbije. 

• Zašto su prethodni i pogotovu sadašnji partiokratski režimi zadužili i buduće generacije za desetine milijardi evra (plus kamate) da subvencionišu inostrane investitore zemljištem i infrastrukturom bez naknade i sa subvencijama po čak 78.000 evra po radnom mestu (u doglednoj budućnosti za uvezenu radnu snagu iz država u tzv. Malom Šengenu i za migrante sa drugih kontinenata kojima odobravamo i državljanstvo – bez mogućnosti da izvršimo potpunu bezbedonosnu proveru – posebno za lica vojno sposobna iz država koje su obuhvaćene serijom globalističkih ratnih intervencija), a istovremeno su naši penzioneri i poljoprivrednici opljačkani za oko dve milijarde evra po zakonima njima pripadajućih prihoda!?
• Zašto su površine obradivog poljoprivrednog zemljišta koje se subvencioniraju smanjene sa 100 na 20 hektara/RPG ili PET PUTA MANjE i time uništena mala i srednja porodična poljoprivredna gazdinstva (ima ih 217.623 koja imaju posede do dva hektara)!
• Zašto su subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju sa 12.000 dinara po hektaru u 2012. godini  smanjene na 2.000 dinara po hektaru u 2016. godini ili ŠEST PUTA MANjE, da bi danas iznosile samo 4.000 dinara po hektaru ili TRI PUTA MANjE?
• Zašto smo od 50 litara dizela BEZ NAKNADE po hektaru obradivog zemljišta i to za SVA PORODIČNA POLjOPRIVREDNA GAZDINSTVA potpuno ukinuli SUBVENCIJE/REGRESE za dizel gorivo, da bi ih pre dve godine ponovo VRATILI „NA KAŠIČICU“ sa svega 1.200 dinara po hektaru? Danas poljoiprivrednici nemaju ni to?
• Zašto je Srbija jedina država u svetu u kojoj STOKA (za brojila čak i u praznim štalama – ako nisu odjavljena) i POVRĆE, VOĆKE i VINOVA LOZA (za brojila na banderama preko kojih pokreću sisteme za navodnjavanje u periodu 4-5 meseci zalivanja, a plaćaju sve naknade 12 meseci) PLAĆAJU TV NAKNADU – koja se godišnje povećava sa po 30 i više procenata!?
• I najzad PITANjE ZDRAVOG RAZUMA: Kako će Ministarstvo poljoprivrede raspodeliti i šta je svrha sredstava pod D-11) Subvencije za zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta (3.475.894 hektara po Anketi o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. godine) u iznosu od 20.000.000 dinara odnosno svega 5,75 dinara po hektaru – kada za te novce ne može da se kupi ni plastična čistalica u kineskoj prodavnici za ćišćenje MOTIKE ili BUDAKA!!! ???

Agrarni budžet za 2021.:Ako koza laže, rog ne laže!

         U prilogu je tabelarni pregled navedenih podataka preuzetih iz Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu (Službeni glasnik RS, broj 149/2020) i Zakona o budžetu (i izmenama i dopunama) Republike Srbije za 2020. godinu (Službeni glasnik RS, broj 84/2019 i brojevi 60, 62, 65 i 135/2020), kao i od strane M.Š. obračunati pokazatelji koji ukazuju na sledeće konstatacije:

• Shodno Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a na osnovu planiranih budžetskih A) ukupnih prihoda u iznosu od 1.154.600.000.000 dinara nesporno je za svakog ko zna samo MNOŽENjE da B) MINIMALNIH pet odsto za PODSTICAJE U POLjOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU u 2021. godini treba da iznosi: 57.730.000.000 RSD (pedesetsedam milijardi i sedamstotina trideset miliona dinara)!
• Umesto B) MINIMALNIH pet odsto za PODSTICAJE POLjOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU u 2021. godini koji treba da budu 57.730.000.000 dinara nesporno je barem za one koji znaju samo PREPISIVANjE i ODUZIMANjE da su planirani 1) UKUPNI PODSTICAJI za POLjOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ u 2021. godini u iznosu od svega 41.865.312.000 dinara (samo: četrdesetjedna milijarda osamstotina šezdesetpet miliona i tristotinedvanaest hiljada dinara), a to znači da su poljoprivrednici i žitelji sela svesno, planski i NEZAKONITO od (NE)narodnih PARTIOKRATSKIH POSLANIKA (čast pojedincima!!!) OPLjAČKANI za po zakonu njima pripadajućih E.2) – 15.864.687.000 dinara ili za E.4) – 27,48 odsto;
• Istovremeno, za one koji znaju samo DELjENjE i MNOŽENjE nesporno je da 3) UČEŠĆE SUBVENCIJA/ PODSTICAJA ZA POLjOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ U UKUPNIM PORESKIM PRIHODIMA iznosi svega 3,63 odsto, a ne po zakonu minimalno pripadajućih pet odsto !!! ??? Zašto se zakon nepoštuje, nemenja ili neukine?
• Takođe, za one koji znaju samo ODUZIMANjE nesporno je da su UKUPNI PODSTICAJI ZA POLjOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ U 2021. godini od 41.865.312.000 RSD (iako su za tekuću 2021. godinu planirani VEĆI UKUPNI PORESKI PRIHODI od 1.154.600.000.000 dinara !!!) MANjI nego što su UKUPNI PODSTICAJI ZA POLjOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ u 2020. godini kada su bili 46.784.627.000 RSD (a ukuppni poreski prihodi bili su 1.090.000.000.000 dinara), odnosno MANjI za -4.919.314.000 dinara !!! – što po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ne bi smelo da bude! A, uvek se govori nikad veća ulaganja u agrar!

Rešenje

      Stoga Miladin Ševarlić ističe: Vlasnicima 562.896 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i milionima žitelja u 4.700 sela Srbije (bez podataka za AP KiM) preporučujemo da razmisle i donesu odluku da li će i dalje dozvoliti da ih svi PARTIOKRATSKI REŽIM PROTIVZAKONITO PLjAČKA kao i sadašnji za (svega) 15.864.687.000 dinara ili za 135.018.612,77 evra budžetskih sredstava u 2021. godini, sa kojima mogu sopstvenim parama:

• Da kupe novih 6.751 traktora srednje jačine od sopstvenih para!
• Ili: Da REPRIVATIZUJU PKB KORPORACIJU sa 17.000 hektara, desetinama hiljada goveda i ovaca, hiljadama sredstava mehanizacije i priključnih mašina, svim raspoloživim poslovnim i ekonomskim objektima i formiraju svoju NACIONALNU POLjOPRIVREDNU ZADRUGU pod nazivom „RESTITUCIJA DRŽAVNE PLJAČKE POLjOPRIVREDE I SELA SRBIJE 2012-2021. godine;

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

         Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks savezni ministar polјoprivrede u Jugoslaviji prof dr Kovilјko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi u Srbiji, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! Dakle, od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar je godišnje od demokratskih promena 2000. godine ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto SDI’’, piše u knjizi Branislava Gulana, ,,Sudbina oduzete imovine’’, izdate 2015. godine.

         Srbija je jedna od malobrojnih država u svetu koja je Zakonom o genetički modifikovanim organizmima (Zakon o GMO, 2009) zabranila uvoz, uzgoj, preradu i promet GMO i proizvoda od GMO. Predsednik Saveza polјoprivrednih inženjera i tehničara Srbije (SPITS) prof. dr Miladin M. Ševarlić je sastavio tekst Deklaracije o GMO sa početnom (Mi ne želimo GM na našoj teritoriji! ) i završnom porukom (Sačuvajmo zemlјu naših predaka našoj deci bez GMO! ), koju su odbornici Skupštine grada Čačka jednoglasno usvojili 30. januara 2013. godine.

         Od tada do 20. decembra 2016. godine, kada su isti tekst Deklaracije jednoglasno usvojili i odbornici opštine Sjenica, uključujući i usvojene Deklaracije o GMO koji su sastavili Zeleni Srbije, Deklaraciju o GMO jednoglasno je usvojilo oko 6.000 odbornika u 136 opština i gradova – što čini 80,5 odsto od ukupno 169 opština i gradova u Srbiji (vidi Kartu), bez podataka za AP Kosovo i Metohiju gde ova akcija zbog privremene okupacije nije organizovana.
U prethodnih nekoliko godina Srbija se svake treće subote u maju pridruživala globalnom protestu „Marš protiv Monsanta“, koji anti GMO aktivisti organizuju u preko 400 gradova u svetu. U saradnji sa Društvom srpskih domaćina, Humanitarnom organizacijom „Zdrava Srbija“, Udruženjem građana „Ko nam truje decu“, pčelarskim i drugim ekološkim organizacijama, Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije bio je suorganizator Javnih protesta pod nazivom „SRBIJA BEZ GMO – Marš protiv Monsanta“, koji je 19. maja 2018. godine organizovan u šest gradova u Srbiji (Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Paraćin, Užice i Prijepolje). I pored većinskog protivljenja građana u svim dosadašnjim anketama (preko 90 odsto) i jednoglasnog izjašnjavanja protiv GMO svih odbornika (bez obzira na njihovu pripadnost različitim partijama, pokretima ili grupama građana!) 80,5 odsto lokalnih samouprava u Srbiji, Vlada Srbije pripremila je predlog novog Zakona o GMO kojim, pored opštepoznate skraćenice GMO, uvodi i nove pojmove u vezi sa GMO:

• GMM – genetički modifikovani mikroorganizmi,
• GM hrana – genetički modifikovana grana i
• GMO otpad!?;

Milan Prostran, agrarni analitičar: Višegodišnje zalaganje

       ,,Godinama se zalažem da se uspostavi korelacija između učešća poljoprivrede u BDP i učeća Agrarnog budžeta u ukupnom budžetu Srbije. Dakle, poljoprivreda ,,gradi’’ BDP sa 10 odsto, a budžet za poljoprivredu je zakosnki pet odsto!? Prema mom predlogu Agrarni budžet bi terbalo da bude dupliran i da iznosi oko 100 milijardi dinara!

Ivana Šijački – Majoroši, vinarija ,,Šijački’’, Banoštor:

        ,,Bez obzira na sve poteškoće koje je kovid 19 priredio vinogradarima i vinarima u 2020. godini na proleće nastavljamo sa investicijama i podižemo nove vinograde sortama  frankovka, neoplanta i šardone na 3,8 hektara’’;

Prof dr Radivoje Jevtić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad:

,, Od 5. do 25 oktobra, dakle u optimalno vreme 2020. godine je posejano oko 60 odsto pšenice. Do 10 novembra je posejano još oko 100.000 hetkara. U prvoj dekadi decembra 2020. godine smo ukupno imali posejano 590.00 hektara, koliko je i očekivano’’;

 Zakup zaparloženog zemljišta

        Država je za poslednje tri godine dala u zakup više od 5.000 hektara zaparloženog zemljišta. Na njemu su invetitori uglavnom podigli zasade voća i vinove loze, navode iz Uprave za poljoprivredno zemljište Srbije;

                                                                                                                               (Autor je publicista I analitičar)