Imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje sta nam je činiti da bi se popravilo stanje u agraru Srbije. Jer, popravlajnbej stanja u agrara i spasavanje sela, znači i spsavanej Srbije. Cilj je pronaći rešenja. Mi ih sad nudimo, a to je kako da se udvostruči vrednost ukupne proizvodnje u agraru, to nama i finansijskoj vrednosti  (koja je u 2020. odini u bruto iznosu bila 5,8 milijardi dolara), kako da se proizvodnja po hektaru poveća sa 1.000  na 10.000 dolara, kako da izvoz hrane, a ne sirovina za njenu proizvodnju, dostigne takođe desetak milijardi dolara godišne (u 2020. godini to je bilo 4,1 milijarda dolara)… Za sve to potrebna je politička podrška, ali i promena svesti.

Piše: Banislav Gulan

Da bi se krenulo u tu akciju, mora se staviti van snage postojeća validna Strategija razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine. Pisalo ju je 200 naših eksperata na 145 strana. Međutim, ona je bila i ostala nerealna i neostvariva. Predviđala je godišnji rast od 9,1 odsto, ili po blažoj varijanti od 6,1 odsto. To se nikada nije ostvarilo. Bivćši savezni ministar poljoprivrede dr Koviljko Lovre, o toj strategiji, prilikom njenog donošenja, između ostalog je napisao i rekao:  Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare. I nisu se ni ostvarile, pa je potrebno doneti novu strategiju, što predaže i Vitomir Vidović.

… To su pokazali i rezultati: Prve 2015. godine primene validne Strategije poljoprivrede, koja je doenta od 2014. D0 2024. Godine. U prvoj godini njene primene bio je pad proizvodnje osam odsto, zatim u 2016. godine na taj pad rat je bio osam odsto, u 2017. godini suša je nanela štete poljoprivredi od 1,5 milijardi dolara, država nije priznala elementarnu nepogodu, ali je priznala pad proizvodnje od oko 10,7 odsto. Da bi priznali elementarnu nepogodu, morala je da nadoknadi štetu, ali za to nije bilo novca. U 2018. godini rast je bio veličine kao pad prethodne godine, ali je proglašena veća proizvodnja od oko 18 odsto. U 2019. godini jedino je poljoprivreda u Srbiji imala pad od 0,1 odsto i u 2020. kada je vladala Korona, seljaci su izlazili na njive i rast proizvodnje je bio 4,6 odsto….

Najlakše će se povećati proizvodnja, ali tek posle toga nastaju problemi, kada to treba prodati, unovčiti i proizvođačima sve isplatiti. Jer, oni zaslužuju da dobiju novac za troškove proizvodnje, zaradu za svoj trud i znoj da dobiju zarađeni novac. Dosada, su najviše zarađivali oni koji su učestvovali samo u prometu (čitaj trgovci). Čak je važilo mišljenje da bolje  da nemamo pa ćemo uvoziti. Tako su uvoznici više zarađivali, a njive u Srbiji bile u korovu. Dakle, kako sve to promeniti i da se napravi zaokret u odnosu politike prema selu i poljoprivredi, govori profesor dr Vitomir VIDOVIĆ, stručnjak za stočarstvo koji je radni vek proveo radeći na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. On ističe da se promenom svesti i uz poršku politike može zaustaviti nestajanje sela Srbije i odlazak mladih sa kartom u jednom pravcu. Istovremeno na tržištu rada u Srbiji posao čeka više od 20.000 mladih stručnjaka u ovoj oblasti, pa bi se za njih našao psoaona domaćim njivama, u zadrugama, prehrambenoj industriji. Kada budu ovde mogli da zarađuju neće odlazitio u svet. Naš zadatak mora biti da im stvorimo uslove, da im ponudimo dobar život u Sribji,pa da odluče da li će ostati ili odlaziti. U tom slučaju možda će se neko i vrati, a ne samo oni koji su u trećem životnom dobu.

Ili preokret, ili ostajemo bez sela

        Dakle, krajnje je vreme da Srbija promeni koncept funkcionisanja polјoprivrede po kome imamo samo 1.000 evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto minimum 10.000 evra! Ako ne napravimo preokret ostaćemo bez sela (sad nam nestaje svako četvrto selo) i biti sirotinja, upozorava ovaj stručnjak, profesor Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Vitomir Vidović.

         Od kakvog je značaja za jednu zemlјu kada može da prehrani svoje stanovništvo u kriznim vremenima i ima viškove polјoprivrednih proizvoda jasno je pokazala pandemija kovida 19. Ne čudi zato što je Kina ovih dana svojim partnerima u 17 zemalјa jugoistočne Evrope poručila da će  u narednih pet godina na 170 milijardi dolara povećati uvoz njihove robe sa naglaskom na polјoprivredu i agroindustrijski kompleks. Lepo je bilo ovih dana videti da je kompanija koja je najveći proizvođač hrane u Egiptu i najveći uvoznik žitarica zainteresovana za naše proizvode, da je u Srbiji boravila i delegacija Irana takođe zainteresovana za uvoz kukuruza i drugih žitarica, goveđeg i junećeg mesa, ali i za plasman srpskog semena i semenskog materijala.

       Međutim, od kukuruza se može proizvesti 2005 proizvoda, a mi ga izvozimo kao sirovinu! Čak se time i hvalimo da smo među 10 izvoznika u svetu! To nije za pohvalu već za kritiku! Zašto od izvoznih količina kukuruza (radi se u proseku od više od tri miliona tona godišnje) ne dobijamo artikle viših faza prerade pa da to tek onda izvozimo, i donosnimo nekoliko puta više novca i zarade) pita se Vidović. Na poznatom sajmu hrane u Dubaiju ovih dana su se posebno raspitivali za naše sveže voće i povrće, posebno zamrznuti program, pre svega, maline, borovnice, jagodičasto voće, ali i za sokove i konditorske proizvode. To je dobro, ali i od toga mi treba da stvorimo proizvode viših faza prerade, pa da znatno više donosimo u izvozu novca. Jer, u 2020. godini od izvoza agrara (čitaj sirovina za proizvodnju hrane) smo doneli u zemlju 4,1 milijardu dolara i sa time se hvalimo. Zašto to nije nekoliko puta više? A, može da bude!

Izvoz sirovina gasi selo!

        Procene su da će Srbija ove 2021. godine imati oko 3,8 miliona tona kukuruza za izvoz, a to je gotovo celokupna količina koju godišnje uveze samo Egipat. Vidović, međutim, napominje da je najlakše izvesti četiri miliona tona kukuruza, ali da će od toga korist imati pet – šest izvoznika, dok će ostali koji se bave proizvodnjom ostati sirotinja. On kaže da treba učiti od uspešnih, kakvi su Holandija, Danska, što je poslednjih godina radila Rusija koja polako ali sigurno izrasta u polјoprivrednu silu. Od uvoznika mesa, postala je najveći izvoznik svinjetine u svetu, a vrlo brzo će, kaže, postati i ozbilјan izvoznik goveđeg mesa. Ako mi u Srbiji ovako nastavimo da radimo, uskoro ćemo ostati i bez sela, što pokazuju analize i vidi se ako krenete kroz Srbiju da je oblilazite da nestaje svako četvrto selo! Netreba spasšavavati sva sela, već ulagati u oankoaj imaju šansu da opstanu i ostanu. Odnosno, u ona koja modu da se samoizdravaju. Čak smo selo ukinuti i po Ustavu u Srbiji, više nepostoji nijedno, već su sve to naseljena mesta! U 86 odsto sela opada broj stanovnika, 2.000 sela nema poštu ni bankomat, u 1.034 je manje od po 100 stanovnika,  u 500 sela ima manej od po 50 žitelja,a u 1.000 sela nema prodavnice, 200 sela nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, u 200 osnovnih škola imaju po jendog đaka. U selima je i ukupno oko 200.000 praznih kuća… Nemamo ni naviku da osiguravamo useve jer se to čini samo sa 10 odsto površina. Kakose to piše analitičar sela Branislav Gulan, i još dodaje: Srbija je prva u vrhu lestvice po padu populacije, a ispred nje su, kao tri jedine evropske zemlje koje bi mogl da izgube više stanovnika od naše u naredne tri decenije jedino Letonija, Litvanija i Moldavija. Sve ovo ukaszuje da je u Srbiji poslednjih četvrt veka izvšen i najveći ekonomski genocide nad seljakom. Jer, da nije tako rađeno sela bi nam drugačije izgledala i sad bi se hvalili sa njima i ne bi govorili o ovakvim problemima. Sad govorimo ovde o spašavanju sela, ali istovremeno treba da spašavamo i varošice. Dakle, na ovaj način teba da spašavamo Srbiju!

Mera razvijenosti

        Razvijenost jedne zemlje meri se i po broju svinja. Srednje razvijene zemlje kojima Srbija danas teži treba da imaju svinja bar koliko i stanovnika! Zato Vidović smatra da nova koncepcija treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što podrazumeva da imamo prerađivačku industriju. Najbolje bi bilo kada bi ona bila u vlasništvu primarnih proizvođača. To donosi mnogo veći obrt kapitala i mnogo veću zaradu, što znači i zainteresovanost lјudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa. Gde je Srbija nekada bila, kada je tov i proizvodnja svinja u pitanju, najbolje govore činjenice, da je 1866. godine na 1.000 stanovnika Srbija imala čak 1.300 svinja! U to isto vreme SAD su na 1.000 stanovnika imali samo između 800 i 900 svinja. Dakle, bili smo daleko ispred SAD po uzgoju i tovu svinja! I još nešto danas se razvoj jedne zemlje meri i po broju svinja. Jer, srednje razvijenom zemljom smatra se ona koja ima svinja koliko i stanovnika! Tako Danska na jednog stanovnika ima oko šest svinja. A, Srbija na tri stanovnika ima samo po jednu svinju! Zato nam treba nova koncepcija agropolitike. Vidović smatra da nova koncepcija treba da podazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što podazuemva i prerađivačku industriju. To donosi mnogo veći obrt kapitala i mnogo veću zaradu, što znači I zaitneresovanost ljudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa. A, gde se danas nalazimo najbolej pokazuej broj svinja u Srbiji za psolednej tri I po decenije u sledećoj tabeli:

БРOJ СВИЊA у хиљадама

	Свиње
1950	2.138
1955	2.623
1960	3.589
1965	4.280
1970	3.232
1975	4.626
1980	4.483
1984	5.492
1985	5.000
1990	4.238
1995	4.086
2000	4.066
2005	3.165
2010	3.489
2015	3.284
2020	2.983

       Na pitanje, šta su osnovni preduslovi da bi se krenulo tim putem, Vitomir Vidović kaže: „Napraviti na osam stranica, ne više, nacionalnu strategiju sa akcijom i pravcima razvoja i organizacijom novog zadružnog sistema. To nam je i pre nekoliko godina redlagao KONVENT EU na skupu u Srbiji. Pod dva je da sve zadruge budu privatnog karaktera, da se u njih vrati prerađivačka industrija. Da se postigne nacionalni konsenzus i da se po granama i vrstama proizvodnje vidi kako će se funkcionisati po detalјima i da se krene na posao. Ne treba nam ništa više“, podvlači Vidović. To bi, prema njegovom mišljenju, bila samo polazna osnova. Na konstataciju da je od sredine 2017. godine osnovano više od 830 zadruga, on kaže da nije cilј da imamo samo zadruge na broju koje okuplјaju nekoliko domaćina i ne mogu da napune šleper sa robama. Dobro je da je vraćen zadružni duh, ali to nije dovoljno. Naglašavam, neophodna je promena koncepta funkcionisanja polјoprivrede kako bismo umesto samo 1.000 evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, imali minimum  10.000. Uostalom imali smo u prošlosti takvih predloga iz komorskog sistema, ali ništa nije zaživelo. Sa ovm proizvodnjom nemožemo da budemo konkurentni, a sa novom, deset puta većom vrednošću bi mogli, ističe Vidović.

Zabrana izvoza

         Srbija poslednje tri i po decenije nije izvozila svinjsko meso na tržište EU zbog vakcinacije svinja protiv bolesti kuge. EU nije htela da kupuje meso od vakcinisanih svinja, a nije ni dozvoljavala  transport takvog mesa (osim termički obrađenog na 70 i više stepeni) preko zemalja EU, svojih članica. To je onemogućavalo i transport mesa u Rusiju. Tako je Srbija od izvoznika svinjskog mesa (1990. godine ga je izvezla za 726 miliona dolara) sad postala njegov uvoznik. Pre dve godine uvezli smo zamrznutog svinjskog mesa za 71, a u 2020. godini za 58 miliona dolara. Šanse za plasman svežeg svinjskog mesa i sad su nepovoljne iz više razloga. Vakcinacija protiv bolesti kuge je prestala 15. decembra 2019. godine, ali da bi meso moglo u EU, potrebno je da prođe najmanje četiri pa i sedam godina dok se ne obnovi stočni fond koji je bio vakcinisan. Uz to EU trenutno ima 50 miliona svinja viška i čini velike napore da ga izveze. Rusija namerava da postane najveći izvoznik svinjskog mesa. Da b ova grana bila uspešna, ona je svuda u svetu visoko subvencionisana, osim u Srbiji (gde su sad subvencije  oko 35 evra po hektaru ili 4000 dinara)!? Subvencije po hektru u EU su od 480pa do 900 evra. Kako mi onda da se takmičimo sa takvim zemljama, Zato trea da primenimo ovakva rešenja, kako nam nudi naša domaća nauka. Srbija je nekada imala milion krmača, a danas tek nešto više od 200.000. Rešenje je i da se popravi produktivnost po krmači radi podizanja konkurentnosti na tržištu. Prostora ima. Potrebno je da se proizvede najmanje tri,  pa i pet tona mesa žive mere po jednoj krmači. Danas naši mali proizvođači sa ostvarenjem oko dve tone mesa po krmači, imaju visoke troškove, to je oko 1,4 evra po kilogramu. Oni koji su uložili u znanje proizvode preko četiri tone mesa po krmači, pa je cena koštanja jednog kilograma mesa manja od jednog evra. Uz sve to, krmače recimo u Danskoj donose na svet znatno više prasića nego ove u Srbiji. Uz sve to moramo tražiti i nova tržišta za prodaju mesa. Uz sve to u novi sistem zadruga treba uključiti oko 20.000 porodica koji se bave tovom svinja. To treba da bude piramidalno urađeno od ,,njive do viljuške“. To nači da bi stočari bili i vlasnici prerađivačke industrije. Na taj način bi imali i brži transfer znanja iz nauke u praksu. Tada bi imali u oko pet miliona tovljenika svake godine (kao pre tri i po decenije), povećali bi proizvodnju mesa, i potrošnju kukuruza kgoa imamo dovoljno. Uz veću proizvodnju imali bi i veću potrošnju mesa, a ako bi razvijali seoski turizam i na taj način bi bila povećana potrošnja. Ako, su strani gosti stizale bi i devize, a od domaćih dinari. Takav pristup zahteva novu organizovanost stočarstva, zadrugarstva, i reorganizaciju kompletnog sistema poljoprivrede.

Neophodne velike specijalizovane zadruge

        Koncept o kome on govori podrazumeva osnivanje specijalizovanih, velikih izvozno orijentisanih zadruga koje bi okuplјale sve zainteresovane koji se bave proizvodnjom u samo jednoj oblasti. Tako bi, kaže, u celoj Srbiji postojala jedna zadruga specijalizovana, na primer, za proizvodnju povrća, koja bi u svom delokrugu imala i kapacitete za njegovu preradu, pa bi u izvoz umesto sirovine išao finalni proizvod. Samo govedarstvom bi se bavila posebna zadruga, treća proizvodnjom svinja i tako redom i sve one bi u svom sastavu imale i prerađivačku industriju. Na zapadu, ako ste samo proizvođač žita vi državi plaćate rentu jer iscrplјujete zemlјu, koliko god da ste njen nominalni vlasnik. Ako, pak, proizvodite i stoku koju hranite tim žitom i zemlјi vraćate stajnjak i obnavlјate sloj humusa, pa u okviru zadruga obavezno imate i klanicu i još i prerađujete meso, onda možete da računate i na subvencije. Šansa da to uradimo postoji sad kada imamo ministarstvo za brigu o selu, napominje Vidović.

Nauka u vlasništvu farmera

       On ističe da sadašnji koncept (ne)korišćenja skupe nauke u polјoprivredi daje slabe rezultate. Treba nam sistem transfera nauke preko instituta čiji su vlasnici farmeri. Ljudi od nauke će farmere „hraniti“ pravovremenim i krajnje konkretnim znanjem koje će moći odmah da primene u proizvodnji.Slikovito objašnjavajući kako to funkcioniše, Vidović kaže da su taj zapadni sistem preuzeli i u Rusiji.„Oni su potpuno primenili nauku u praksi. Školski, baš kako treba, tako su uradili. A, sve je privatno, ništa nije državno. Država tu samo plaća fakultete, ostalo, pa i institute plaćaju farmeri, kako to rade i Danci. Oni od jedne svinje kilogram daju u fond za nauku i za razvoj. Znači 32 miliona svinja – 32 miliona kilograma ide u taj fond“.  Naravno, pretvoreno u novac iz koga se finansira rad instituta od kojih farmeri dobijaju nalog kako da postupaju u proizvodnji. Koliko sledećeg jutra mogu da dobiju nalog šta da promene u načinu rada, ne čekaju godinama kao mi da primene nauku. Kod nas transefer znanja traje 15 godina, a u razvijenim zemlјama nekoliko meseci, ili nekoliko nedelјa, Vidović.

Učiti od uspešnih!

        Doktor biotehničkih nauka, Vitomir Vidović, ex profesor Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pod čijim mentorstvom su izrasli magistri i doktori nauka koji danas prenose znanja drugima, od Harvarda, preko Nemačke, Švajcarske do Australije, koji je samo u Kini boravio 16 puta i držao predavanja na Polјoprivrednom univerzitetu u Pekingu, a u Holandiji ni ne zna koliko puta je boravio stičući konkretna iskustva, smatra da treba da menjamo i način sticanja znanja. Učeći od uspešnih, kakvi su Holandija, Danska, Rusija izrasta u polјoprivrednu silu. Od uvoznika mesa, postali su najveći izvoznici svinjetine u svetu. Istovremeno, Srbija je od izvoznika postala uvoznik! Jer, je recimo pre tri decenije Srbija je bila izvoznik svinja i svinjskog mesa za 726 miliona dolara godišnje, dok je u 2019.godini uvezla zamrznutog svinjskog mesa za 71, a u 2020. godini za 58 miliona dolara.

        Srednjoškolci, a posebno studenti polјoprivrede i veterine, kaže naš sagovornik, tri dana bi trebalo da idu na teorijsku nastavu, a dva dana na praksu, a studenti bi od zadrugara dobijali stipendije i odmah posao kada diplomiraju. Rusi su napredovali jer su prekopirali taj danski i holandski sistem, ističe naš poznati stručnjak, koji je na poziv više zemalјa radio na podizanju reprocentara za proizvodnju svinja. Prethodnih godina je bio angažovan i na mega projektu u Vladivostoku gde je  prema ugovoru Rusije i Kine  napravlјen centar za uzgoj prasadi za potrebe Kine.  

Put za obrtanje capitala

    Vidović napominje da ima i kod nas nekoliko primera za ono o čemu priča, koji imaju proizvodnju od njive do trpeze gde obrnu kapital 50 puta godišnje i zapošlјavaju 3.000 radnika.  Ako samo tovite bika i prodate ga onda taj kapital obrnete samo malo više od jednom godišnje. Zato mi godišnje imamo vrednost proizvodnje sa hektara oko hilјadu evra, a Holanđani preko 24.000 evra. Samo od kukuruza, koji mi prodajemo kao sirovinu, možete da napravite 2005 proizvoda! I dag a tada prodajte kao proizvode iz viših faza prerade. Holanđani ga kupe za 200 evra po toni i prerade i dobiju paritet 1:8, ističe Vidović. „Ne treba nam mnogo novaca za to, a naš BDP bi se multiplikovao, galopirajuće bi išli napred. Kad se zalaufate organizacijski, kada se zauka i kapital i znanje, onda stvar ide sama po sebi. To nije lak posao, ali u zemlјama kao što je Danska umešala se svojevremeno čak i crkva i rekla vladi – ‘’ne može narod da bude sirotinja“, napominje naš sagovornik. To bi, kako ističe, s početka morao da bude državni projekat gde bi država pomogla da se napravi moćna prehrambena prerađivačka  industrija u okviru zadruga. Ako ne promenimo koncept  zadruga, ostaje nam samo da budemo sirotinja, a narod će i dalјe s pravom ubrzano da napušta sela, a ona će još brže da nestaju, upozorava Vitomir Vidović.

Bez žena nema opstanka sela

        Selo Srbije  u budućnsoti uz ovakve proemne3 koejs e predlažu zavisi I od toga da li će žene da oaju na selu, da rađaju decu, koaj bi takođe tamo ostajala. Projekat „Bez žena nema opstanka sela“ sufinansiran je iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”. Velika nada se polaže i u sisteme za navodnjavanje tako da će biti uloženo 564,5 miliona dinara. Dodatni podsticaji su opredeljeni da smanje troškove navodnjavanja usmeravanjem sredstava za elektrifikaciju sistema za navodnjavanje u visini od 145,5 miliona dinara.  Uz sve to treba posebnu pažnju obraiti na svršene srednjoškolce u poljoprivrednim školama u Srbiji. Svfake godien imamo oko 2.500 takvih mladih,  koji već imaju roditeljska imanaj, pa im stvoriti uslove i ponuditi da ostaju na njima,. Neka idu i završavaju fakultete, pa nek se vraćaju selo… O tome dans i ne govorimo. Zašto?

Navodnjvanje i klimatske promene

         Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je 2020. godine navodnjavano više površina za 11,9 odsto  nego 2019. godine.  Kako se navodi u Srbiji je 2020. godine navodnjavano samo 52.441 hektara poljoprivrednih površina. To je manje od 1,5 odsto površina koje se danas koriste (to je 3,47 miliona hektara). Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Jer, svet navodnjava u proseku 17 odsto površina! Ako to znamo vidimo da se Srbija nalazi na dnu i po tome! Prilagođavanje klimatskim promenama

          Klimatske promene, sve više temperature tokom leta i manjak padavina tokom sezone su uslovile da se veliki deo novca opredeli za izgradnju akumulacija – jedna je Rovni kod Valjeva, iznos je 20,6 miliona dinara, dok se nastavlja podizanje brane sa akumulacijom Arilje – Svračkovo 479,7 miliona dinara.

        Česte su vremenske nepogode, zaštita useva i plodova je neophodna. Osiguravamo samo oko 10 odsto površina. Novo doba donosi nova rešenja (da ne pominjemo probleme sa “raketašima”). Za nove automatske sisteme odbrane od grada bilo je opredeljeno 602 miliona dinara u 2020. One obuhvataju predeo Užica i Bukulje. Sve je primetniji trend ukrupnjavanja zemljišta i sredstava kod malog broja poljoprivrednika. “Mala” poljoprivredna gazdinstva su na raskrsnici – ili će novim investicijama podići produktivnost ili će izvršiti dopunu delatnosti da bi povećali prihode (prerada proizvoda, turističke usluge). Ili će nestati. U zemlji imamo 217.623 poljoprivrednika koji imaju gazdinstva do dva hektara! Prvi na udaru iputu nestanka biće ti mali, siromašni!

Zarada na malom posedu

        Zemljišni posed do dva hektara, koliko danas u Srbiji ima veliki broj malih poljoprivrednika koji svaštare, a nije mali ako bi se na njemu intenzivno radilo i proizvodilo, prodavalo i naplaćivalo ono što se proizvede. DAkle, uz intenzivne proizvode moće se zaraditi za život i na malom gazdinstvu. Tako je recimo, u stočarstvu veoma važno raditi na što efikasnijem iskorišćavanju proizvedene hrane za dobijanje što više kvalitrtnog mesa. Za kilogram prirasta svinja, recimo, potrebno je oko 2,4 do 2,6 kilograma koncentrovane smeše. Proizvedena hrana na jednom hektaru dozvoljava ishranu pet krmača koje mogu dati godišnje oko 150 prasadi, sa po 25 kilograma. Prodajom tih prasadi sa po 50 evra po komadu, moguće je dobiti po 7.500 evra. Kada se odbiju troškovi tova, rada, i svega što se ulaže se vidi da bi bilo i zarade. A, danas  se neradi tako i nema zarade. Ako bi se pak prasad tovila do 120 ili čak 150 kilograma po komadu, onda bi se od njihove prodaje dobijalo i 24.000 evra po hektaru. Kada se odbiju svi troškovi bila bi i solidna zarada od koje se može živeti. Sa stočnom hranom koja se proizvede na dva hektara bilo bi moguće utovitii 1.000 svinja.  Naravno da se obezbedi da mogu da se prodaju te svinje, odnosno meso koje se proizvode. Naravno i naplati! Jer, ako toga nema – neće biti ni volje za radom i proizvodnjom. Ako bi to intenzivno radili na posedu od dva hektara, moglo bi da se živi od poljoprivrede. Bio bi to i dobar osnov da mladi ostaju na selu.

Smanjuje se broj poljoprivrdnika…

          Da li subvencije mogu da zaustave smanjenje broja gazdinstava? Trend je nezaustavljiv, jer se smanjuje broj poljoprivrednika u čitavoj Evropi i svetu. Sve je manje učešće poljoprivrede u BDP, kao privredne grane, u bruto proizvodu država (procentualno), manje je radnika koje zapošljavaju. Srbija ima vrednost godišnje poljoprivredne proizvodnje između četiri i pet milijardi dolara. Bruto vrednost u veoma dobroj i rodnoj 2020. godini bila je 5,8 milijardi dolara. I vrednost proizvodnje po hektaru je bila tek nešto viša od oko 1.000 dolara nego u prosečnim godinama. Ta vrednost, kao što smo već rekli, u Holandiji je oko 24.000, a u Danskoj oko 17.000 dolara. Kako onda naši poljoprivrednici, a imamo blizu 570.000 gazdinstava, sa tim novcem da budu sa njima konkurentni na tržištu?

       U periodu posle 2000. godine poljoprivreda Srbije je tri puta imala pad proizvodnje veći od 10 odsto, dok je pad veći od pet odsto zabeležen šest puta. Najavljene su i veće subvencije za uzgoj junadi. Veća sredstva za kupovinu nove mehanizacije. Odobreno je više od 38 miliona evra podsticaja u 2021. godini za prehrambeni sektor.

Novi model

        Vlada Srbije je odobrila za 2021. godinu subvencije od 53 milijarde dinara u polјoprivredi, a ministar Branislav Nedimović kaže da prve pare kreću krajem marta. Najavlјuju se i novi modeli. Po rečima ministra Srbija je 2020. godini imala najmanji pad BDP-a (rast u agraru je bio 4,6 odsto) i najbolјe rezultate u Evropi po BDP-u, pa je i najavio nove subvencije za polјoprivrednike. „Naš budžet je 53 milijarde dinara, subvencija će biti i ja pozivam lјude da se prijave na vreme“, rekao je Branislav Nedimović u Jutarnjem dnevniku RTS-a.  Prve subvencije će, kaže, krenuti krajem marta, tada će biti prve isplate po hektaru i prvi pozivi za opremu i mehanizaciju. Kaže da će biti subvencije kao i prošle godine, ali da će biti uvedeni i neki novi modeli. Ministar je najavio da će u martu biti novi poziv za podsticaj, koji predviđa dodelu 50 odsto bespovratnog novca, 40 odsto kredita, a 10 odsto je učešće sopstvenog novca. Rekao je da je za to u 2021. godini na raspolaganju 38 miliona dolara.  Održan je i sastanak sa domaćim uzgajivačima svinja usled trenutne situacije na tržištu I nsike cene plaćanja žive mere tovljenika.  „Stalno smo u komunikaciji i sa prerađivačima i sa uzgajivačima i postoji realan problem jer kod nas potražnja svinjskog mesa opala je za 20 odsto. Zbog pandemeije manje se trošilo i kupovalo mesa. S druge strane imate problem Nemačke i Kine, jer Nemci ne mogu više da izvoze u Kinu i Evropu je preplavilo meso iz Nemačke“, rekao je Nedimović.

Biljana Petrović, direktorica Uprave za agrarna plaćanja: Polovina novca se dobija bespovratno!

       ,,Osim 37,5 milijardi dinara za subvencije 2021.godine poljoprivrednici će na raspolaganju imati 38 miliona dolara za investicije od Svetske banke po sistemu 50:40:10. Dakle, polovinu novca će poljoprivrednici dobiti bespovrtno, 40 odsto će se zadužiti, a njihvoo gotovinsko učešće će biti 10 odsto’’!

         „Država će sa intenzivnom komunikacijom doneti set mera i ja očekujem da uskoro imamo cenu mesa od 140 dinara po kilogramiu žive mere, plus PDV“, rekao je za javnost Nedimović. Veliki sporazum je potpisan sa Kinom oko izvoza žitarica, sa Indijom oko jabuka. Resorni ministar je rekao da je Srbija u 2020. godini postigla novi rekord u izvozu polјoprivrednih proizvoda, u vrednosti 4,1 milijardu dolara. „Tržište budućnosti su Kina i Indija, mi mamo potencijal da to povećamo sa tradicionalnim proizvodima i sa prerađivačkim kapacitetima i zato će Vlada Srbije u narednih dana doneti novi akt kojim bi podstakla prehrambenu industriju, nove kapacitete i novu tehnologiju, jer imamo sirovinu, samo to treba da napravimo“, rekao je Nedimović. Srbija bi uskoro trebalo da dobije zakon o tržištu polјoprivrednih proizvoda.

        Do kraja jula 2021. godine polјoprivrednici mogu da predaju zahteve za podsticaje za tov u stočarskoj proizvodnji. Iznos subvencija po grlu je isti kao lane, a stočari se najviše žale na isplatu novca, koji, kažu, čekaju i više od godinu dana. Državni revizor je nedavno konstatovao da se novac dobija za 30 pa do 500 dana, bez unapred utvrjenih kriterija, što nije dobro! Posebno za one koji dugo čekaju na novac, a bez razloga. Dakle, osim nesigurne cene, uzgajivačima stoke proizvodnju dodatno otežava kašnjenje državnih subvencija. Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca obrađuje 96 hektara i na farmi ima 28 muznih krava. „Subvencije nismo dobili za prošlu godinu, verovatno će pustiti ove, i za prošlu, i za ovu godinu. Ne možemo da budemo nezadovolјni, što se tiče visine premije za mleko, to je sedam dinara po litri. To je najveća premija, možda i u svetu, niko ne daje toliku premiju ali gledajući na nešto druge, subvencije na zemlјu po hektaru su veoma niske“, objašnjava stočar iz Majura. Uzgajivači svinja u Mačvi tvrde da subvenciju od 1.000 dinara po grlu čekaju i do godinu dana od prodaje tovlјenika. Slično je i sa novcem za tov junadi. „Cena sa junadima, tovnim bikovima je bila katastrofalna, onda je Ministarstvo izašlo sa jako lepom uredbom za kovid subvenciju od 20.000 dinara, ali je problem što te subvencije nisu isplaćene. Deo subvencija je isplaćen, ali ogroman deo nije, a o subvenciji o 15.000 o tome neću da pričam“, kaže stočar iz Drenovca Goran Mostić.

         U Upravi za agrarna plaćanja kažu da i pored epidemije kovida u 2020. godini nisu prestajali sa radom i isplatom subvencija. „Morali smo da smanjimo broj lјudi, jer su takve bile epidemiološke mere i nijednog momenta nismo prestajali sa isplatom subvencija. Ono što smo uradili u 2021. godini, bukvalno od prvog radnog dana smo počeli sa obradom zahteva, odnosno sa nastavkom onog pto smo radili lane. Tu dobijemo oko 80.000 zahteva godišnje za ovu vrstu podsticaja, tako da dajemo sve od sebe da rešenja budu izrađena i da polјoprivrednici što ranije dobiju subvencije“, ističe direktorka Uprave za agrarna plaćanja Bilјana Petrović. U toku prošle 2020. godine, Uprava za agrarna plaćanja isplatila je oko 40 milijardi dinara podsticaja, od toga 70 odsto za tov, genetiku i premiju za mleko.

Nestajanje Srbije

         Prošle  2020. godine u Srbiji je rođeno 61.693 dece, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego u 2019. godini kada je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku. Samo u tri meseca 2020. godine i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece. Lane, 2020. godine je umrlo 114.954 ljudi, što je za 13, 9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine! Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru. Naime, u decembru 2020. godine je umrla 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. kada je umrlo 8.803 ljudi. Veoma su nepovoljni i novembarski podaci, jer je u novembru prošle godine je umrlo  10.835 osoba što je za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine. Ovi podaci najbolje nam govore da je stanje posebno u selima sumorno i da nam nestaje Srbija. Veliki razlozi nalaze se u stanju u poljoprivredi i odlasku sa sela, pa se u dosta sela čeka  će biti poslednji da ugasi svetlo!

Novi program za pomoć zadrugama

        Ministarstvo za brigu o selu objavilo je 20. aprila 2021. godine novi program pomoći zadrugama, ikoji predviđa pola milijardi dinara za stare i novoformirane zadruge. Bespovratni novac će dobiti između 50 i 60 starih i novih zadruga. Nove, do dve godine  starosti dobiće do 7,5 miliona dinara, a stare do 15. miliona dinara bespovratne pomoći.

        Kako je istaknuto, novina programa su zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost bavljenje seoskim turizmom, zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost proizvodnja predmeta ili delatnost obavljanja starih I umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti kao i zadruge čiji su osnivači pripadnici osetljivih društvenih grupa, sa registrovanom delatnošću iz oblasti zemljoradnje, poljoprivrede, proizvodnje predmeta, obavljanja starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti.  Za ove tri vrste novih zadruga, staroisti do dve godine,  predviđen je iznos do 7,5 miliona dinara.
 „Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na čitavoj teritoriji Srbije“ je prvi u nizu programa koje će Ministarstvo za brigu o selu sprovoditi u toku 2021. godine, a prema uslovima programa i javnog konkursa koji će biti uskoro objavljen, naglasio je resorni ministar Milan Krkobabić.  

          Novoformirane zemljoradničke i poljoprivredne zadruge mogu da računaju na maksimalan iznos bespovratnih sredstava do 7,5 miliona dinara po jednoj zadruzi, dok će za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge biti izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi. Inače, akcija ,,500 zadruga u 500 sela” krenula je sredinom 2017. godine. Prema podacima Ministarstva za brigu o selu, do sada je za tri i po godine osnovano oko 830 novih zadruga. A kako je ukazao analitičar i publicista Branislav Gulan, do pokretanja ove akcije, Srbija je bila država u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Ova akcija je vratila zadružni duh u Srbiji u život. Do sada je bespovratni novac od 1,7 milijardi dinara dobilo 152 zadruge u Srbiji. To je prvi put da država na ovaj način podstiče razvoj zadrugarstva. Kako je istaknuto, taj novac je doprineo boljitku života i oko 6.120 porodica u Srbiji, odnosno za oko 30.000 stanovnika u seoskim područjima.

SKUPŠTINSKI ODBOR ZA POLJOPRIVREDU USVOJIO REBALANS BUDŽETA : Najviše para za subvencije

Sredstva kojima raspolaže Ministarstvo poljoprivrede biće uvećana za 5,5 milijardi dinara rebalansom republičkog budžeta.

Ovaj predlog danas je usvojio i Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije.

Kako je rekao Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, najveći deo ovog novca, oko 4,9 milijardi dinara, biće usmeren za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje. Republička direkcija za vode dobiće 490 miliona dinara. Ostatak novca, 70 miliona dinara biće namenjeno Direkciji za nacionalne laboratorije. – Povećanjem budžetskih sredstava Ministarstva za 10 procenata došlo se do zakonom propisanih pet odsto učešća namenskih sredstava za poljoprivredu u državnoj kasi – kazao je Mahmutović.

Predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević tražio je da se izmene uredbe koje se odnose na podsticaje za mlade poljoprivrednike i za osiguranje useva od grada.

– Svako ko je zaposlen u opštini ili fabrici može da registruje gazdinstvo na 50 ari zakupljene zemlje i da dobije 13.000 evra bespovratno – istakao je Rističević. – Na taj način niste napravili mladog poljoprivrenika, nego mladog špekulanta. Zamislite kako se osećaju drugi proizvođači koji dve godine ne mogu da dobiju povraćaj sredstava da bi platili obaveze kad gledaju nekog komšiju koji ovako dobije pare.

Bez ,,mešanja“ države nema sigurnosti za seljaka!

Zalažemo se za Nacionalni garantni fond. Želimo da osiguramo cene osnovnih, strateških polјoprivrednih proizvoda za Srbiju, da ih utvrdimo svake godine unapred i ukoliko tržišna cena za određeni proizvod iz bilo kog razloga bude niža od utvrđene, da polјoprivredniku iz tog fonda bude isplaćena razlika. Naš stav je da država mora da se „meša“, izričit je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

On je pojasnio da se Akademijski odbor za selo SANU i Ministarstvo za brigu o selu zalažu za osnivanje Nacionalnog garantnog fonda koji bi proizvođačima obezbeđivao garantovanu cenu za određene, strateški važne polјoprivredne proizvode, kao što su maline, pšenica, kukuruz, ulјarice, juneće i svinjsko meso i sl.

„To je imperativ za očuvanje i unapređenje polјoprivrednih gazdinstava i jedini pravi odgovor na izazove još uvek neuređenog domaćeg tržišta, kao i ozbilјna podrška naporima da se prodre na izbirlјivo strano tržište“,  rekao je ministar.