AGRAR, POLITIKA, PROIZVODNJA I TRŽIŠTE: Regionalizacija poljoprivredne proizvodnje

Raspoložive poljoprivredne i obradive površine, posebno oranične, mogu se racionalno koristiti povećanjem stočarske proizvodnje i izmenom proizvodne strukture u biljnoj proizvodnji. Bez sela Srbije, nema ni Srbije!

Piše: Branislav Gulan

Republika Srbija je bogom dana za poljoprivrednu proizvodnju. Ogromne obradive i kvalitetne površine, bogatstvo biljnog i životinjskog sveta, klima prilagođena svim kulturama, bogata tradicija bavljenja poljoprivredom, naučne institucije koje više od 100 godina obrazuju poljoprivrednike i trenutno 25.000 agronoma, najveće su blago agrara Srbije. Država Srbija raspolaže sa 5,11 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od kojeg je 4,2 miliona hektara obradivo. Proteklih godina maksimalno se koristi oko 3,47 miliona hektara.

Zemlja u Srbiji je danas ponajviše vlasništvo seljaka, zatim tajkuna (domaćih i stranih) i nešto malo u vlasništvu zadruga. Poseduje i potencijal reka i kanala i ima dobre hidrološke uslove za korišćenje vode. Međutim, dok se u svetu navodnjava 17 odsto površina, u Srbiji je to od 1,4 do odsto. Poslednjih decenija stalno se govori o velikim šansama, a proizvodnja u tonama stagnira ili opada decenijama. Vrednost agrarne proizvodnje u 2015. godini bila je tek 4,7 milijardi dolara i imala je pad od osam dosto.  Uz pomoć Boga, ona je u 2016. godini imala rast od osam odsto i vrednost od pet milijardi dolara.  U 2017. godini suša  je nanela štete od oko 1,5 miliajrdi dolara, pa je procenejen pad proizvodnje na više od 10,7 odsto. U 2018. godini koja je bila rodna, nadoknađen je pad iz 2017. godine, pa je zabeležen rast veći od 18 odsto. U 2019. godini agrar je jedina grana koja je imala pad proizvodnje od 0,1 odsto, dok je 2020. godine konačno dočekan rast proizvodnje od 4,6 odsto! Rаst po količinama Srbija bi trebala da ima svake godine. Jer, samo dva njena institute iz Novog Sada i Zemuna, stvorila su više od 1.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura. Njihvoe genetske mogućnsoti koristimo samo od 30 do 50 odsto. Dakle, kada bi slušali i primenjivali reč nauke, proizvodnja bi bila znatno veća! Morala bi da ima vrednost od najmanje 6,6 milijardi dolara, koliko je bila prew tri decenije. Po ovom budućnost se nalazi povratkom u prošlost! Prema informaciji za javnost Ministra poljoprivrede u Vladi Srbije Branislava Nedimovića u 2020. godini rast proizvodnje je bio 4,61 odsto!

Bruto i neto vrednost proizvodnje

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2020. godini iznosi 5,81 milijardi dolara, što je za 4,61 odsto veća od realizovane u 2019. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4,85 milijardi dolara, veća je za 5,11 odsto u odnosu na 2019. godinu. Fizički obim poljoprivredne proizvodnje predstavlja vrednost iskazane u proizvođačkim cenama kako bi se izbegao uticaj subvencija. Proteklih godina fizički obim poljoprivredne proizvodnje značajno varira, pod uticajem nepovoljnih klimatskih uticaja.

Značaj proizvodnje i proemta biljnih proizvdoa proizilazi iz činjenice što je njihov najveći obim neophodan u svakodnevnoj ishrani ljudi i stoke. Privredni rast, urbganizacija i rat životnog standarda stanovništva, kao i neophdonost svakodnevne potrošnje doprinsoe i ratu tržišne potrošnje biljnih proizvdoa, prerađenih i pripremljenih za prodaju i neposredno doprinose širenju, usavršavanju, modernizaciji proizvodnje i tržišta ove grupe proizvoda.  Udeo biljnih proizvoda u ukupnom proemetu poljoprivrednih proizvda ceni se na osnovu pokazatelja o udelu biljne proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u zemlji i u svetu. Smatra se da u svetskim okvirima ratarska proizvdonja zauzima najveći deo obradivih površina, pri čemu daje navjeću masu biljnih proizvoda i oko tri četvrtine vrednstoi ukuoen svetske poljoprivredne proizvodnje.

U realizovanom fizičkom obimu ukupne poljoprivredne proizvodnej u Srbiji, u 2020. godini ratarska proizvodnaj zajedno sa povrtarskom proizvodnjom je učestvovala sa preko 80 odsto u ukupnoj vrednstoi biljen proizvodnje, a u ukuono ostvarenoj vrednosti poljoprivreddne proizvodnje sa preko 54,70 odsto. Struktura ratarske proizvodnje ukazuje na značaj ratarskih proizvdoa u ishrani ljudi i stoke, kao i sirovina za širu industrijsku preradu, što ukazuje na potrebu stalnog usavršavanja i ravzijanja organizovanog tržišta ovih proizvoda.

U 2020. godini ukupna vrednost  realizovane biljne proizvodnje u Srbiji ostvarena je u vrednosti od 3,93 milijarde dolara, što predstavlja rast od 6,95 odsto u odnosu na 2019. godinu, sa učešćem od 67,7 odsto u ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Realizovane vrednosti biljne proizvodnje po delatnostima u 2020. godini su:

• U 2020. godini u vrednosti biljne agrarne proizvodnje Srbije žita su učestvovala sa 1,83 milijarde dolara, što je bilo učešće od 46,5 odsto u ukupno ostvarenoj vrednosti biljne proizvodnje i povećanje za 6,92 odsto u odnosu na 2019. godinu;
• Povrtarsko bilje, učestvovalo je sa 470 miliona dolara, sa učešćem i biljnoj proizvodnji od 11,9 odsto i padom proizvodnje od 1,26 odsto u odnosu na 2019. godinu;
• Industrijsko bilje učestvovalo je u agrarnoj poljoprivrednoj proizvodnji sa 623 miliona dolara, imalo je učešće od 15,8 odsto i povećanu proizvodnju za 4,71 odsto;
• Krmno bilje, je imalo učešće od 257 miliona dolara, sa učešće od 6,5 odsto i proizvodnju na nivou 2019. godine;
• Voćarstvo je  imalo proizvodnju vrednu 693 miliona dolara, sa učešćem od 17,6 odsto u ukupno ostvarenoj agrarnoj proizvodnji. Rast proizvodnje u odnosu na 2019. godinu bio je 7,94 odsto;
• Vinogradarstvo je imalo vrednost proizvodnje od 63 miliona dolara, sa učešćem  od 1,6 odsto. Ono je u zabeležilo smanjenje proizvodnje u odnosu na 2019. godinu za 1,56 osto;

Postojeći stočni fond, i pored nezadovoljavajućeg broja stoke u odnosu na raspoložovive poljoprivredne površine, presavlja značajana razvojni resurs, uz uslov da se sistematski i veoma intenzivno unapređuju genetske osobien stoke, kao i tehnologija i organiazcija proizvodnje. Intenziviranej proizvodnje u stočarstvu i povećanej učešće ove delatnosti u strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje može se obezbediti podsticanjem izmene rasnog sastava stoke i povećanjem proizvodnje mesa i mleka po jedinici kapaciteta. Struktura stočarske proizvodnje Srbije prema ostvarenoj bruto vredosti poljoprivredne proizvodnje u 2020. godini. Razvoj ove grane u visokom stepenu uslovljen je mogućnostima plasmana na domaćem i stranom tržištu.

Stočarstvo Srbije je i pored izrazito povoljnih prirodnih uslova u velikoj krizi. Broj stoke je u poslednjoj deceniji opadao po godišnjoj stopid od dva do tri odsto, pala je proizvodnja mesa sa 600.000 tona (devedesetih godin prošlog veka),  na oko 517.000 tona, smanjena je godišnja potrošnja mesa sa 65 na oko 50 kilograma po stanovniku.  Prve procene ukazuju da je ukupna vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji 1.87 milijardi dolara, a  to je na nivou 2019. godine.

Procenjene vrednosti stočarske proizvodnje po delatnosti u 2020. godini:

• Govedarstvo, 770 miliona dolara, sa učešćem od 41 odsto (u ukupno ostvarenoj vrednosti stočarske proizvodnje) i skromnim rastom proizvodnje od 1,45 osto;

• Svinjarstvo, 641 miliona dolara, sa učešćem od 34,13 odsto i većom proizvodnjom za 2,23 odsto;
• Živinarstvo, 289 miliona dolara, sa učešćem od 15,39 miliona dolara i većom proizvodnjom za 3,96 odsto;
• Ovčarstvo, vrednost proizvodnje je 155 miliona dolara, sa učešćem od 8,25 odsto i smanjenom proizvodnjom za 3,12 odsto u odnosu na 2018. godinu;
• Pčelarstvo, je imalo vrednost proizvodnje od 23 miliona dolara, sa učešćem od 1,22 odsto i sa manjom proizvodnjom od 32,35 odsto;

Rangirani poljoprivredni proizvodi prema ostvarenoj bruto vrednosti agrarne proizvodnje u 2020. godini  (vrednost  u milionima dolara)

Pojašnjenje: Rangiranih 12 poljoprivrednih proizvdoa prema ostvarenoj vrednosti učestvuju u ukupnoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnej sa 77,56 odsto u procenjenoj vrednosti za 2020. godinu, što ukazuje na još nedovoljnu doversifikovanost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Istovremeno, na samom vrhu rang lestvice nalaze se četiri proizvoda stočarskog porekla ipored nepovoljnog položaja stočarstva u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivrede. Međutim, pomenuti rezultaqti ukazuje da stoačrstvo daje proizvodnju sa najvećom dodatnom vrednošću u agrarnoj proizvdonji. Prema njegovoj analizi kod rangiranih biljnih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti u ukupnoj biljnoj proizvodnji nema značajnijih promena. Proizvodnja kukuruza dominira sa učešćem od 22 odsto u proceenjenioj vredstnosti agarne proizvdonje, što predsavlja izuztno visoko učešće s obzirom na smanjenu domaću potrošnju zbog krize u stočaskoj proizvodnji, dok se motiv za povećanom proizvodnjom su još visoke otkupne cene zbog relativno visokog učešća ove žitarice u izvozu. Na rang listi visoko se kotiraju uljarice (suncokret i soja) dok je udeo voća i povrća pored značajnih investicija u nove zasade skromna, navodi analitičar Vojislav Stanković.

Analitičari ukazuju da kreatori agrarne politike u Srbiji sa svojim ambijentalističkim pristupom očekuju neku vrstu spontanog oporavka koji za sada izostaje i nema perspektive. Bez dugoročno definisanog programa razvoja stočarstva, sa skromnim sredstvima u agrarnom budžetu i bez većih investicija namenjenih razvoju stočarstva, neizvodljiv je process oživljvanja proizvodnje.Istovremeno, visok nivo protekcionizma u svetskoj stočarskoj proizvodnji, posebno u govedarstvu, subvencije dostižu i 50 odsto vrednosti proizvodnje, otežavaju postizanje veće konkurentnosti ove proizvodnje u tržišnim uslovima poslovanja.

Lokacije

Da bi se unapredilo stočarstvo Srbije, da bi bilo više stoke, veća proizvodnja i potriošnja mesa, kao i veći izvoz, između ostalog se predlažu moguće lokacije novih ili rekonstruisanih klanica: Za svinje bile farme i klanice se predlažu u Zrenjaninu, Pančevu, Somboru, Nišu i Jagodini. Lokacije za klanice za goveda trebalo bi da budu u Kraljevu i Pirotu. Klanice za živinu treba izgraditi u Žitištu, Bačkoj Topoli, Požarevcu i Leskovcu. Ukupne investicije u sve ove klanice osim transportnih sredstava i infrastrukture iznose najmanje bi iznosile 350 miliona evra. Investicije u matična stada i proizvodnju sirovina kod domaćih farmera treba da obezbede strateški partneri.

Da je agrar sporedna, a ne strateška grana, i da stalno predstavlja neiskorišćenu šansu potvrda je u tome što od 2002. do 2010. godine ima prosečan rast od 0,6 odsto! Inače, za poslednej tri I po deceniej agrar SRbiej ima skromnu stopu rata od samo 0,45 odsto godišnje. Smenjujju se vieš padovi naego što imamo rast proizvodnje. Posle toga, uglavnom, pad proizvodnje. Iako Strategija doneta 2014. godine za narednu deceniju predviđala je prosečan rast od najmanje 6,2 odsto! Najbolji dokaz lošeg stanja je činjenica da je u 2016. godini obavljena setva pšenice tek na 440.000 hektara. Poslednjih godina prosečno se seje pšenica na oko 600.000 hektara. A, to je i višedenijska želja svakog ministra poljorpoivrede, kad se žetva obavlja na tim površinama, a on je ministar, da pšencoa bude na 600.000 hektara. Ako ne stvarno, ono bar u javnosti.

Pad potrošnje hleba

Opala je i potrošnja hleba. Prema zvaničnoj statistici, godišnja prosečna potrošnja, po članu domaćinstva, 2006. godine iznosila je 101,5 kilogrsma hleba i peciva zajedno, dok je 2019. godine bila 66,7 kilograma. U Srbiji koliko god se pšenice zaseje – biće dovoljno za proizvodnju hleba. Jer, mesečno je potrebno oko 110.000 tona pšenice ili godišnje zajedno sa semenskom pšenicom i rezervma, potrebno je  oko 1,55 miliona tona.  Sve što se više proizvede, ostaje za izvoz. Proizvodnja u 2020. godini bila je oko 2,9 miliona tona zrna.To znači da treba da se borimo za što veće prinose, kako bi je što više bilo za izvoz (koji je  2019. godine iznosio oko 99 miliona dolara). Cilj nam je da se, uz kvalitet, povećaju i prinosi po jedinici površine. Zbog veće proizvodnje i izvoza, ali da za domaće potrebe nemoramo da uvozimo  poboljšivače za hleb, kao što je to bilo u 2020. godini.

Ni bogati rod kukuruza veoma često, između sedam i osam miliona tona, ne koristimo dovoljno. I ove, 2021. godine izvešćemo više od 3,5  miliona tona žutog zrna (lane je izvoz ,,žutog zlata’’ doneo prihod od 1,28 milijardi dolara, stranci će ga kupovati i sa njim hraniti svinje i prodavati meso Srbiji). I sada se za uvoz svinjskog mesa godišnje izdvaja oko više od 70 miliona dolara. Tako je Srbija od izvoznika ovog mesa postala njegov uvoznik. Pre tri decenije se u svet izvozilo godišnje svinjsko meso sa prostora Srbije u vrednosti od oko 726 miliona dolara!

Inače, setimo se da je u Srbiji je 2014. godine bilo proizvedeno oko svinjskog mesa 320.000 tona, što je tada bilo za 50.000 tona više nego prethodnih godina. Verovalo se da je porasla proizvodnja za 50.000 tona, u odnosu na prosečne godine. Međutim, višak ili kako smo tada govorili povećanje proizvodnje (što faktički nije bilo) javio se zbog zbog protesta 330.000 stočara, jer nisu mogli da prodaju svinje, pa je nastao pokolj stoke. Tako je viškova bilo u mesarama zbog pokolja i niske cene kod stočara, a ne zbog stvarno veće proizvodnje!

Manje goveda više svinja

I BROJ LjUDI u Srbiji je jednak broju od oko 1963. godine (6.789.654 pri popisu 1961. godine i 7.212.000 smo imali 1971. godine bez podataka za KiM), ali sa dramatično promenjenom starosnom strukturom. Tada je bio posleratni bejbi-bum, a sada babe da rađaju ne mogu, a žene neće ili ne smeju, navodi dr Miroslav Zdravković.

U Srbiji je 2020. godine, u poređenju s prethodnom, bilo manje goveda i živine, a više svinja, ovaca i koza – objavio je Republički zavod za statistiku. Na početku decembra prošle godine bilo je 2,9 miliona svinja (2,8 odsto više nego prethodne godine), ovaca je bilo 1,7 miliona (2,6 odsto više), a koza 202.325 (5,8 odsto više).

Broj goveda je opao za 1,3 odsto, na 886.127, a živine za 3,4 odsto, na oko 15,2 miliona. Goveda je najviše u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (46,4 odsto svih u Srbiji), a svinja je najviše u Vojvodini (42,3 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2010-2019), ukupan broj goveda je opao za 2,8 odsto, svinja za 4,4 odsto, koza za 4,7 odsto i živine za 12,7 odsto, dok je broj ovaca u Srbiji porastao za 2,4 odsto.

U 2020. godini, prema podacima RZS, smanjen je broj goveda za 1,3 odsto, na 886.100 grla. Broj je bio manji u 2018. godini za  (878), pa je sad najmanji od 1947. godine kada je bilo 1.375.000 goveda. Ni ratna pustošenja za četiri godine nisu mogla da srozaju broj grla goveda kao ova naša popularna ekonomska tranzicija, koja kao i revolucija teče bez namere da se završi.

BROJ ŽIVINE u Srbiji najmanji je od 1966. godine, (a lјudi od 1963.godine). Pošto sam ekonomski, a ne politički, analitičar, ukazuje Miroslav Zdravković,  ovde samo sa žalјenjem konstatujem činjenicu iz naslova, da nam je i broj kokoški, i druge živine najmanji od 1966. godine. Živine smo imali na kraju 2020. 15,2 miliona, malo više od po dve po glavi stanovnika i njihov broj je smanjen za 3,4 odsto u odnosu na kraj 2019. godinu. Povećan je u Južnoj i Istočnoj Srbiji za 3,8 odsto, a najviše je smanjen u Beogradu (-8,3 odsto) i Vojvodini (-6,5 odsto). To su bile loše vesti.  Dobra vest je da je povećan broj svinja, ovaca i koza. Broj svinja bio je 2.983.000 i drugu godinu uzastopno je povećan nakon minimalnih 2.872.000 u 2018. godini i ovako mali je bio samo 1969. godine (2.920.000). Broj ovaca povećan je za 2,6 odsto i iznosi 1.684.006. Koza je bilo 202.300 i broj je povećan za 5,8 odsto, ukazuje Zdravković.  

Bez sela Srbije, nema ni Srbije

Sumorna je slika sela Srbije. Od 4700 sela, odnosno naselja (jer po Ustavu Srbija nema nijedno selo) u procesu nestajanja je svako četvrto ili njih oko 1.200. U 86 odsto sela nesaju broj stanovnika. Sa selima nam nestaje i Srbija. Doka takvih činjenica je da u 1.034 naselja ili sela ima manje od po 100 stanovnika. U 550 sela je manje od po 50 stanovnika. Danas u Sribj ima višd od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina. Čak 1.000 sela nema prodavnicu, a 500 sela nema asfaltni put. U 2.000 sela nema poštoe ni bankomata, U seliam je oko 150.000 kuća bez vlasnika i na još 50.000 piše da trentuno u njiam niko ne živi. U 2.760 sela nema ni vrtića, dve trećien anselja – sela nema ambulante. U odnosu na to da se u Sribji koristi ili obrađuej oko 3,47 milioan hetkara i da imamo 451734 traktora i oko 25.000 kombajna, mi smio premehanizovana zemlja. Ali, sve te mašien imaju više od tri decenje u proseku. Da bi išliu njive seljaci sklapaju tratraktora da bi dobili jedna koji može u njvie. To je sudbina čak 217.623 vlasnika gazdinstava koji imaju u proseku do dva hektara zemlje.  Sve ovo su negativni trendovi koji su zahvatili selo koje nestaje, a sa njim i Srbija. Ljudi se plaše povratka u selo. Vraćaju se oni koji su bili tinejdžeri kada su otišli, a sad su u trećem životnom dobu, pa doaluze u selo da u nejmu zavr4še život.Međutim, u selima kojia nesaju čeka se ko će biti poslednji da ugais lampu. Dokaz takvog stanja je da se ruralni krajevi u Srbije prazne, da se gube bitke za seoske sredine, a da rastu samo tri najveća grada to su Beograd, Novi Sad i Niš. Od ukupno 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji čak svako četvrto ima samo po jednog člana. Najbrojnija su domaćinstava u centralnoj Srbiji gde je prosečno po 3,06 članova.

Uvidevši sve ove probleme Milan Krkobabić, sadašnji minsitrar za brigu o selu, u 2017. Godini pokenuo je akciju ,,500 zadruga u 500“. Cilj mu je bio da se kroz zaruge zadrže maldi u selu, da se zadrugarastvu vrati duh, i da od malih proizvođača stovrimo robne proizvođače. Cilj je da se kroz udruživanje u zadruge poveća proizvodnja, da se vrati život u sela. Ali to je dug proces. Jer, da bi se selima vratio život, moraju se stvoriti isti uslovi kao i u gradu, da postoji frizer, mehaničar, bioskop, crkva, kafana, igralište, put, prodavnica… Danas toga u većini toga sela nema. Sve su to pionirski koraci, ali je akcija donela i početne rezultate. Za tri i po godine u Srbiji je osnovano 800 novih zadruga. Vraćen je duh zadrugarstva. To znači, po oceni analitičsra Riste Kostova, da je promenjena zadružna mapa Srbije. Čak 152 stare i nove zadruge bespovratno su dobile u akciji pomoći bespovratno čak 1,7 milijardi dinara. To je značajno poboljšalo život 6.120 porodica u Srbiji. Srbija je po prvi put dobila i ministarstvo za brigu o selu koje vodi Milan Krkobabić. On je na početku 2021. Godine pozvao zadrugare u Srbiji da se pripreme i iskoriste novac od oko 500 miliona dinara u ovoj godini. Očekujem da ćemo u ovoj godini pospešiti rad 50 do 60 fabrika pod otvorenim nebom, istakao je Krkobabić u izjavi za javnost. Novoformriane zadruge će dobit5i do 7,5 miliona dinara, a stare do 15 miliona dinara. To su bespovratna sredstva. Ključ svega je  da se selima omogući egzistencdija, da se poljoprivredna gazdinstva povežu, udruže i postanu robni proizvođači. Dobra zadruge, uspešna zadruga, znbači i razvijeno selo. U akciji se krenulo od pet upravnih okruga na jugu Srbije, zatim u rubna brdsko – planinska područja, ali se nije zapostavila ni Vojvodina. Jer i u njoj ima nerazvijenih opština kao što su Alibunar, Plandište, Opovo i druge. Osećaju se posledice tranzicije, što je zemljište završilo u rukama nekolicine ljudi“, kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. Govoreći i potrebama sela danas i sutra, on ističe da su potrebna velika sredstva, rešenost Vlade Srbije, puni konsenzus vlade i opozicije, ljudi koji će voditi akciju kao i mediji. Hoćemo da sačuvamo sela Srbije, jer, bez sela Srbije nema ni Srbije“, zaključuje Krkobabić.

Tov junadi, tov gubitaka

I u 200.000 praznih kuća u Srbiji trebalo bi toviti junad. Uslov za to je da seljaci imaju garancije da će ona biti prodata. Po garantovanoj ceni troškova koje stoačri imaju za tov. Znači potrebno je u Srbiji za stočare formriti garantni fond. To znači da ako nema potraženje da im država pokrive troškove. Jer, i sad smo ih nagovarali da tove junad, čiej meso traži EU, ali opet kupaca nema. Pored brojnijh problema, koji ji se bave tovom junadi, nemaju kuapca, pa sad uz juand tove i gubitke. Trenutno zvaniučno stajama stočara kupoce čeka oko 10.000 junadi. Poznavaoci prilika tvrde da ih je bar 5.000 više. Jer, svaki tov junadi kada dostigne težinu od 650 kilograma, posle  predstavlja tov gubitaka. Predsednik Udruženj tovnih jnadi iz Srbiji Čedomir Keco, kaže da je udružio tovljače stoke, da se on bavi plasmanom izvozom isključivo tržnih viškova! Inače, u Srbiji se godišnje proizvodi od 76.000 do 86.000 tona junećeg mesa, a potrošnja po stanovniku je svega oko četiri kilograma godišnje. Po njegovim rečima, cilj mu je, kako ističe, da pomogne ovim stočarima. Kada već tove juand, da mogu da ih prodaju  naplate svoj rad.

..Država treba i da formria izvozno uvozne zadruge koje bi u ovom periodu zamenile nekadašnje velike izvozno uvozne firme poput ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i sličnih. To je i uslov da bi stočari stalno mogli da imaju stoke u stajama i oborima. Jer, do sada, u novije vreme, kada su tovili stoku nikada nisu bili bez problema. Ili nisu molgi da pr4odaju, ilki kada su prodali nisu naplatili’’, dodaje Zlatan Đurić, stočar iz Srema.

Nemogućnost prodaje junadi samo nam govori samo olako verovali i obećavali stoačraima  da u svet možemo godišnje da izvozimo čak po 50.000 tona ,,bebi bifa”, a mi smo u 2015. izvezli tek 315, a do 2020. godine ta prodaja se kretala do 400 tona godišnje. Od 1996. godine Srbija je imala dozvolu za izvioztu EU od 8.875 tona godišnje. Toj brojci se nikada nije približila. Prošle godine nešto više od 400 tona!? Pre tri decenije Srbija je izvozila po 30.000 tona ,,bebi bifa” godišnje! Inače, izvoz hrane, odnosno sirovina za njenu proizvodnju već godinama stagnira da bi tek 2020. godine dostigao 4,1 milijardu dolara, a uvoz je bio 2,8 milijardi dolara. I dalje samo govorimo o šansama i željama za povećanje izvoza koji bi mogao da dostigne, prvo 10, a potom i 30 milijardi dolara godišnje. Ali, to su još uvek samo želje i priče na dugom štapu. Jer, Srbija prvo treba da proizvede. A, ako se proda, a seljak nedobije novacc za svoj trud i znoj – džabe smo onda proizvodili i radili! Treba nam bude za ugled susedna Hrvatska koja ima u tovu oko 120.000 junica. Nisu zadovoljni jer nemaju sopstveni podmladak pa uvoze oko 80.000 teladi. Ali, od tova 120.000 junadi, čak 100.000 se proda na tržištu bivšeg nesvrstanog sveta, ponajviše Bliskog istoka. Cena nije visoka kreće se sad najčešće oko 2,15 evra po kilogramu žive mere. Ali, sve se proda i naplati! Na ovom tržištu još ima mesta, ali naši trgovci kao da neznaju da nađu kupce? Zašto – odgovora nema!  Odgovor se možda nalazi u tome da je lakše uvesti i više zaraditi nego ovde toviti i prodavati! Kupci u EU i na Bliskom istoku radije bi kupovali juneće mesto u Srbiji (primer Turske) nego ono koje se uvozi iz Brazila i Argentine. Jer, godišnje u EU iz ovih zemalja stigne  količina od 700.000 tona ovog uvoznog mesa. Poznavaoci prilika, ističu da je različiti kvalitet mesa i tova u Srbiji i Hrvatskoj, i mesa koje stiže preko okena. Jer, stoka koja se uzgaja na ovim prostorima, ne troši GMO hranu, već uglavnom hrani na pašnjacima i u otvorenom tovu. Očito da to neznamo da iskoristimo prilikom prodaje stoke. Posebno u nesvrstanom svetu gde su sad na ministarskim mestima ljudi koji su nekada završili fakutlete na prostorima SFRJ ili njihova  deca. Svi su bili prijatelji Jugoslavije, a i danas kada dolaze ovde prijateljski su raspoloženi za saradnju. Hoće da razgovaraju traže proizvode koji su proizvedeni na ovom podneblju. Podsetimo se samo da je u SFRJ, čak 32.000 studenata iz bivšeg nesvrstanog sveta, na ovim prostorima, završilo fakultete i posle su bili na visokim funkcijama u svojim zemljama. Neki su i sad, ili su te pozicije zauzeli njihova deca, unuci… Kada doju ovde hoće da razgovaraju na srpskom jeziku, sećaju se vremena koje su ovde proveli, hoće da kupe proizvode ovde, prijateljski su reaspoloženi.

Plan i želje na papiru

Kada bi ovako kreirali agrarnu politiku Srbija bi, uz izmenu setvene strukture, mogla da poroizvodi hrane u vrednosti od 6,6 milijardi dolara godišnje, koliko je nekada i imala. Decenijama se ta proizvodnja kreće između četiri i pet milijardi dolara. U 2020. godini bruto vrednost ukupne proizvodnje bila je 5,8 milijardi dolara uz rast od 4,6 odsto, odnosno neto ostvarena proljoprivredna proizvodnja bila je 4,8 milijardi dolara, uz stopu rasta od 5,1 odsto.

Rešenje

Proizvodnja mesa bi se sa sadašnjih 400.000 tona povećana na 644.000 tona (koliko se proizvodilo pre dve i po decenije). U tom slučaju bi bilo realno da Srbija već 2022. izvozi godišnje milion tona pšenice, tri miliona tona kukuruza, 250.000 tona šećera, 100.000 tona ulja… Uz to bi mogla da izvozi voća i povrća za 400 miliona dolara, žive stoke i mesa za 250 miliona dolara, vina i žestokih pića za 50 miliona dolara i duvana u vrednosti 20 miliona dolara. Da bismo ovo ostvarili Srbija do para može da dođe ako bi polovinu državnih oranica koje poseduje prodala domaćim seljacima, a oni bi to platili što u gotovom, što kroz predaju proizvoda za izvoz.

U cilju racionalnog korišćenja raspoloživih zemljišnih površina, u narednom periodu neophodno je započeti sa regionalizacijom poljoprivredne proizvodnje. Na teritoriji Srbije trebalo bi organizovati u okviru tri velika regiona, i to:

1. Ravničarski region sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, koja bi obuhvatala područja do 250 metara nadmorske visine, a činila bi ga teritorija AP Vojvodine, Mačve, Pomoravlja, Stiga i Posavine;

2. Brdski region koga bi činilo područje centralnog dela Srbije sa poljoprivrednim površinama na nadmorskoj visini od 250 do 600 metara i

3. Brdsko-planinski region koga bi činile poljoprivredne površine iznad 600 metara nadmorske visine.

Poljoprivrednu proizvodnju bi trebalo regionalizovati na sledeći način:

• Ravničarski region – u ovom regionu bi se obavljala intenzivna proizvodnja: žita, industrijskog bilja, povrća, izuzev krompira, semenska proizvodnja žita i industrijskog bilja, intenzivna proizvodnja u svinjarstvu i intenzivna proizvodnja u živinarstvu.
• Brdski region – obavljala bi se proizvodnja: poluintenzivna proizvodnja žita za govedarsku i ovčarsku potrošnju, ograničena proizvodnja industrijskog bilja, intenzivna proizvodnja u govedarstvu – meso, mleko, intenzivna proizvodnja u ovčarstvu – meso, intenzivna proizvodnja u voćarstvu, a posebno: šljive, maline, jagode, kupine, višnje, jabuke i kruške.
• Brdsko-planinski region – u ovom regionu treba iskoristiti raspoložive prirodne resurse – pašnjake i livade, poluintenzivnom proizvodnjom u ovčarstvu, kozarstvu i govedarstvu, uz plantažnu proizvodnju i sakupljanje i doradu lekovitog bilja i šumskih plodova, a kao alternativnu delatnost organizovati korišćenje i eksploataciju šumskog bogatstva, uz istovremeno i njegovu obnovu.

Prikazani model predstavlja grubu podelu koja treba da omogući racionalno korišćenje raspoloživih resursa za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.Istovremeno, neophodna je intenzivna saradnja i dopuna proizvodnih programa između regiona, npr. između ravničarskog i brdskog regiona u podeli rada u tovu junadi i proizvodnji junećeg mesa namenjenog izvozu, kao i eventualnu saradnju u proizvodnji ovčijeg mesa namenjenog izvozu.

Izvoz i uvoz

Srbija je u 2020. godini izvezla poljoprivredno prehrambenih proizvoda u vrednosti od 4,14 milijardi dolara (2019. godini to je bilo 3,62 milijarde dolara), što predstavlja rast izvoza od 14,4 odsto. Izvoz agrara u ukupnom robnom izvozu Srbije učestvuje sa 21,3 odsto. Istovremeno uvezeno je roba u vrednosti od 2,3 milijarde dolara, a stopa rasta bila je 8,8 odsto. U godini kada je vladala korona virus, agar je ostario suficit sa svetom u vrednosti od 1,8 milijardi dolara. Stopa pokrivenosti uvoza sa izvozom bila je 180 odsto, iznosi u izjavi za javnost analitičar Vojislav Stanković.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu 2020. godine bili su: merkantilni kukuruz u vrednoti od 621 milion dolara, zamrznuta malina od 296 miliona dolara, duvan za pušenje u vrednosti od 221 miliona dolara, cigarete od duvana su prodate za 210 miliona dolara, a ostali prehrambeni proizvodi za 128 miliona dolara. Sveže jabuke su donele iz sveta 125 miliona dolara, soja u zrnu 106 miliona dolara, hrana za pse i mačke čak 102 miliona dolara, merkantilna pšenica 99 miliona dolara, proizvodi za ishranu životinja izvezeni su za 89 miliona dolara, a ostalo zamrznuto voće je prodato u svetu za 882 miliona dolara. Posmatrano po regionima Srbije, najveće učešće u izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u vremenu od januara do novembra 2020. godine imao je region Vojvodine (43 odsto), a sledi Beogradski region sa 34 odsto, Šumadija i Zapadna Srbija sa 21 odsto, Južna i Istočna Srbija sa dva odsto…

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju:  ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 121 miliona dolara, duvan ižiljeni u vrednosti od 79 miliona dolara, sveže banane su kupljene uza 62 miliona dolara, svinjsko zamrznuto meso u svetu kupljeno je za 58 miliona dolara, sirova kafa sa koefinom koja je uvezena u Srbiju plaćena je 55 miliona dolara i cigarete od duvana su kupljene i uvezene su u vrednosti od 49 miliona dolara. Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42 odsto), a slede regioni Vojvodine (40 odsto) Šumadije i Zapadna Srbija sa 11 odsto, region Južne i Istočne Srbije sa sedam odsto.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

Drastičan rast smrtnosti u Srbiji u 2020. godini

 Prošle,  2020. godine u Srbiji je rođena je 61.693 beba, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego u 2019. godini kada je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku. Samo u tri prošlogodišnja meseca i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece.

Lane, 2020. godine umrlo je 114.954 ljudi, što je za 13,9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine. Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru. Naime, u decembru 2020. je umrla 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. kada je umrlo 8.803 ljudi.

Veoma su nepovoljni i novembarski podaci, jer je u novembru 2020. godine takođe umrlo više od 10.000 ljudi, tačnije 10.835 što je za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine.

                                                                                  (Autor je publicista i književnik)