Stočarstvo u dubokoj krizi, subvencije potrošene bez rezultata

Branislav GULAN

IAKO JE U PERIODU 2016 DO 2018. GODINE REPUBLIKA SRBIJA IZ BUDŽETA IZDVOJILA  OKO 28 MILIJARDI DIANRA ZA PODSTICAJE U STOČARSTVU, NIJE DOŠLO DO POVEĆANJA BROJA GRLA KOD POJEDINIH VRSTA ŽIVOTINJA, PROIZVODNJE MESA I POVEĆANJA IZVOZA U OBLASTI STOČARSTVA…

STOČARSKA PROIZVODNJA U REPUBLICI SRBIJI SUOČAVA SE SA BROJNIM PROBLEMIMA KOJI KAO POSLEDICU IMAJU SMANJENJE BROJA GRLA I PAD PROIZVODNJE POJEDINIH VRSTA MESA.

BROJ GRLA/KOŠNICA (U HILJADAMA) ZA PERIOD OD 2015. DO 2018. GODINE

Ministarstvo poljoprivrede upravljanjem nije obezbedilo stalnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu. Prilikom planiranja niej polazilo od potreba poljoprivrednika već se prialgođavalo dobijenim sredstviam kroz česte izemejnh Uredbe o raspodeli podsticaja u poljorpviredi i ruralnhom razvoju i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticdaje u stoačrstvu. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede je vršilo samo delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja, između ostalog, piše u izveštaju Državene revizorske institucije.

Uprava za agrarn plaćanja ne uspeva da obradi sve zahteve korisnika za podsticaje u stočarstvu, pa iz godine u godini neizmirene obaveze iz prethodnih godina čin oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godin

i! Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva, i kada podnesu uredne zaheve jker odlučivanje  pp zahteviam šredugo treaje. Neko dobiej za 30 dana, a neko čeka i po 500 dana. Zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća što stvara nesigurnost kod korisnika podsticaja da će im podsticajan sredstva biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklu. Uprava nema interne procedure u postupku dodele podsticajnih sredstava pa postoji rizik da poslovni procesi, između ostalog, i zbog toga dugo traju.

I pored pogodnih prirodnih resursa za razvoj stočarstva, mre podsticaja u stoačrstvu nisu dovele do značajngo napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatraniuh vrsta životinja.

Ministarstvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralngo razvoja kao i Nacionalngo programa za poljoprivredu, međutim, navedemna dokumetna u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stopčarstva u revidiranom periodu ostvario strateške ciljeve.

PREPORUKE…

Posle kontrole Državna revizorska institucija je dala sledeće preporuke:

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da:

• Da obezbedi planska dokumetna kojima će se na kratkoročnjhom nivou, po ghodinama, utvrditi ostvarenje cilejva, očekviani rezultat,m kao i oblik, vrsta, namena i obim podsticaja;
• Treba da obezbedi neophodne  uslove da se podsticajna sredstva realizuju u razumnim rokovima da bi se obezbedial sigurnost poljoprivrednim proizvođačima;
• Mora da utvrdi razloge zašto mere podsticaja u stočarstvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmtranih vrsta životinja i predloži rešenja za dalji razvihj stočarske proizvodnje;

DRI PREPORUČILA JE UPRAVI ZA AGRARNA PLAĆANJA DA:

• Sačini pisane procedure kojima se definiše način na koji zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja postupaju u svom radu i dokumentuju poslvoen procese i obezbediti da naknadne kontrole sačinjenih akata obavljaju lica kojiam to sapda u opis poslova;
• U  SKLADU SA MOGUĆNOSTIMA DA ORGANIZUJE EDUKACIJU ZA NOVO ZAPOSLENE U CILJU NJIHOVE POTPUNE PRIPREMLJENOSTI ZA VRSTU I OBIM POSLOVA KOJE MORAJU DA OBAVE U PROCESU KONTROLE ZAHTEVA ZA PODSTICAJE;

Sve ovo piše u nalazu Državne revizorske instititucije, ,,IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANJA – EFEKTIVNOST PODSTICAJA U STOČARSTVU, BROJ: 400 -1115/2019-04/1, Beograd, 17. decembar 2019. godine;

Sela ostgala bez para!

RURALNI RAZVOJ IZ UGLA DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITITUCIJE: Nije moguće oceniti stepen ostvarenih ciljeva!

Državni revizor Republike Srbije kontrolisao je potrošnju i 26 milijardi dinara za ruralni razvoj od 2018. do 2020. godine. Evo šta je on pronašao i zapisao.

Sad se opet agraru obećva bolja budućnost, daju se pare. Odgovornosti (ne) odgovornih za već utrošeni novac, koji nije doneo rezultate, nema!

Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera, ocenio je dr Dušan Pejović, predsednik Državne revizorske institucije, na konferenciji za novinare u PRESS centru UNS, prilikom predstavljanja ovog dokumenta;

Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Podsticaji merama ruralnog razvoja“:  Ruralne oblasti u Republici Srbiji se susreće sa brojnim problemima, kao što su staračka gazdinstva, zastarela poljoprivredna mehanizacija i dr. Poslednjih godina usvojen je veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće. Primera radi prosečna starost vlasnika gazdinstva u to vreme bila je 61, godin, dok je starost poljoprivredne mehanizacije duža od dve decenije, piše između ostalog u izveštaju o kontroli.

Preporuke DRI:

Državna revizorska institucija je, između ostalog, preporučila i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da:

˗ Obezbedi planska dokumenta kojima će se po godinama utvrditi mere i druge aktivnosti, kao i očekivane rezultate, oblike i vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja ruralnom razvoju;

˗ Prilikom planiranja sredstava polazi od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi politike ruralnog razvoja;

˗ Obezbedi javno dostupnu evidenciju o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što smanjuje rizika od netransparentnog trošenja finansijskih sredstava;

Nacionalni program ruralnog razvoja, kao jedan od ključnih dokumenta za realizaciju ciljeva politike ruralnog razvoja, nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanog rezultata. Iz navedenih razloga teško je utvrditi da li su programi podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja jedinica lokalne vlasti usklađeni sa nacionalnim programom. Preko 74 odsto jedinica lokalne samouprave, uključujući i opštinu Mali Zvornik, nije donelo strategiju ruralnog razvoja.

Upravi za agrarna plaćanja da obezbedi funkcionalan sistem sprovođenja merama podsticaja ruralnog razvoja kroz objavljivanje javnih poziva i konkursa, obradu zahteva u razumnim rokovima i objavljivanje rang lista podnosioca zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.Ministarstvo poljoprivrede, prilikom planiranja sredstava za podsticaje, nije polazilo od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja već se prilagođavalo zahtevima za podsticaje kroz česte izmene Uredbi i prenosilo sredstva sa manje traženih podsticaja na one podsticaje koji su u određenoj godini pokazali trend rasta, kako bi zadovoljio sve pristigle zahteve, što je dovelo do otežanog sprovođenja politike ruralnog razvoja.Pravo na podsticajna sredstva, iz budžeta Republike Srbije, ostvare svi uredno podneti zahtevi (kao i neki neuredno podneti zahtevi) korisnika podsticaja bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja u određenoj godini.

Međutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, a za druge je neophodno čak više od 500 dana.  (Izvor: RZS)

Ministarstvo poljoprivrede ne vodi Registar podsticaja u kome bi trebalo da budu javno dostupni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, preporučuje se u zaključcima DRI iznetim na PRESS konferenciji 2. februara 2021. godine.

Sve ovo, pored ostalog, piše u izveštaju DRI pod naslovom IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANJA ,,Podsticaji merama ruralnhog razvoja“, Broj: 400 – 738/2020-04/38, Beogradu, 14. deceembar 2020. godine.

Šta je urađeno na ispravkama ovih nepravilnosti u poslovanju, za šta su utrošene

ogromne pare, za sada nema izveštaja od Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije.

Inače, ukupan agrarni budžet Srbije u 2021. godini je iznosio 53  milijarde dinara. To je više od 400 miliona evra.

Iznos para koji je potrošen od 2016. do 2020. godine, koje nisu doneli rezultate, za

ko je se ni  zna gde su potrošene. Za ovakav rad, do sada nema odgovornosti nema ni odgovornosti odgovornih?

Sad stižu nova obećanja za budući Nacionalni progam od 2022 do 2024. godine! Za sada je urađen njegov nacrt. Na osnovu onog što u njemu piše, analitičari kažu, da opet dolazi vreme za čekanje boljeg života u agraru, koji učestvuje u stvaranju BDP zemlje sad sa oko 7,5 odsto.

Netačno i neostvarivo!

Treba ukazati da je Srbija 21. jula 2014. godine dobila Strategiju razvoja od 2014. go 2024. godine. Usvojila je Vlada Srbiej, a na usvajanje u Skupštinu Srbije nikada nije ni upućena. Evo šta je o njoj tada govorio i pisao nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije prof. dr Koviljko Lovre:

Strategija razvoja poljoprivrede

KOMENTAR – RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica

Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024

1. Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. godine:

Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare.

Naime, autori projektuju da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto znači da poljoprivreda do 2023. treba da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi  poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebala bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati.

Takođe, autori projektuju rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu.

NEREALNO AKO SE ZNA DA POLJOPRIVREDA U SRBIJI PREDSTAVLJA NEATRAKTIVNU DELATNOST ZA STRANE INVESTICIJE. JER ONE U STRUKTURI UKUPNIH  SDI U SRBIJI OD 2004. DO 2015. GODINE UČESTVUJU SA 0,7 DO 1,6 ODSTO!

U realnom izrazu to je znatno manje. Ako se uzme prosek nominalnog rasta od 12,5 odsto znači da ta sredstva neće ni približno biti dovoljna da se ostvari projektovani rast navodnjavanih površina (za 210.000 ha). A šta je sa ostalim investicijama u poljoprivredu, uključiv i zamenu osnovnih sredstava. Šta više, autori ispuštaju iz vida vrlo bitan momenat udela poljoprivrede u bruto i novim investicijama. U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznoso 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto.

Takođe, projektovane veličine za razvoj trgovanja posredstvom Produktne berze je u potpuno nerealan. Naime, autori predviđaju rast trgovanja od prosečno godišnje od 11,4 odsto, što je precenjena veličina, ako se ima u vidu da Produktna berza u Novom Sadu i nije berza u pravom smislu te reči.

Nije jasno zašto su autori projektovali rast sertifikovanih savetodavaca da raste do pretposlednje godine projektovanog perioda sa 262 na 387, da bi u poslednjoj godini njihov broj bio ponovo „sveden“ na 2014. godinu (262).

Ako se ove cifre stave u kontekst projektovanog rasta poljoprivrede lako je uočiti sve nelogičnosti i neosnovanosti Strategije.

Najžalosnije je što autori celokupnu Strategiju zasnivaju na spontanom, a ne potrebnom rastu poljoprivredne proizvodnje.

2. Vaš predlog za izmenu odeljka „Stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i ruralnim područjima’’:

Autori Strategije svoju viziju razvoja poljoprivrede zasnivaju na pretpostavci da Srbija raspolaže sa obiljem agrarnih resursa.

Prva pretpostavka na kojoj se zasniva Strategija o obilju agrarnih resursa je potpuno neosnovana. Srbija raspolaže sa ispodprosečnim agrarnim resursima i kad se komparira sa prosekom za svet i prosekom za Evropu. Snabdevest sveta u proseku za 2012. g. iznosi 0,704 ha, Evrope 0,635, a Srbije 0,514 hektara po stanovniku. Ukoliko se uporedi produktivnost rada i zemljišta, kao direktna posledica resursne snabdevenosti poljoprivrede, još su nepovoljniji odnosi za Srbiju. Očito je da autori nisu razumeli uticaj resursne strukture na razvoj poljoprivrede (Videti tekst i SWOT analizu).

Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije autori Strategije ne razumeju distinkciju iz razvojnog puta industrije čiji je razvoj uslovljen gustinom stanovništva od industrije koja svoj razvoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina.

Na osnovu dela 2.4.5 autori kasnije zasnivaju viziju razvoju poljoprivrede na aktivnoj ulozi Direkcije za robne rezerve. Međutim, nedavno usvojeni Zakon o Direkciji za robne rezerve ih nesumnjivo demantuje. Kada su u pitanju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi Direkcija će ostati potpuno sterilna institucija, a ne aktivan „igrač“ na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Uostalom to su pokazale 2012. g. kada je došlo do eskalacije i 2013. g. kada je došlo do „sunovrata“ cena poljopribredno-prehrambenih proizvoda. Sklop regulativno-interventnih mera ni približno nije usklađen sa CMO (Zajedničkom oraganizacijom tržišta EU), uprkos deklarativnom zalaganju, te su i intervencije Direkcije i Ministarstva trgovine bile „jalove“. Uostalom sve što je radilo Ministarstvo trgovine je bilo „sterilno“ i nije uticalo na stabilizaciju tržišta, pa tako i „novi“ Zakon o Direkciji za robne rezerve. Žalosno je što Ministarstvo poljoprivrede nije uopšte reagovalo kada je usvajan Zakon o Direkciji za robne rezerve. Ne treba naglašavati u kojoj meri neaktivnost Direkcije za robne rezerve uslovljava tržišne poremećaje. Prema tome, stav autora (str. 43) da će Direkcija postati efikasna tržišna institucija je potpuno neutemeljen.

Deo 2. 7. (Podsticajna politika u poljoprivredi u prethodnom periodu) osim opisa daje niz netačnih podataka. Najeklatantiji primer je Tabela 14 na str. 66 u kojoj se predstavlja da je cenovna podrška (premija) za merkantilnu pšenicu iznosila od 89,57 do 96,46 evra po toni u 2004. godini. Iz zvaničnih podataka Ministrarstva poljoprivrede i Republičkog zavoda za statistiku izlazi da je cenovna podrška za pšenicu bila veća od otkupne cene (prosečna otkupna cena je iznosila 6,96 dinara po toni). Ukoliko se primeni kurs dinara prema evru koji su autori koristili izlazi da je prosečna otkupna cena iznosila 61,52 evra po toni. Pitanje je kada se desilo u našoj istoriji da je premija za pšenicu iznosila za 50 odsto više od otkupne cene. Ovo samo ilustruje u kojoj meri su autori imali aljkav pristup izradi Strategije. U ovom delu Strategije se može navesti bezbroj sličnih nelogičnosti i nekonzistentnosti na kojima se zasniva Strategija, te su i projekcije, o kojima će u narednim delovima biti reči potpuno ekonomski nelogične i besmislene.

3. Vaš predlog za izmenu odeljka „Vizija razvoja i strateški ciljevi’’:

Nema sumnje da je prvi strateški cilj adekvatno odabran (Rast proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača). Međutim, iz daljeg teksta proizilazi da je to samo deklarativni cilj. Sklop mera i instrumenata koji se predlaže ne obezbeđuje rast proizvodnje, a već opisane aktivnosti Direkcije za robne rezeve ne obezbeđuju stabilnost tržišta. Šta više predloženi arsenal mera agrarne politike je „siromašniji“ nego što je bio u prošlosti, te će i proizvodni i tržišni poremećaji biti izrazitiji u budućnosti. Naime, mehanizam direktnih plaćanja koji je u funkciji i koji se mora zadržati zbog politike EU, je potpuno neefikasan kao dohodovna podrška ako nije kombinovan sa politikom i instrumentima cena poljoprivrednih proizvoda. Uostalom, i u skorije vreme od kada se primenjuje ovaj mehanizam,  zbog diskrepance između cenovne elastičnosti tražnje i cenovne elastičnosti ponude poljoprivredi je od direktnih plaćanja pripalo svega 69,6 osto, dok je ostatak pripao ostalim učesnicima u lancu, uključiv i krajnje potrošače. Nažalost, autori očito nisu analizirali efekte dohodovne podrške našoj poljoprivredi, te nisu ni mogli imati adekvatne osnove za „viziju“ razvoja. Politika dohodovne podrške bez nekog oblika „propisivanja“ cena je potpuno neefikasan mehanizam.

Ne treba navoditi da sve razvijene zemlje, uključiv i EU, i danas propisuju neki od oblika cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U EU to je interventna cena, dok su npr. u SAD zajmovna i ciljna cena.

Takođe, spoljno-trgovinska zaštita poljoprivrede je potpuno zanemarena od autora Strategije. U ovoj fazi razvoja naše poljoprivrede (Liberalizacija i pregovori o pristupanju EU i STO) neosporno je da treba primeniti instrumente zaštite koji primenjuje i EU. Tarifne i vantarifne kvote (dozvoljene pravilima STO), kombinovane sa carinskom zaštitom, su vrlo efikasan sistem zaštite domaće proizvodnje od ekscesnog uvoza).

4. Vaš predlog za izmenu odeljka „Mere i aktivnosti za realizaciju strateških ciljeva’’:

Iz svega, prethodno navedenog, očito je da ni ovaj deo Strategije nije mogao izbeći nelogičnosti i aljkavosti u pristupu. Npr. na str. 109-110. autori tvrde da je nivo podrške po hektaru i po stanovniku niži za oko 50 odsto u poređenju sa zemljma iz studije „Agriculture in the Western Balkan Countries“. Međutim, ako se uporede podaci upravo iz navedene studije izlazi da je naš nivo podrške ispod 30 odsto proseka za analizirane države.

Konačno, iz strategije se ne naziru ni obrisi sklopa regulativno interventne politike koja bi obezbedila rast i razvoj poljoprivredno-prehrambenog sektora.

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivvrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto’’.

Iz dokumentacije:

Vlada usvojila Strategiju razvoja poljoprivrede

BEOGRAD, 31. jula 2014. (Beta) – Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti narednih 10 godina. Cilj tog dokumenta je unapredjenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sednice Vlade.

Usvojen je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojim se preciziraju procedure u postupku dobijanja dozvola za rad i akreditacije visokoškolskih ustanova, angažovanje nastavnika i saradnika i proces priznavanja diploma stečenih u inostranstvu.

Vlada je usvojila i Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama carinskog zakona.

Vrednost realizovane poljoprivredne proizvodnje    

U prvoj, 2015. godini sprovođenja Strategije poljorivrede umesto i očekivanog rasta od 6,1 odnosno 9,1 odsto, Srbija je imala fizički pad proizvodnje od osam odsto! Proizvodnja je za osam odsto bila manja u odnosu na onu iz 2014. godine kada su poplave odnele deo roda. U 2016. godini rast proizvodnje, prema RZS bio je osam odsto.  Godinu dana kasnije 2017. godine, suša je odnela trećinu useva, šteta je bila najmanje 1,5 milijardi dolara. Siromašna država nije imala novca da prizna elementarnu nepogodu. Priznala je pad proizvdonje od oko 10,7 odsto. U 2018.. godini bio je dobar rod, po tonama rast kao što je bio i pad u 2017. godini. Tada je RZS objavio da imamo rast proizvodnje veći od 18 odsto. Saopštavajući rezultate iz 2019. godine RZS je javio da samo agrar ima pad proizvodnje i to, tek od 0,1 odsto. U 2020. godini ovim prostorima vladala je Korona, i seljaci su se junački borili sa njom pa je proglašen rast proizvodnje od 4,6 odsto. I na kraju, saopštavajući rezultate iz 2021. godine, kada smo imali bogatu žetvu pšenice od preko 3,5 miliona tona, ali je suša odnela i dva miliona tona očekivanog roda kukuruza, objavljen je pad proizvodnje od  PET ODSTO!

Ako se vratimo analizama od pre šest –  sedam godina videćemo da se ukupna bruto vrednost godišnje agrarne proizvodnje u Srbiji već decenijama kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izuzetak je bila jedino godina Korone, kada je 2020. godine to bilo 5,6 milijardi dolara, prema podacima RZS.Dakle, nikada nije bilo kako je predvidelo 200 eksperata na 145 strana, od 2015. godine do 2024. godine. To je vreme primene važeće Strategije razvoja agrara od 2014.  do 2024. godine.

AGRAR I PROIZVODNјA U BLISKOJ BUDUĆNOSTI: Nacrt želјa, bez pravih rešenja!

Izvodi iz nacrta Nacionalnog programa razvoja polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije  2022 – 2024. godine, čija priprema je u toku.

Najnovija istraživanja pokazuju da najveći deo agrarne proizvodnje u Srbiji, čak 75 odsto obavlјa se i koristi kroz ratarsku proizvodnju. U toj proizvodnji dominiraju žitarice, ulјarice i šećerna repa. Proizvodnja žitarica u Republcii Srbiji obavlјa se na površini od 1,7 miliona hektara sa proizvodnjom u 2020. godini od oko 11,4 miliona tona i uz prosečan prinos od 6,6 tona po hektaru. Najznačajnije žitarice su kukuruz i pšenica. Ovo je izvod iz nacrta Nacionalnog progama razvoja polјoprivrede i ruralnog razvoja 2022 – 2024. odine. Srbiji je potrebna akcija, strlјtegiaj ilii nazovimo je kako god hoećmo na 10 do 30 strana sa brojakma šta će se konkretno uraditi, a ne sa mogućnosti i želјama.  Proteklih decenikaj su uglavnom biel takve strategije agrar, koje nisu donele bolјitak životu na selu. Rezultat takvih dosadašnjih strategija bio je da godišnji rast proizvodnje od 0,45 odsto bude za protekle tri i po decenije!

Vrednosti godišnje proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara godišnje, mehanizacija je u proseku stara oko tri decenije, vrednost agrarne proizvdonje je tek oko 1.000 evra. Po Ustavu nemamo ni jedno selo, ali ih ima u stvarnosti 4.700. U fazi nestajanja je 1.200 tih naselјenih mesta. Prazno je 150.000 kuća koje imaju vlasnik i još 50.000 bez vlasnika. U 1.000 sela nema prodvnice, 500 sela nema put ni vezu sa svetoim, 2.000 sela nema bankromat ni poštu, 

Proizvodnja kukuruza u 2020. godini bila je osam miliona tona ostvarena na površini od milion hektara. U toj 2020.  godini žetva pšenice je obavlјena  na oko 580.000 hektara i dobijen je rod od tri miliona tona. Ječam je najznačajnija žitarica posle kukuruza i pšenice sa proizvodnjom od 490.000 tona ostvarenih na 100.000 hektara, piše i u nacrtu Nacionalnog programa za polјoprivredu  za period od 2022 – 2024. Godine, piše u nacrtu Nacionalnog programa.

Pored toga u njemu još stoji da se ulјarice u Srbiji gaje na 484.000 hektara dok proizvodnja glavnih ulјarica dostiže 1,5 miliona tona. Proizvodnja suncorekta u 2020. godini bila je oko 637.000 tona koja je dobijena na 221.000 hektara, pod sojom je bilo 237.000 hektara i dobijeno je 752.000 tona roda. Proizvdonja šećerne repe obavlјa se na 37.400 hektara sa proizvdnjom od dva miliona tona korena, dok se duvan gaji na nešto manje od 7.000 hektara i dobijena je proizvodnja od 9.000 tona u 2020. godini. 

Voće se u Srbiji gaji na 190.000 hektara što donosi proizvodnju od oko 1,6 miliona tona godišnje. Povrće se gaji na oko 92.000 hektara, sa čime se nastavlјa višegodišnji pad površina. Najveće površine koriste se za proizvodnju krompira, paprike, pasulјa i kupusa. Prosečan prinos je 15,2 tone po hektaru, a u 2020 godini ostvarena je proizvodnja od oko 1,4 miliona tona.

Vinogradi se u Srbiji prostiru na oko 20.000 hektara na kojima se proizvodi oko 160.000 tona grožđa. Proizvodnja vina u poslednjih pet godina varira između 240.000 i 375.000 hektolitara godišnje. U najvećoj meri su zastuplјena crvena vina.

Već decenijama vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji se kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Prosečan rast za tri i po decenije je samo 0,45 odsto! Retko kad se objavi da je ukupna vrednost proizvodnje veća, kao što se desilo u vreme Korone 19, 2020. godine, kada je to navodno bilo 5,6 milijardi dolara. Ta vrednost mora biti dvostruko veća. Po hektaru vrednost agrarne proizvodnje je oko 1.000 evra. Sa takvom proizvodnjom nismo konkurentni. Cilј mora da bude da ta vrednost bude najmanje 10.000 evra.  Kao i da se izvoz stabilizuje na najmanje 10 milijardi dolara godišnje. Međutim, o tome u nacrtu Nacionalnog programa se skoro uopšte ne govori! Zašto?

Evo kako je javnsoti preedstavljen Nacionalni program ruralngo razvoja 2022. Do 204. godine. Projektovani nacionalni budžet za realizacijumera i ciljeva politike ruralnograzvoja za period od 2022. do 2024. godine iznosi 28,1 milijardu dinara, odnosno prosečno 9,4 milijarde dinara godišnje, stoji u Vladinom predlogu Nacionalnog programa ruralnog razvoja za dati period. Ministarstvo poljoprivrede obavestilo je zainteresovanu javnost o početku konsultativnog procesa u vezi sa ovim dokumentom čija je izrada počela u avgustu prošle godine. Optimalni scenario, kako je navedeno, jeste projektivani rast budžetskih sredstava za podršku ruralnom razvoju, uz postepeno uvođenje novih IPARD mera i rast stope povlačenja sredstava iz ovih fondova. Prema predlogu finansijskog plana za period 2022-2024. godine,podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju će u ovoj godini iznositi 57,7 milijardi dinara dinara, u narednoj godini 58,6 milijardi, a u 2024. godini 58.96 milijardi dinara. Od toga, za mere ruralnog razvoja će u 2022. biti izdvojeno 8,1 milijarda, a u 2023. i 2024. po 10 milijardidinara. Dodaje se da ovom projekcijom nisu obuhvaćena sredstva AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, koja su poslednjih godina u proseku iznosila oko 2,2 milijarde dinara, a pretpostavlja se da su bila i veća. U programu se navodi i da površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji iznosi 3,5 miliona hektara, od čega najveći deo(74,3 odsto) čine oranice i bašte. Tokom poslednjih godina promene u načinu korišćenja zemljišta ogledale su se u rastu udela površina pod voćnjacima  i pašnjacima, i smanjenju površina vinograda i livada. Broj stoke svih vrsta i kategorija u 2020. godini je bio nižiu odnosu na 2015. godinu, a izuzetak je broj košnica, koji dinamično raste. Kada je reč o organskoj proizvodnji, ove površine beleže rast i 2019. godine iznosile su 15.915 ha obradivog zemljišta i 5.350 ha livada i pašnjaka, što ukupno čini 0,6 odsto korišćenog poljoprivrednogzemljišta. Organska stočarska proizvodnja uključuje preko šest hiljada grla ovaca, 3,5 hiljade grla  goveda, 17 hiljada komada živine i oko 10.000 košnica, dok je broj grla svinja (315) i koza (536) u sistemu organskog uzgoja zanemarljiv, navodi se i dodaje da je najveći deo organske proizvodnje namenjen izvozu. U 2020. godini  vrednost izvoza organskih proizvodapovećana je u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 37,5 miliona evra, a najveća vrednost ostvarena je izvozom zamrznute maline, borovnice i trešnje, piše u ponuđeniom nacrtu za javnu raspravu.

Za sve to što se želi raditi, nije nam potrebna nova stragaija razvoja poljoprivrede, ili Nacionalni program ruralnog razvoja od 2022 do 2024. godine, kako ga zovu. Osim ako i sadašnji ministar poljoprivrede ( 13 po redu od 2000. godine) kome ističe i drugi mandate ne želi da i on ostavi svoju strategiju koja je usvojena u njegovo vreme. To je činila većina dosadašnjih ministara još iz vremena Jugoslavije i poksaveznog ministra agrara Ive Kuštrakaq, pa  u Srbiji do danas.

Potreban novi koncept poljoprivrede…

Analitičari ističui da sve što se predviđa, da možemo raditi ako donesemo samo novi koncept agrarne politike na 10 strana, pa najviše do 30 strana. On mora da bude realan, održiv, ali i da zaživi i u praksi.  Nije nam potreban birokratski progam na blizu stotinu strana. Razumlјiv samo njegotivm autorima. Da budu subvencije za sve grane, i da se planski troše, Da donose rezultate. A, ne kao do sad da nema traga subvencijama za stočarstvo i ruralni razvoj, u vremenu od 2016. do 2020. godine.  Jer, novac je dat, ali nije doneo očekivane rezultate, konsttovala je analiza Državne revizorske institucije. Ogroman novac, od 54 milijarde dinara (pretvoreno u evre to je 457 milioan evraq!!!), nijdoneo očekivane rezultate, odnosno nestao je u vremenu od od 2016. do 2020. godine.  

Nije povećan broj grla, kvalitet stada, proizvodnja i potrošnja mesa,  pa ni izvoz, a a uvoz je porastao. Dokaz tome je da je Srbija 1990. godine proizvodila po 650.000 tona mesa godišnje i trošila po stanovniku oko 65 kilograma. Danas se proizvodi 200.000 tona manje i troši tek oko 40 kilograma po stanovniku godišnje. Zato cilј te nove agrarne politike, odnosno koncepta, mora da bude realan, a to je da vrednost proizvodnje po hektaru bude najmanje 10.000 evra. Danas je ona sam0 1.000 evra. Zato proizvođači iz Srbije nisu konkuretni u svetu.

I uvom ponuđenom nacrtu kao i u svim dosadašnjim strategijama koje nisu donele bolјitak života  na selu, uglavnom se konstatuje stanje i govori o tome šta mi želimo ili možda možemo da proizvedemo. Na blizu 100 strana birokratskim jezikom je sve to napisano, a najmanje ili gotobvo ništa iz sela, praktičnog života i primene, kako će se to ostvariti. Po onom kako izgleda, praktrično je namenjen predizbornom vremenu. U koem se nalazimo.

Da pojasnim. Kada je reč o subvencijama, radi se o utrošenim parama od 28 milijardi dinara navodno za stočarstvo, kao i za ruralni razvoj od 26 milijardi dinara, sve ukupno od 2016. do 2020.godine, rezultata nema, nema ni traga parama gde su potrošene. Zna se samo da su otišle iz Ministarstva za polјoprivredu i vodoprivredu. Nadležni kažu da je novac  od 28 milijardi dinara kod stočara, a revizor tvrdi da nema rezultata u trošenju novca. Nadležni u ministarstvu poljoprivrede za vreme okrulgog stola koji je održan u organizaciji UNS o trošenju subvencija u agraru, jasno su rekli da se I neslažu sa tkavim nalazom državngo revizora!  Dakle, kao i u vreme pok Josipa Broza Tita, kada je izlazio na sud, drugih partija, pa kada je odgovarao:  neslažem se sa sudom te partije. Po rečima nadležnih iz službi za praćenje takvog trošenja novcqa, koji arhiviraju rezultate takvog rada, možda se pitanje odgovornosti pokrene, kada garniture odgovorne za to više ne budu na vlasti?

Jer, taj ogroman novac,  od 457 miliona evra (koji se dobija kada se 54 milijarde diarna pomnogi sa 118,00 dinra po jednom evru), koji je uložen, ali nije doneo očekivane rezultate. Recimo samo da je to znatno više para nego što je bio Agrarni budžet u 2021. godini koji je iznosio oko 400 miliona evra. Sad će toliko para biti potrošeno za auto put od Beogqada do Loznice. Za takav ,,pogrešan’’ potez, nenamenskog trošenja novca, što je utvrdio i Glavni državni revizor u dva zapisnika posle obavlјenih kontrola o stočarstvui na 85, a o ruralnom razvoju je napisan na 125 strana), do početka izbora 2022. godine, još uvek nema odgovornosti odgovornih. Dok se to ne utvrdi, teško je poverovati u uspeh novih obećanja i trošenja novca za novi, obećani razvoj stočarstva i ruralnog razvoja, od 2022. do 2024. godine.  Od toga zavisi i dugo očekivani boljitak života u agraru, poslu kojim se bavi oko 1,4 miliona ljudi u Srbiji.

                                                                       (Autor je analitičar i publicista)