AGRAR SRBIJE, DANAS I SUTRA: Voćarstvo jedina svetla tačka!

Agrar Srbije stagnira decenijama, pa se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje samo na oko 1.200 dolara godišnje i vrednost ukupne proizvodnje se kreće tek oko pet milijardi dolara. Stopa rasta u poslenje tri i po decenije je oko 0,45 odsto godišnje. Strategija razvoja agrara doneta krajem jula 2014. godine i važi do 2024. godine obećavala je rast proizvodnje od 9,1 odsto ili u lošijoj godini 6,1 odsto. To se nije ostvarilo! Niko se nije setio da se analizira kako se ovaj dokukment sprovodi u poslednjoj deceniji! Zašto, jer smo se samo hvalili sa visokim procentima rasta koji se nisu ostvarili! U 2021. godini agrar je imao pad proizvodnje veći od šest odsto, a u 2023. godini pad je bio osam odsto! Tako mi već decenijama imamo strategije želja i pada proizvodnje!

Zato je Srbiji hitno potreban novi koncept agrarne proizvodnje. Ali inoviljudu koji ‘e tajprogram da sprovode u praksi. Da bi se po hektaru u prvo vreme ostvarivala proizvodnja najmanje od 10.000 dolara. Kako bi se to postiglo uy novi sistem rada nonordijskom iskustvu, potrebno je i da se kapital obrće bar 52 pua godišnje. To je na kraju svakde nedelje. Da bi ostvarili nužno je da to  sporovode i novi ljudi.

Agraru je dogorelo do nokata, pa su konačno proizvođači, bili prinuđeni da pravdu potraže i delimično – ostvare na ulici.  Ulica im je preostala kao jedina nada, jer vlast decenijama nije htela da čuje njihov vapaj. Primila ih je na razgovor kad je videla da neće otići sa ulica. Da su ranije slušali zov onih koji se bave proizvodnjom hrane,  oni ne bi ni izašli na ulice već bi bili na njivama, ekonomskim dvorištima i stajama. Proizvođači hrane su su primorali vlast da na 80 milijardi dinara Agrarnog budžeta pronađe još blizu 40 milijardi dolara. Tako prema poslednjim podacima ministarke Jelene Tanasković, agrarni budžet sad iznosi 113 milijardi dinara. To je samo ,,gašenje požara’’ za prvo vreme. Od tog nestalog novca negde se još nalazi seljački nova cod oko 21 milijarda dinara, namenjenjh agaru, koje pre nekoliko goduina nisu do njih stigle, pa su nenamenski potrošene!? 

Izvoznici postal uvoznici mesa

Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane, tek kada su izašli na ulicu ostvarili su svoja prava!  Ostvarili su ih na ulici jer ništa u ovojoblasti nije sistemski rešeno. To je najveći problem ove države danas! Rešavanje problema na ulicama i to uredbama predstavlja samo ,,gašenje požara’’. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje! Neće ni ovaj put!

Jer, do proizvođača hrane od 2016. do 2020. godine, nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 450 miliona evra ili tadašnji godišnji agrarni budžet). Od toga novca negde je ostalo još ,,skriveno“ oko 21 milijardi dinara. Novac nije stigao do onih kojima je bio namenjen. To su bili stočari sa 28 milijardi dinara i za ruralni razvoj sela još 26 milijardi dinara. Novac je otišao iz Ministarastva za poljoprivredu, ali nije stigao do korisnika. Sve to je konstatovala prilikom kontrole utrošenih para Državna revizorska institucija, u dva zapisnika koje je sačinila, ukupno na više od 200 strana.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se koriščenjem poljoprivrednog zemljišta proizvodnja hrane obavlja na 3.488.752 hektara. Od tih površina pod koriščenim oranicama i baštama je 2.600.681 hektara. Već nekoliko decenija najteže stanje je u stočarstvu. Dokaz toga je da prema podcima RZS ono u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto. Ako, se pad nastavi ovim tempom, već za godinu dve to će biti samo 20 odsto. U Evropi, sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. Dokaz takvom stanju je činjenica da je u Sribji u poslednjoj deceniji ugašeno čak 62.000 raznih farmi. Onaj ko to jednom učini, teško više  da će se vratiti tom poslu!

Kiše smanjuju rod i kvalitet pšenice u Srbiji

”Na pšenici u Srbiji, zbog čestih kiša, razvijaju razne bolesti, što će smanjiti i prinos i kvalitet zrna“, rekao je stručnjak za tu žitarice  prof. dr Miroslav Malešević. On je kazao da je jedna od bolesti i patogena gljivica fuzarijum, koja luči toksin. Dodao je da je mnogo pšenice zbog ogromne količine vlage i raskvašenog zemljišta poleglo i da će kroz nju prorasti korovi, pa je praktično prinos uništen. Malešević navodi da je nedopustivo da Pognozno izveštajna služba (PIS) Ministarstva poljoprivrede, koja se finansira iz državnog budžeta i ima zadatak da proizvođače na vreme upozori na razvoj bolesti i preporuči najefikasnija sredstva zaštite, ne radi kako bi trebalo.

Robne rezerve oglasile razmenu pšenice za brašno T-500

Republička direkcija za robne rezerve je na osnovu Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, oglasila prikupljanje pismenih ponuda za razmenu merkantilne pšenice za 32.000 tona pšeničnog belog brašna T-500, radi interventne prodaje proizvođačima hleba. Merkantilna pšenica treba da je zrela, zdrava, nezaražena pšeničnim bolestima i štetočinama, hektolitarske mase min. 76 kg/hl, vlage maks. 13 odsto, ukupnih primesa dva odsto od čega neorganskog porekla maksimalno 0,25  odsto, a sadržaj sirovih proteina treba da je minimalno 11,5 odsto. Cena pšenice se utvrđuje iz odnosa razmene.

Poljoprivrednici traže da robne rezerve otkupe 300.000 pšenice

Predstavnici poljoprivrednika u Srbiji zatražili su da Republička direkcija za robne rezerve pre žetve objavi da će kupiti 300.000 tona pšenice iz novog roda, što bi povećalo tražnju i podiglo cenu pšenice na tržištu, koja je za 12 dinara po kilogramu niža od cene na evropskim berzama. To je, posle sastanka sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i trgovine, Privredne komore Srbije, Unije pekara i Udruženja Žita Srbije, izjavio potpredsednik Udruženja poljoprivrednika Stig, Milan Marković. Dodao je da je dogovoreno da se njihov predlog razmotri, kao i zahtev da se prolongira otplata duga proizvođača firmama koje su prošle godine kreditirale kupovinu semenske pšenice i inputa.

Iskorak voćarstva

I dok agrara stagnria, samo jedna jego deo, a to je voćarstvo se razvija. Jer, proizvodnja voća u Srbiji je u porastu. Pre nekoliko godina  godišnje smo imali oko 600.000 tona voća, a sada od 1,4 do 1,5 milion tona. Prema podacima RZS voćarstvo u Srbiji danas zauzima oko 193.602 hektara. Na tim površina uz pomoć doprinosu nauke, postižu se vrhunski rezultati i proizvodnji koja je znatno iznad sopstvenih potreba Srbije.

Dakle, kada je agrar u pitanju, jedini iskorak je u voćarstvu. Sve ostalo je u značajnom zaostatku.Jer, u 2021. godini agarra je imao pad proizvodnje veći od šest odsto, a u 2022. godini više od osam odsto.  Napredak u povećanoj proizvodnji voća koji je postignut za kratko vreme, pre vega, zavhaljujući nauci i njenoj primeni u praksi, navodi prof novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Zoran Keserović. Dakle, zahvaljujući znanju i uvođenjem novih tehnologija koje su prilagođene klimatskim promenama, a to znači da su zasadi pod protivgradnom zaštitom, a kod zasada trešanja, recimo, stavlja se i plastični pokrov.

U tabeli prikazujemo voće u Srbiji – površine i hektari u 2017. godini koja se računa za prosečnu  na osnovu koga se određuju pad i rast proizvodnje. Rod površina, proizvodnja i prosečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini:  voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 193.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrdnog zemljišta. To je prema proceni stručnjaka premalo, s obzirom na povoljne zemljišne površine.

Godina koju  objavljujemo bila je jedna od povoljnih, prosečnih, pa se uzima kao bazna i za procene više ili niže proizvodnje. Cilj je da ona uvek bude viša! (Izvor Institut za voćarstvo  u Čačku i dokumentacija B. Gulana)

– Imamo dosta voćnjaka, posebno u Vojvodini i centralnoj Srbiji, sa postavljenom protivgradnom zaštitom, navodi Zoran Keserović i savetuje da se protivgradna zaštita ne podiže samo na plantažama jabuka, krušaka i trešanja već i u voćnjacima gde su šljive i kajsije. Između deset izvoznih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nalaze se tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja, a 2021 godine među deset izvoznih poljoprivrednih proizvoda bila je i kupina.  Očekujem ubrzo i da borovnica bude među deset izvoznih proizvoda jer se proizvodnja brzo širi. I zasadi višanja su u porastu jer se u celom svetu traži zamrznuta, pogotovo oblačinska višnja, što podstiče one koji planiraju da se bave voćarstvom da dižu plantaže višanja. Možda smo među prvima počeli da kalemimo stone sorte višanja za svežu upotrebu na podlogama i na rastojanju da se sa zemlje može uraditi i rezidba i berba. Voćarstvo ide u dobrom pravcu i proizvođači samo moraju da rade na kvalitetu i da vode računa o izboru sortimenta kod svake voćne vrste.

Ovaj ekspert, koji je preporodio voćarstvo Srbije, još ističe da voćarstvo zbog visokih temperature u decdembru 2022. i u januaru 2023.godine ima štete na voću zbog čega su smanjeni prinosi. ,,Klimatske promene su očigledne, pratim ih od 2010. godine, i od tada su temperature u zimskom periodu visoke. Ove godine su u januaru bile između 14 i 16 Celzijusovih stepeni, zbog čega je voće oštećeno. Poslednjih desetak godina, najgora je bila 2012. godina kada je zbog sličnih vremenskih uslova voće u proleće bilo izmrlo i šteta se procenjivala na oko 150 mliona dolara. Najbolja godina u tom desetogodišnjem periodu bila je 2013. godina kada je ukupan prinos voća bio 1,68 miliona tona. Po njegovim rečima devizni prihod od prošlogodišnjeg voća biće oko 800 miliona dolara, i možda će nadmašiti prihode od žitarica.

Više od izvoza meda nego od mesa!

Da je za agrar bila uspešna godina od pre jedne decenije (2013.) pokazuje i rekordna proizvdonja meda od 9.750 tona tona! Te iste godine Srbija je izvezla u svet blizu 4.800 tona meda. Taj izvoz  meda doneo je u zemlju te godine 14 miliona dolara. Tada je to bilo više deviza od meda, nego od izvoza mesa. I pored toga njegova proizvodnja i izvoz stalno rastu, dok proizvodnja i izvoz mesa imaju trend opada.

U poslednje tri i po decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto! To značli da se pre tri deceniej u Srbiji proizvdoimko oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo po 65 kilogram apostanovniku. Danas se proizvvodi 200.000 tona manje i troši oko 40 kilograma gpodišnje po stanovniku.

Istovremeno i uvoz ima znatno veći rast i mesare su pune uvoznog mesa (koje je GMO proizvod), a domaćeg bude puno posle protesta stočara i pokolja stada, goveda, svinja i ovaca. Uvoimo svinje koje su hranjene sa GMO proizvodima. U tome se i nalaze uzroci, što je prema podacima Ministarstva poljoprivrede, cena uvoznog svinjskog mesa u Srbiju, niža za 40 odsto od onog kada se svinja tovi u domaćim oborima. Prošle godine u Srbiju je uvezeno oko 300.000 prasića i još 300.000 tovljenkika. I u ovoj godini je najavljen uvoz oko milion prasića, a koliko će stići tovljenika, za sada nema procene. Taj uvoz neće doprineti da se napune domaći obori. Jer, obnove stočarstva ako ovako budemo radili neće biti još pola veka. Sad u oborima imamo samo 130.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlje koja je po broju svinja imala skoro uvek koliko i stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa.

Srbija, voćarska zemlja!

Nenad Budimović, sekretar za stoačrstov u Privrendoij komori Srbije, navodi da je tržište Srbije potpuno otvoreno, pa imao visok uvoz voća, kada gledamo novčano. Mislim da bi moglo i da se nađe načina da se zaštiti naše tržište, kao što to rade rade u Nemačkoj, kaže on.

Stručnjaci smatraju da bi jedna od mera bi mogla da bude i prednost voća domaćeg porekla na tenderima za javne ustanove, navodi Keserović, koji je i predsednik Društva voćara Vojvodine. Po mišljenju ovog eksperta, jedna od mera u poboljšanju potrošnje domaćeg voća mogla bi, da bude i edukacija stganovništva, kako bi se povećala potrošnja, na primer jabuka, umesto da se prednost daje pomorandžama i mandarinama.

Kada je reč o potrošnji voća, treba istaći da je u Srbiji potrošnja jabuka po stanovniku godišnje nedopustivo niska i iznosi tek oko 11 kilograma, a trebalo bi da bude bar 20 kilograma godišnje po jednmstanovniku! Nenad Magazin, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakutleta, ističe da netreba sumnjati u zdravstvenu ispravnost domaćih jabuka, jer se sredstva zaštite pravilno koriste i ne mogu se porediti ukusi domaće jabuke i one proizvedene, recimo, u Holandiji. U odnosu na bivše republike SFRJ, Srbija je izrazito voćarska zemlja. Na istim površinama proizvodimo nekoliko  puta više voća u odnosu na Hrvatsku. Prostor gde bi mogla da se širi proizvodnja je jezgrasto voće, pre svega, orah i lešnik, koji su značajno zastupljeni u uvozu. Stručnjaci smatraju da Srbija ukoliko želi da nastavi sa izvozom jabuka, mora podizati nivo tehnologije proizvodnje i smanjenja troškova da se ne bi desilo da za desetak godina postane uvoznik jabuka iz Rusije!

Jer, ova zemlja, na južnom Kavkazu naglo povećava površine pod jabukama, godišnje čak po 1.500 hektara, a na nekim površinama koristi tehnologiju koja je i savremenija nego u Srbiji. Uz to Rusija ima jeftino gorivo i radnu snagu, pa i Srbija mora snižavati troškove proizvodnje.Prvo to treba da se uradi sa objedinjavanjem ponude, uvođenjem mehanizovanog orezivanja voća, kao i smanjenjem drugih izdataka da bi cena tog voća bila konkurentna sa cenama, recimo, jabuka proizvedenim u Rusiji.

Voće iz Vojvodine biće brendirano

Sad je stiglo vreme brendiranja voća iz ove regije. U Vojvodini, to se već radi u cilju boljeg plasmana na strana tržišta. Kako je ističe Mladen Petković, serketar udruženaj za agrar u Privrendij komori Vojvodine, napravljen je logo Pannonian Fruits, kao znak kvaliteta, u čijem je kreiranju pomogla Privredna komora Vojvodine koja će dati podršku i u marketinškoj kampanji u narednom periodu.

Budućnost je u kvalitetu i u zelenoj agenda. Imali smo problema oko plasmana jabuka pre dve godine, ali je bilo proizvođača koji su uspevali da prodaju rod do Nove godine i to zato što su imali kvalitetnu jabuku. U njenoj proizvodnji smo najdalje otišli pa je lane bilo proizvedneo više od 500.000 tona u celoj Srbiji. Kvalitetan rod je preuslov za dobar marketing, a u poslednje vreme sve više potrošača traži voće koje se manje prska i ta zelena agenda korišćenja sorti koje su otpornije na prouzrokovače bolesti i štetočine biće sve više prisutnija.

Desetkovan rod

Sada nam stiže kajsija i njeno branje. Kada je reč o voću, u prosečno rodnim godinama u Srbiji se rod kajsija kreće više od 40.000 tona. Tako je bilo 2017. prosečno rodne godine.Na 5.707 hektara bilo je ubrano 41.320 tonja tona kajsija u Srbiji. Znači da je tada bio prosečan rod oko 7,2 tona po hektaru. To bi bio zadovoljavajući prosečan rod, ukupan prinos koji bi obezbedio snabdevanje domaćeg tržišta, ali bi bilo i za izvoz kajsija. Međutim, to su retke godine sa ovakvim rodom i prosečnim prinosom. Jer, kajsija je veoma osetljiva na vremenske nepogode, pa gotovo svake godine deo roda oberu mrazevi tokom aprila. Tako je bilo i ove 2023. godine. Krajem juna pristiže ukupan rod i berba kasija, ali  sad se zna, da će očekivani prinosi biti skoro prepolovljeni.

Jer, već tradicionalno, prethodnih dana jako nevreme i gradonosni oblaci nisu zaobišli Čačak, ali zahvaljujući brzoj reakciji protivgradnih strelaca – nije bilo velikog grada koji bi dokrajčio rod. Berba kajsija u selu Miokovci, koje se naziva još i srpskom prestonicom ovog voća, trebalo bi uskoro da počne, ali veliko pitanje je koliko će plodova voćari staviti u gajbice, jer su loši vremenski uslovi maksimalno desetkovali ovogodišnji rod. Prolećni mrazevi napravili su velike štete u zasadima, a ono što je tada opstalo – dokusurile su dugotrajne i obilne padavine. Vojkan Tomić, iz ovog područja, na parcelama od tri hektara uzgaja kajsije, ali kako kaže, ove godine od roda nema ništa. ,,U visinskim delovima Miokovaca gde je jak mraz u martu desetkovao sve, kajsije nema ni kilo da se obere, ni da se pojede u kući praktično, iako eto, naše selo važi za prestonicu tog voća. Malo bolja situacija je u nižim predelima, pored reke Čemernice gde je u zasadima nešto i ostalo. Pojedini plodovi koji su ostali na granama su sitni i oni će prevremeno sazreti, na pojedinim stablima ima primera rodi po pet komada, dok na ostalima nema ništa. Ne mogu da kažem da smo na to navikli, ali imamo u vidu da je ovo fabrika pod vedrim nebom. Meni je voćnjak u punom rodu i neću je vaditi sigurno, uzdamo se u Boga da će naredne godine biti bolje’’, rekao je za javnost Vojkan Tomić.

Prethodnih dana jako nevreme i gradonosni oblaci, po tradiciji, nisu zaobišli ovaj deo Srbije, ali zahvaljujući brzoj reakciji protivgradnih strelaca – nije bilo velikog grada koji bi dokrajčio rod i u onim voćnjacima pored reke u kojima je kajsija kako tako rodila. – Dejstvovali su sa dve stanice, sa preko sedam raketa i za sada smo se odbranili, za razliku od sela Prijevor, Kablar i Trbušani. Takođe, ono što je neizvesno kad je u pitanju kajsija jeste cena na tržištu, to ne zna niko. Prošle godine bila je od 40 do 90 dinara, u zavisnosti da li je konzumna ili industrijska. Ove godine, po svemu sudeći, imaćemo prazne džepove, ali šta da se radi, bitno je da smo mi živi i zdravi. Mi smo u čast kajsiji napravili i manifestaciju, ali izgleda da ćemo morati da dokupimo kako bi za te dane imali ovog voća, dodaje Vojkan Tomić, koji u svom selu radi i kao protivgradni strelac.

Stručnjaci savetuju voćare da zbog loših vremenskih uslova i sve češćih prolećnih, jakih mrazeva za svoje zasade biraju sorte sa što kasnijim cvetanjem, odnosno formiranjem plodova koji imaju najveću šansu da opstanu. Onima koji će ove godine ipak uspeti da uberu i prodaju kajsije, poručuju da inentizivno primenjuju zaštitu.

Rešenje za malinu!?

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković izjavila je za javnost da je već počela realizacija mera predviđenih nedavno potpisanim Sporazumom o saradnji sa poljoprivrednicima, i istakla da su toku intenzivni razgovori kako bi se našlo rešenje za otkup maline, ali i modeli za premošćavanje situacije na tržištu pšenice. Tanasković je razgovarala sa proizvođačima žitarica o otkupu pšenice, a kako je objasnila gostujući na RTS-u, uglavnom je cena problem u celom svetu.

Ipak, na terenu je stanje drugačije od onog što predstavlja vlast. Tako proizvođači ističu da neće brati maline ako otkupljivači ne povećaju cenu tog voća sa 150-200 dinara po kilogramu, koliko sada nude, rekao je predstavnik proizvođača malina Dobrivoje Radović. On je rekao da su samo troškovi branja tog voća 150 dinara po kilogramu. „Nećemo brati maline ako vlasnici hladnjača ne ponude veću akontnu (unapred utvrđenu) cenu od 150-200 dinara po kilogramu. U toj ceni nema ni dinara za pokrivanje troškova proizvodnje i zaštite“, rekao je Radović, koji je vlasnik malinjaka u okolini Ivanjice. Dodao je da bi minimalna cena tog voća morala biti 350 dinara po kilogramu.Radović je rekao da je dobro što je država ušla u trag da su otkupljivači prodavali maline na inostranom tržištu po 5,5 evra po kilogramu. „Oni izvoze maline po 5,5 evra, a nama hoće da plate 200 dinara. Ne može više da trgovac zarađuje više od proizvođača“, rekao je Radović. Država, prema njegovim rečima, mora da spreči uvoz jeftine maline koja se meša sa domaćom i tako izmešana prodaje pod domaćim brendom. I Božidar Joković, direktor kompaniej ,,Agro eko voće’’ u Arilhju da je ove godine process banja, I poraje, kada je cena pitanju završen i pre samog početka.

Uvezeni problemi

„To su nama uvezene stvari i problem sa kojima se svaka država bori, pa i mi. Kada je reč o pšenici, cena se kreće 20 dinara i niže. Ono što je veći problem od same cene je što nema tražnje, znači potpuno je stala trgovina pšenicom i to je ono o čemu smo mi razgovarali. Tražimo modele kako da zapravo premostimo ovaj period, dok ne vidimo kako će se odvijati stvari na tržištu“, navodi Tanasković. Ona ističe da je dogovoreno da se uskoro tokom održi sastanak sa udruženjem ,,Žita Srbije’’ , u kojem su naši najveći izvoznici. „Da vidimo sa njima šta oni kažu i kakvi su njihovi predlozi za rešavanje ove situacije“, dodala je ministarka. Smatra da je to pravi način razgovora sa poljoprivrednicima, jer svaka poljoprivredna grana sada sedi na sastancima u Vladi Srbije. „Svi u lancu sede, mi sa svima razgovaramo i tu se iznesu i teške reči i primedbe, ali vidi se šta je suština problema i to vide svi učesnici i onda nema jedna strana priča jedno, druga drugo“, dodala je Tanasković.

Kada je reč o malini, čija je otkupna sezona na pragu, Tanasković je naglasila da je država što se maline i malinara tiče uradila puno stvari i da svi treba da budu zadovoljni.

„Već u januaru 2023. godine smo doneli moratorijum na postojeće kredite koji je produžen za 12 meseci. Nakon toga, pre nekoliko nedelja doneli smo zaključak na Vladi po kojem će Poštanska štedionica odobriti kredite za sve hladnjačare male i srednje koji imaju neprodatu robu prošlogodišnjeg roda malina. Mogu da koriste tu kreditnu liniju sa grejs periodom od šest meseci, otplatom od šest meseci, država će subvencionisati deo kamate“, objasnila je Tanasković. Oni su, dodaje ministarka, u obavezi da daju zalog na tu robu, inspekcija će im ići jednom mesečno u kontrolu i uslov je da uzmu kredit i da se odmah izmiri dug prema primarnim proizvođačima.

„To je jako velika podrška pred novu otkupnu sezonu. Imali smo vrlo tešku situaciju u kojoj treba svi da znamo da od cene koja se prošle godine u otkupu kretala između 500 i 600 dinara, a onda pala cena izvozne maline pa smo došli u situaciju da ne možemo da prodamo robu – odnosno hladnjačari ne mogu da prodaju robu, jer ne mogu taj gubitak da podnesu u celosti“, kaže Tanasković. Ističe da im je država ovim pomogla. „Još jedan put molim sve koji koriste ovaj kredit da budu jako oprezni u smislu kontrole, da se sa tim ne igraju. Kontrole će biti konstantne, jednom mesečno i pratićemo svaki njihov korak do konačne prodaje te robe koja je na zalihama i koja je data banci u zalogu“, objašnjavala je za javnost Jelena Tanasković. Ona navodi još da je pred novu sezonu razgovarala i sa primarnim proizvođačima, ali i hladnjačarima i izvoznicima. „To je sada jedan drugi nivo komunikacije i mislim da ćemo doći do nekog rešenja na obostrano zadovoljstvo, jer u ovom trenutku svi su svesni situacije, priča se sa svima i svi su za stolom. Nikom nije zabranjeno da dođe i kaže svoj deo priče. Mislim da ćemo naći rešenje“, zaključila je Tanasković.

Ministarka ukazuje da su oni koji su se već prijavili na eAgrar, a koji nemaju problema u smislu poravnjanja stanja ili ispravki, već dobili po 9.000 dinara po hektaru. „Mi smo krenuli sa isplatom od 18.000 dinara. Oni koji su dobili 9.000 dinara će dobiti dodatak još 9.000 dinara, a oni koji nisu dobili novac, već je krenula isplata svih 18.000“, precizirala je Tanasković i podsetila da je i dalje u toku javni poziv za genetičke resurse. „Tu smo takođe povećali iznos subvencije sa 30.000 na 40.000 dinara, pa krećemo sa isplatom za svako prijavljeno grlo“, poručuje ministarka Tanasković.

Obećanja i očekivanja od države…

Ministarka Tanasković je na susretu sa poljoprivrednim proizvođačima, osim o situaciji na tržištu pšenice, razgovarala i o realizaciji do sada dogovorenih mera. „Na sastanku koji je bio maratonski i trajao četiri sata dobila sam pitanje kako mi mislimo i da li ima vremena oko plavog dizela. Sve što je država obećala, država to i uradi. Ja sam to rekla i proizvođačima da nema potrebe da se oni brinu oko rokova, u setu zakona koji idu na kraju godine sa budžetom koje brani ministar finansija u Skupštini biće i ova izmena usvojena“, kaže Tanasković. Kada je reč o odvodnjavanju, prema sporazumu s poljoprivrendicima taksa je smanjena za 50 odsto, a ministarka se nada da će već  izmene zakona uskoro biti na Vladi i onda nakon toga idu u skupštinsku proceduru. „Kada budu bile usvojene izmene zakona biće predviđeno smanjenje od 50 odsto. Oni koji su za ovu godinu dobili rešenja, oni će dobiti nekakvo knjižno odobrenje. Ali od trenutka kada smo potpisali sporazum, rešenja više nisu izdavana nikome“, navela je Tanasković.

U Beogradu je boravila delegacija Indije, a ministarka Tanasković kaže da imamo relativno malu robnu razmenu sa tom zemljom, ali da može da bude veća. „To je jako veliko tržište i zainteresovani su za naše poljoprivredne proizvode. Uspeli smo u prethodnom periodu da usaglasimo sertifikat za jabuku, krenuo je izvoz jabuke “, rekla je Tanasković.

Pet zlatnih voćki Srbije

I dok agrar deceniej stagnria ili nazaduje u vrednsoti proizvodnjekoja se reko primakne vrednstoi od ukupnjo šest miliajrdi doalra godišnje, zahvaljujuči nauci, I oljudimka koji su se posvetili ovoj proizvodnji, jeidno nam voće naporeduje. Očekuej se d aće u ovpoj godinji prihod od voća biti oko 800 milioan dolara. Kada je većo upianjumi zasad imamopet zlatnihnaših voćki, a to su borovnica, jabuke , jagode, maline i trešnje.

BOROVNICA je trenutno najisplativija bilјna kultura u Srbiji. Po jednom hektaru računajući zemlјište i prateću mehanizaciju sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je uložiti oko 60.000 evra. U pojedinim godinama država je vraćala oko 50 odsto uloženog. Investicija se vraća u tri berbe. Troškovi po kilogramu su oko dva evra. Po ha može da se ostvari i do 18 tona Cena borovnice u poslednje tri godine kod vrhunskih proizvođača bila je u proseku oko 5,5 evra. Sad je i viša. Proteklih godina kod proizvođača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos devet-10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 evra. Investicija se vraća u 5 godini, ako se ne računaju podsticaji države. Podizanje jednog hektara borovnice sa protivgradnom mrežom i fertirigacijom iznosi oko 44.630 evra. Male su površine borovnice za sada, do 20.000 hektara.

Sava Stošić iz Vranja kaže za  javnost da se borovnicom uspešno bavi još od 2013. godine i da na jugu Srbije borovnice prodaje po ceni od 400 dinara po kilogramu. „Nemamo velike sadnice, imamo 30 ari placa i to nam je dovolјno. Uložili smo 6.000 evra na početku za sadnice i mehanizaciju. U proseku, tokom sezone, zaradimo oko 20.000 evra. Radimo porodično, gajimo borovnice na 1.200 metara nadmorske visine i od nas uglavnom otkuplјuju iz okolnih mesta i gradova. Ovaj posao se pokazao kao dobar i isplativ. Jedino što može da bude problem su vremenski uslovi. Mi nismo jurili da se obogatimo, već da živimo normalno, što smo uspeli“, kaže za  Sava Stošić  iz Vranja.

JABUKA je druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po hektaru. To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. To je doprinelo da smo proteklih godina imali irekdordnu proizvodnu od oko godišnje 500.000 tona! Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visoko akumulativna i zahteva veoma mnogo lјudskog rada – oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka. Za podizanje zasada jabuke sa protivradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 eura, što zavisi od broja sadnica po hektaru. Republika Srbija –  AP Vojvodina daju oko 50 odsto. Investicija se otplaćuje od 5. do 6. godine. Proizvođači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit od 8.000-12.000 eura po ha, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Ovde je računat prinos od 55-60 tona. Neke kompanije ostvaruju prinos u proseku i 75-80 tona.

Proizvođači koji imaju hladnjače i kalibratore sa ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 20.000 do 25.000 evra po hektaru, nekad čak i više. Protekloih godina izvoz jabuka je godišnje Srbiji donosio oko 125 miliona dolara!

Kod JAGODE u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po ha iznosi oko 15.000 evra, od subvencija Republike Srbije i AP Vojvodine vraća se oko 50 odsto. Berba traje dve godine. Zarada iznosi 7.000-12.000 evra po godini, zavisno od sezone. Tako je 2020. godina je bila rekordna po prinosu i prosečnoj ceni. Ove godine sorta jagode Kleri na nekim plantažama imala je prinos i do 25 tona po hektaru, a prosečna cena je bila oko 1,5 evra.

Kod MALINE za zasnivanje zasada sa protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 evra po ha. Sa prinosom od 12 tona po hektaru i sa prosečnom cenom od 1,6 evra investicija se otplaćuje u četvrtoj godini, ako se ne računaju podsticaji države. U godinama uspešne prodaje   pa su površine bile stigle i do 20.000 hektara. Sad je to opet smanjeno na oko 15.000 hektara.  A, problem je I što su zasadi stari, a  ima dosta i zaraženih.

Pitanje je hoćemo li crveno zlato uskoro davati u zamenu za naftu?

Malina je vrlo retka vrsta voća, sa najmanjom proizvodnjom u svetu. Među glavnim proizvođačima dominira nekoliko zemalјa: SAD, Polјska, Čile, a među njima je i Srbija.

Na svetskom nivou godišnje se proizvede oko 400.000 tona. Koliko je to količinski malo, može se videti ukoliko se uporedi sa proizvodnjom banana, koje na godišnjem nivou dostignu cifru od 130 miliona tona, objašnjava za javnost  agroekonomski analitičar Milan Prostran. Nјena ogromna nutritivna vrednost naročito tokom pandemije doprinela je znatnom rastu cena na svetskom tržištu, pa su Srbiji počela da se otvaraju i neka druga tržišta, poput arapskih zemalјa. „To su novi momenti kada je reč o potražnji. Reč je o bogatim zemlјama, koje imaju naftu i koje znaju šta je u svetu vredno“, kaže predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović, koji navodi da ćemo malinu uskoro davati u zamenu za naftu.

Kod TREŠNјE investicije u savremene zasade sa protivgradnim sistemom, fertiirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela iznosi 40.000-45.000 evra, a od Republike Srbije i AP Vojvodine dobija se oko 45 do 50 odsto ukupne investicije. Vraćanje uloženih sredstava je u 5-6. godini. Može da se ostvari prinos 12-15 tona po hektaru. Prosečna cena u poslednje četiri godine za kvalitetnu trešnju je oko 1,9 evra. Troškovi proizvodnje su oko 55 odsto.  (B.Gulan)