Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Трговина Србије са Јерменијом је очекивано много мања него са Русијом или Белорусијом, али jе повећана у последње две године. Jермениjа, бар и у малој количини, извози у Србију бренди (који се од совјетског периода се у Jермениjи и другим државама бившег Советског Савеза продаје под именом коњак), као и електрични комутатори и делови за намештај. Jермениjа извози у Србиjу робу за неколико десетина хиљада долара годишње, Србиjа у Јерменију – за неколико милиона. Са обе стране, морамо да признамо, то jе врло мало.
Постоје најмање две могућности за развој узаjамне трговине. Прва jе ембарго на турску робу, коjе обjавила jе Jермениjа након што је Турска отворено подржавала Азербеjџан оружjем и плаћеницима против Jермениjе, током рата у Карабаху прошле године. Турска, регионална индустријска држава, извозила jе у Jермениjу домаће хемикалиjе, одевне предмети, и неке грађевинске материјале. Србиjа може да понуди замену jедном делу тих роба.
Друга могућност jе споразум о слободноj трговини између Србиjе и Евроазиjске Униjе, коjоj припада и Jермениjа. Србиjа већ има такав споразум са Русиjом, Беларусиjом и Казахстаном, али са Jермениjом jош не, што би омогућило трговину са нижим царинским тарифама.
Што се тиче превозних трошкова, jерменски стручњаци за логистику кажу да за превоз jедног 20 фт. контеjнера од Бургаса до Jеревана слично кошта као и од Стамбула, а од Бургаса до Београда или Ниша ниjе далеко.
Али да би се повећала трговина потребно је да ове државе имају много јаче економије, што је посао обе државе да помогну развој.
Топионице бакра
Поjединих година Јерменија је извозила у Србиjу концентрат бакра (грубо прерађивана руда бакра за даље топлење). Сада, према званичним царинским статистикама Jермениjе, више се га не извози. Али, према подацима Републичког завода за статистику Србиjе, https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G20202053.pdf, Jермениjа већ неколико година јесте jедан од наjвећих снабдевача бакра за српске топионице. Наjвероватниjе, бакар иде тамо из Бугарске, (где Jермениjа извози његов концентрат у великоj количини).
Овде морамо да направимо негативно поређење са своjим земљом: после распада Совјетског Савеза затворила jе се топионица бакра у jерменском граду Алаверди, па и Jереванска фабрика каблова, коjа jе радила на његовоj ресурсноj бази. У средини 90-тих година топионица jе поново стављена у производњу, али производила само нерафинисан бакар, коjи ниjе употребљив за готове производе. Али од 2018. године фабрика је поново престала да ради, и сада извозимо само концентрат бакра, што значи сировину за европску и кинеску индустриjу.
Руководиоци топионице и jерменских рудника о томе кажу да ниjе могуће нагомилати сумпор, коjи се одваjа током прераде бакарних концетрата. Али макар друге државе на неки начин решаваjу оваj проблем, па чак и невелике државе као Србиjа, где jе топионица у Бору функционирала чак и током ратаова 90. година, када jе тадашња Jугославиjа била под жестоким санкциjама и у међународноj блокади. Има у Србиjи и производње каблова али се увози и из Турске.
Фабрика у Нишу
Други пример jе фабрика у Нишу, где jе корпорациjа Џонсон Електрик пре неколико година отворила фабрику електричне опреме, коjа запошљава око 2 хиљаде радника. Влада Србиjе пружила jе помоћ изградњи фабрике, оно што у Jермениjи нисмо никад видели. https://www.politika.rs/scc/clanak/333932/Vucic-Dzonson-elektrik-prva-dobra-vest-za-Nis-posle-duzeg-vremena
У Jермениjи се развија машинска индустриjа (ћемо о томе написати следећи пут), и има ту могућности за сарадњу између двују држава, jер је Србиjа, за разлику од неких других држава Источне Европе, као и готово свих држава бившег Саветског Савеза, сачувала jе макар мали део своjе индустриjе из jугословенског периода.
Треба да предузећа и политичари обе државе покрене те инициjативе, а не само да пиjу коњак и ракиjу током међународних форума.