Аkcije, umesto strategija

Republici Srbiji za njenih 570.000 gazdinstava i oko sedam miliona stanovnika potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Oni proizvode hranu na 3,47 miliona hektara koje čini 19 miliona parcela! Vrednost te proizvodnje 2019. godine bila је oko 5,5 milijardi dolara

Branislav GULAN

Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 30 kilograma. Pre dve i po decenije Srbija je proizvodila po stanovniku 650.000 tona mesa i trošila po stanovniku 65 kilograma. Srbija je nekad bila ispred SAD, kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa. Dakle, polјoprivredi je potrebna nova reindustrijalizacija, za prevazilaženje sadašnjeg stanja.Potrebna je i nova prehrambena industrija. I tako, Srbije je pre 150 godina bila veoma uporediva sa SAD-om kao atraktivna lokacija za naselјavanje i sa neograničenim mogućnostima za bogaćenje, ukoliko se htelo raditi.

Republici Srbiji za njenih 570.000 gazdinstava i oko sedam miliona stanovnika potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Oni proizvode hranu na 3,47 miliona hektara koje čini 19 miliona parcela! Vrednost te proizvodnje 2019. godine je bila oko 5,5 milijardi dolara. Da bi se to pobolјšalo, potreban je nova agrarna politika, akcioni plan ili strategija, svejedno kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate! Politika mora biti realna i ostvariva. To se najbolјe pokazalo u vreme kada je stigao korona virus i kada je Srbija imala dovolјno hrane. Dovolјno i zbog toga što nije izvezla planirane količine kukuruza, pšenice, brašna, mesa… Umesto u izvoz te sirovine za hranu ostale su u zemlјi pa su političari mogli da se hvale kako u svakom trenutku krize imaju ogromne viškove hrane!

To ukazuje na činjenice da je Srbiji potrebna nova agrarna i socijalna reforma, uz oslonac na sopstvene snage. Kada se donese, a to treba da se uradi što pre, pa da Parlament usvoji, pa će to onda biti dugotrajan dokumenat koji će obavezivati i sve buduće vlade i ministre. A, ne samo da traje od jednog do drugog ministra. A, njih je od demokratskih promena 2000. godine do izbora sa sadašnjim bilo čak 13! Puno ministara i kratko vreme da bi se postigli neki bolјi rezultati u polјoprivredi, osim da nam narod nije bio masovno gladan! Čak je i u kriznim periodima kao što je sada, posedovalo se sa ogromnim viškovima, najavlјivanim za narednih godinu dana.

Republika Srbija je zemlјa sa 5,2 miliona hektara polјoprivrednih površina, obradivih je 4,3 miliona hektara, ali se koristi tek 3,47 miliona hektara. Dosadašnje strategije su prikazivale da će agrar imati rast proizvodnje, ali je uglavnom bio – pad. Najveći raskorak u planovima, odnosno želјama, i stvarnosti je kod poslednje strategije, donete 21. jula 2014. godine. Inače, u prvoj deceniji i po ovog veka polјoprivreda je u Srbiji imala prosečan rast od samo 0,6 odsto! Rast i pad se kreću od minus 12,8 do plus 16 odsto! Najbolјi primer loših procena je 2015. godina, kada je strategija imala želјeni rast od 9,1 odsto, a bio je fizički pad od osam odsto i finansijski pad od 7,34 odsto! Slični pad i rast se smenjuju svake godine. Tako je u 2019. godini Srbija imala rast BDP od oko četiri odsto, a samo je polјoprivreda imala pad od 0,1 odsto! Poslednje tri deceniej rast agrarne proizvodnje je smao 0,45 odsto!

 

Kada se pogleda agrar u poslednje tri decenije, strategije su prikazivale želјeni rast, čak i od 9,1 odsto. Međutim, njegova prosečna stopa rasta za tri decenije je samo 0,45 odsto! U 2015. godini vrednost agrarne proizvodnje je bila samo 4,75 milijardi dolara. Želјa svake vlasti poslednjih decenija bila je da to bude više od 6,5 milijardi dolara! Nikada se tome nismo približili. Vrednost proizvodnje u agraru Srbije po jednom hektaru je oko 1.000 evra, dok je to recimo u Holandiji 17.000, a u Danskoj više od 14.000 evra po hektaru. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu. Prvi korak ka spasavanju i preporodu sela u Srbiji učinjen je formiranjem Nacionalnog tima za preporod sela.

 

Ideja i akcija koja daje početne rezultate pokrenuta je u Ministarstvu za regionalni razvoj koji vodi Milan Krkobabić. Sad samo posle dve i godine rada i aktivnosti u budućnosti se nazire svetlo na ,,kraju tunela“. A, to je da se kroz razvoj zadrugarstva i udruživanja, postignu rezultati u ujednačenom regionalnom razvoju, da se poveća agrara proizvodnja, zaustavi iselјavanje iz sela i stvore bolјi uslovi za opstanaka i ostanak na selu. To znači da se zaustavi nestajanje sela. Jer, od 4.700 sela u Srbiji u fazi nestajanja je svako četvrto ili njih 1.200. Za samo dve i po godine u razvoj zadrugarstva uloženo je oko 1,7 milijardi dinara, i pomognut je rad u 153 stare i nove zadruge u zemlјi. To je i stvorilo uslove za bolјi život u 6.120 porodica. Formiran je i Nacionalni tim za preporod sela Srbije, u kome se nalazi blizu 60 članova. Međutim, treba ukazati i da se u timu nalaze i lјudi koji su učestvovali u uništavanju sela, proteklih decenija. Ili da nisu ništa učinili da to spreče, a da se i ne govori o doprinosu razvoja i povratku života u selo o kome danas govore i daju mu podršku. Ili oni u svojim izlaganjima govore o velikom i uspešnom razvoju sela i polјoprivrede Srbije i takvi lјudi sad treba da preporode selo. Nije prirodno da oni koji su rušili sela, sad da ih grade I vraćaju u život. Za to su potrebne nove snage, neopterećene prošlošću. Za to je potrebno i da prođe nekoliko decenija, ili bar polovina od onog vremena kada je selo i zadrugarstvo uništavano. Zapostavlјanje je trajalo više od sedam decenija. Za dve i po godine formirano je i oko 700 novih zadruga. To je početak jer se vraća ,,zadružni duh’’ i menja zadružna mapa u Srbiji. To znači da se vraća i poverenje. Tek posle toga mogu da se očekuju bolјi rezultati. Jer, urušavanje je trajalo sedam decenija. Od sela koja nestaju treba odabrati ona koji imaju šanse za samoodrživost, naravno ukoliko im se pruži pomoć to nikako ne mogu biti sva sela od njih 1.200 koja nestaju.
(Autor je publicista I književnik)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *