Стих „Точак мерцедеса није точак историје“ први пут сам користио као наслов за текст о етничком чишћењу Срба у Хрватској (линк). Пропаганда о „четничкој агресији“ са протоком времена бледи, али остаје историјска чињеница да су Срби у Хрватској 1991-1995. етнички очишћени, што није успело геноцидом 1941-1945. Након десет година, опет ми је овај стих асоцијација на смањивање зарада универзитетских професорима …
Pročitajte Još »Вук Бачановић: Нова балканска дистопија, литијумски рудокопи и конц-логори?
Вук Бачановић: Нова балканска дистопија, литијумски рудокопи и конц-логори? Пише: Вук Бачановић Према наводима листа Тајмс, који се позива на изворе из британске владе, Велика Британија разматра могућност да мигранте којима је одбијен захтјев за азил премјести у земље Балкана – Албанију, Србију, Босну и Херцеговину и Сјеверну Македонију. Штовише, Британија се нада да ће се овој иницијативи придружити и земље …
Pročitajte Još »STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U 2025 – OD NADE DO STRAHOVANJA
Podaci o prilivu stranih direktnih ivnesticija do kraja 2024 godine govori da je bila rekordna godina sa neto prilivom od 4,6 milijardi eura. Neto priliv je razlika izmedju aktive i pasive u bilansu investicija tj. izmedju investiranog kapitala u inostransvo i obaveza odnosno priliva po osnovu investicija nerezedenata u Srbiju. Ova kategorija se u cilju donošenja valjanih i validnih zaključaka …
Pročitajte Još »Брус Спрингстин у Москви и Кијеву? Bruce Springsteen, Trump and Putin
Након спомињања Boss-a у претходном тексту (линк) на јутјубу сам слушао Reason to Believe и опазио да је турнеја из 2024. године настављена и у 2025! На званичном сајту (линк) Спрингстина турнеја почиње 14. маја са првим од три концерта у Манчестеру (МЗ: асоцијација на Peaky Blinders). Мада је мало вероватно, спекулише се о могућности да Трамп присуствује паради победе …
Pročitajte Još »Река као метафора живота, а камење као животни проблеми
Често се у уметности користи река да симболизује живот и поређење је веома добро: од брзе планинске реке, која симболизује младост, до велике равничарске реке која подсећа на зрелост и старост. Све тече и ништа се не може вратити уназад. Мени је оставила снажан утисак слика Моравице код Сокобање, у излетишту Лептерија, где се у речном току налази много великог …
Pročitajte Još »СФРЈ: Основна средства по становнику и по запосленом у 1980. години
Према подацима из Статистичког годишњака СФРЈ за 1982. годину у 1980. години је вредност активни основних средстава (ОС) по набавној вредности износила 3.219 милијарди динара. То је по становнику износило 143.292 динара а по запосленом 543.949 динара. Када се посматра однос ОС по становнику и по запосленом потребно је знати да ли је нека општина имала неки специфичан велики инфраструктурни …
Pročitajte Još »CENE I KUPOVNA MOĆ KLJUČNIH NAMIRNICA U SRBIJI I OKRUŽENJU
Ovaj tekst je nastavak prethodnog vezano za cene osnovnih namirnica u Srbiji i Britaniji. Proširenje analize i davanje detaljnijih infomracija o tome koliko se za prosečnu zaradu može kupiti analiziranih namirnica po jedinici mere je kvalitativni pokazatelj stvarnog standarda. Prosečna zarada je uzeta po neto principu iz relevatnih statističkih izvora. Naglasak je na prosčnoj zaradi iako ista ima svojih nedostataka …
Pročitajte Još »Увоз Србије из Израела у 2022. години
Мотиви за објављивање приложених података су ми следећа два текста: Саша Лазаревић: Коришћен велики дрон са монтираним LRAD или сличним уређајем „И Вучић и Туђман ударили на Србе Петрачиним оружјем! Он му је увезао звучни топ“ Подаци су са заједничког портала СТО и УНКТАД-а trademap.org, и коришћење ове најмоћније базе података је бесплатно, довољно је само да се региструјете и …
Pročitajte Još »Ефикасност основних средстава по општинама СФРЈ у односу на народни доходак
На нивоу СФРЈ удео индивидуалне пољопривреде у народном дохотку у 1980. години износио је 9,2%. Народни доходак је са 43,3% учествовао у основним средствима по набавној вредности. Ефикасност ОС је негативно корелисана са ОС по становнику: што је већи однос ОС по становнику, то је мањи однос народног дохотка по коришћеним ОС. Разлог је једноставан: периферне, пољопривредне општине немају велику …
Pročitajte Još »UPOREDNI PREGLED CENA U SRBIJI I BRITANIJI (TESCO-MALOPRODAJNI LANAC)
Poslednjih nedelja je u javnosti pokrenuta priča o maloprodajnim cenama u Srbiji, pisano je dosta, neki trgovinski lanci su izašli sa saopštenjima, udruženje potrošača ’’Efektiva’’ je pozvalo na bojkot pojedinih trgovinskih lanaca perodično i vremenski ograničeno, država se uključila saopštenjem da će se preduzeti mere u cilju ograničavanja cena za odabrane proizvode i donošenje sistemskih mera (doduše ne zna se …
Pročitajte Još »Буџет Србије у јануару 2025: однос издатака за камате и инвестиције
Према подацима Министарства финансија (линк), у јануару 2025. приходи буџета износили су 179,7 милијарди динара, расходи су били 174,1 уз суфицит од 5,5 милијарди динара. У односу на јануар 2024, приходи су повећани за 3,8%, расходи су повећани за 21,9% па је суфицит буџета смањен за 81,6%. Код прихода, смањење су имали порез на добит правних лица (-8,0%) и непорески …
Pročitajte Još »NATO: Slučaj koji treba odmah rešiti
Slučaj za izlazak iz NATO-a obuhvaća četiri temeljna prijedloga: Prvo, savezni proračun je postao samopogonski fiskalni stroj sudnjeg dana, iako je Fed ostao bez kapaciteta za unovčavanje vrtoglavog javnog duga.Drugo, jedino održivo polazište za fiskalni spas je rezanje nacionalne ratne države slonova za najmanje 500 milijardi dolara godišnje.Treće, put do tog cilja je povratak mudrosti osnivača o „savezu bez ispreplitanja“, …
Pročitajte Još »СФРЈ у 1980: Ранг општина по стопи запослености и личним дохоцима по запосленом
Просечан износ личних доходака (ЛД) по становнику у СФРЈ у 1980. износио је 24.135 динара, а по запосленом је износио 91.619 динара. Посматрано по становнику, од 471 општина само њих 128 је било изнад просечне вредности, а то је и логично јер су највећи градови са највећим бројем запослених и просечним зарадама били у врху листе. У тих 128 општина …
Pročitajte Još »Индекси БДП-а Русије и Украјине: и након КоРоНе уКРаиНа
Објављено 12.4.2022. Процена Светске банке да ће БДП Украјине у овој години да се преполови мотивисала ме је да проверим колико ће рат уназадити Украјину. ММФ ће изаћи са новим проценама БДП-а за 2022. 19. априла те ћемо сазнати какве су процене за Русију и Белорусију, у погледу економског пада. Овде је основица у 1992. мада треба имати у виду …
Pročitajte Još »Прилив СДИ у Србију 2008-2024, неки показатељи
Претходно смо анализирали податке о кретању директних инвестиција до новембра 2024. године (линк). Од тада су објављени децембарски подаци за 2024 (линк). Овде ћемо констатовати неколико чињеница: У 2024. години коначно је премашена рекордна доларска вредност прилива из 2011. године. У 2023 (4.930 милиона долара) она је била незнатно нижа него у 2011 (4.934).Доходак од постојећих директних улагања достигао је …
Pročitajte Još »Робна размена Украјине у 2024. години
У 2024. години Украјина је имала извоз вредан 40,4 милијарди долара, увоз од 70,5 милијарди, те је остварила дефицит у износу од 30,1 милијарди долара. У односу на 2023, извоз је повећан за 11,7%, увоз за 10,9% а дефицит у робној размени за 9,9%. У односу на 2021. годину, извоз је у 2024. био мањи за 60,6%, увоз је мањи …
Pročitajte Još »Бахати и тиха већина
Објављено у августу 2020. У кратком временском периоду, две до три недеље, по други пут ми се догодило да, као пешаку, неко аутомобилом иде ка мени убрзавајући, ваљда очекујући да ћу да потрчим да се склоним, или да станем да би прошао. Први пут је то било у Јагодини, поред градског парка, и џип је стао на 20-30 сантиметра од …
Pročitajte Još »Ušutkani i zarobljeni: Kako ukrajinski rat, otimanje zemlje u Gazi i europski napad na slobodu govora potiču globalnu borbu za slobodu
napisao Kurt Wallace | 26. veljače 2025 U ovoj epizodi pridružio mi se Daniel McAdams, direktor Instituta Ron Paul i suvoditelj Ron Paul Liberty Reporta, seciramo tri seizmička pitanja koja potresaju svijet: rat u Ukrajini, spekulativno otimanje zemlje u Gazi i europski eskalirajući napad na slobodu govora. Naš razgovor nudi leću za analizu kako ove krize nisu samo geopolitičke žarišne točke, već katalizatori za …
Pročitajte Još »Србији су хитно потребни врхунски економисти
https://www.linkedin.com/feed/update/urn:li:activity:7299568152277884928/ У неким професијама или струкама дошло је до буђења савести, постоји жеља да се уведе ред, да се уклоне аномалије. Недавно се појавила и иницијатива ,,Захтеви инжењера”, инжењера који желе слободну и професионалну комору инжењера. А у неким професијама или струкама није тако. У економији, постоји само режимски Савез економиста Србије. Не постоји независно удружење дипломираних економиста. Не користе …
Pročitajte Još »Развијеност осталих делатности у СФРЈ у 1980. по општинама
Остале делатности, не рачунајући индустрију, пољопривреду, трговину и угоститељство укључују већином услуге које су просторно сконцентрисане попут финансија, универзитетских и здравствених центара, саобраћајних центара, државне администрације, пројектних бироа, уметности и слично. Првих 50 општина према вредности дохотка од осталих делатности учествовало је са 38,4% у укупном становништву, са 54,7% у укупном народном дохотку и чак са 75,9% у укупном дохотку …
Pročitajte Još »Отворен први вртић у селу Поповић општина Рача
Fondacija Novak Đoković svečano je otvorila 74. vrtić, a selo Popović u opštini Rača dobilo je svoj prvi. Sredstva za opremanje vrtića obezbeđena su kroz humanitarni projekat Partita del Cuore, koji je organizovala Ambasada Italije u partnerstvu sa Intesa Fondacijom i Fondacijom Novak Đoković, kada su humanitarnu utakmicu odigrali veterani Crvene zvezde protiv Reprezentacije italijanskih glumaca i pevača. Zahvaljujući tome, deca iz sela Popović i okolnih naselja sada imaju pristup kvalitetnom predškolskom obrazovanju u svom mestu, jer su u …
Pročitajte Još »DEVIZNI KURS I INFLACIJA KAO FAKTORI KRETANJA UVOZA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENIH PROIZVODA U PERIODU 2006-2024 GODINE
Uvoz poljoprivrednih proizvoda (kao i ostalih prehrmabenih proizvoda i pića) je ocenjivan za period 2006-2024 godina na bazi jednogodišnjih serija podataka. Ova široka oblast je obuhvaćena iz nekoliko razloga: Uvoz ima karaker visoke elastičnosti posmatrajući efekat deviznog kursa;Izražen efekat supstucije obzirom da u najvećem delu može biti pokriven istim ili sličnim proizvodima domaćeg porekla;Rast uvoza ovih proizvoda po pravilu u …
Pročitajte Još »Строгоћа и лоповлук
Објављено 21.1.2021. Пре одласка Абидага је опет сазвао варошке прваке Турке. Био је потиштен у својој срдитој немоћи. Рекао им је, као и лане, да све оставља њиховој бризи и одговорности. Ја одлазим, али око моје остаје. И пазите добро: боље је да двадесет непослушних глава скинете, него да један ексер царски пропадне. Чим пролеће гране, ја ћу бити поново …
Pročitajte Još »Шпенглер: штампа, новац и моћ
Објављено 23.2.2021. Али, док је антика, на челу са римским форумом, народну масу сакупљала у видљиво и густо тело, да би га приморавала на употребу његових права онакву каква се хоће, створила је „истовремено“ европско-американска политика штампом једно „поље сила“ духовних и новчаних напона, које делује преко целе земље, у које је појединац сврстан а да тога и није свестан, …
Pročitajte Još »Добродошли мигранти; Срби, срећан вам пут без повратка!
Објављено 24.7.2020. Др. Миша Ђурковић ми је скренуо пажњу на текст у Политици линк , где су подаци о броју рођених на КиМ нетачно представљени, јер су дати и бројеви о рођенима ван КиМ. Не сматрам да треба да на такве нетачности реагујем, јер, као да је то једина погрешно објављена (дез)информација. Међутим, последња реченица у тексту и те како …
Pročitajte Još »Господари и раја
Објављено 23.1.2021 Тако је ова велика узбуна завршена неочекиваним и узбудљивим догађајима. Довођење и убијање Срба престало је. Град је опет падао у оно постиђено и мамурно расположење, кад свак гледа да се што пре заборави шта је било, кад гомила најгрлатијих и најгорих букача и насилника отпласне у далеке махале, као вода у своје корито, и кад се врати …
Pročitajte Još »Будућност Србије: однос броја ковчега по колевци по општинама у 2019.
Објављено 2.7.2020. Србија у којој су јавне личности криминалци и проститутке нема никакву будућност. Будућност Србије нису чланство у ЕУ и страни инвеститори. Пре 20 година спомињало се учлањење у ЕУ до 2005, а сада се спомиње 2026. Као на псећим тркама: јуре кучићи парче хране које никако да дохвате. Ако је становништво Србије медијски преплављено развратом и неморалом онда …
Pročitajte Još »Joel Salatin: Зауставити страну помоћ
https://ronpaulinstitute.org/foreign-aid-isnt/ https://www.thelunaticfarmer.com/blog/2/13/2025/foreign-aid-isnt Хрватски Гугл превод: Evo dvije osobne priče o stranoj pomoći. Prije nekih 20 godina, kada me Slow Food zamolio da budem dio američke delegacije koja je prisustvovala Međunarodnom Slow Food Conviviumu u Torinu, Italija, čiji je domaćin bio Carlo Petrini, otišao sam s Michaelom Pollanom. Svaki put kad nisam govorio, prisustvovao sam prezentacijama delegacije neke afričke zemlje. Svaki …
Pročitajte Još »Аргентина и Србија, динамика БДП-а 1980-2020.
Објављено 13.1.2021. Читање „Пре краја“ и „Отпор“ Ернеста Сабата претходних месеци мотивисало ме је да проверим каква је била динамика БДП-а од 1980. до данас, на основу података из базе ММФ-а. Основне сличности Аргентине и Србије јесу то да су већи део времена у посматраном периоду обе провеле у аранжманима са ММФ-ом и обе имају вишак плодне земље и последични …
Pročitajte Još »Старосна структура медицинских сестара у Европи у 2022. години
На опоравак пацијената у болничким условима, осим примењене терапије, воље за животом, подршке породице, утиче и непосредно окружење у коме нега медицинских сестара (и техничара) има важну улогу. У складу са демографским старењем Европе мења се просечна старост већине професија, па и медицинских сестара. Претпоставићемо, или се присетити, да је она пре 50 и више година износила око 30 година, …
Pročitajte Još »Srbija i Engleska biće zemlja profiterska
Објављено 18.5.2020. Срби не треба да жале за Југославијом и комунистичким временом. Комунисти су стварали нове нације од Срба у Црној Гори, Македонији, од муслимана као верског опредељења нову нацију… Незгодно је то што у Србији и данас владају бесни и бахати који не маре много за српство, већ само за личну корист. Србија је у протеклих 20 година прошла …
Pročitajte Još »Динамика јавног дуга у Европи 2000-2023.
Евростат финансијске податке објављује само за своје чланице, те смо овде упоредили динамику јавног дуга Србије, на основу података Министарства финансија са овим доступним. Могуће је упоређивати динамику јавног дуга на основу података ММФ-а, индиректно израчунавајући вредност јавног дуга на основу вредности доларског БДП-а и удела јавног дуга у БДП-у. Ови подаци су нам послужили да констатујемо да су након …
Pročitajte Još »KOMPARATIVNA ANALIZA IZVOZA POLJOPRIVREDENIH PROIZVODA ODABRANIH ZEMALJA U 2023 GODINI
Komparativna analiza poljoprivrede odabranih zemalja Evrope (pored Srbije) je pošla od nekoliko pretpostavki: Osnovni pokazatelji poljoprivrede četiri razivjene evropske zemlje (Holandija, Belgija, Austija i Švajcarska), sa velikim kapitalnim ulaganjima u ovaj sektor; Poljoprivreda bivših socijalističkih republika (Češka, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Srbija), koje je karakterisalo nedovoljna ulaganja u poljoprivredu (poljoprivreda je bila sporedna grana jer je industrijalizacija i kolektivizacija bila …
Pročitajte Još »Утицај студентских протеста на економију државе
Протести студената и грађана утичу на економију државе. Мешетари који су планирали долазак у Србију, сад чекају шта ће да се догоди, а они који су већ у Србији, размишљају да напусте Србију и послове или комбинације пребаце у друге државе. Такви траже државе са високом стопом криминала и корупције. Циљ студентских захтева и протеста је изградња правне државе, да …
Pročitajte Još »Make Humanity Great Again: Govor Dž. D. Vansa u Minhenu
https://www.rts.rs/vesti/svet/5653003/govor-dzej-dija-vansa-koji-je-sokirao-evropu-veci-ste-neprijatelji-sami-sebi-nego-sto-su-vam-rusija-i-kina.html Говор Џеј Дија Ванса који је шокирао Европу: Већи сте непријатељи сами себи него што су вам Русија и Кина Потпредседник САД обратио се учесницима Минхенске безбедносне конференције у петак речима које су до сада биле незамисливе. Неки аналитичари сада кажу да се обраћао својим суграђанима у САД, а да му је конференција само била згодна говорница. Други мисле …
Pročitajte Još »Najdramatičnija narativna promjena u modernoj povijesti
https://ronpaulinstitute.org/the-most-dramatic-narrative-shift-in-modern-history/ Превод Гугла на хрватски језик Najdramatičniji narativni pomak u ovom razdoblju nakon zatvaranja bio je preokret u percepciji same vlade. Desetljećima, pa čak i stoljećima, vlada se smatrala ključnim bedemom za obranu siromašnih, osnaživanje marginaliziranih, ostvarivanje pravde, čak i igralište u trgovini, i jamčenje prava svima. Vlada je bila mudar upravitelj, obuzdavajući višak populističkog entuzijazma, otupljujući utjecaj divlje tržišne …
Pročitajte Još »PROCES KREIRANJA NOVCA OD STRANE NARODNE BANKE SRBIJE
Da li je novac takva misterija kako se od strane pojedine stručne javnosti, kao i akademske zajednice često navodi u smislu korišćenja termina koje obični smrtnici teško mogu dokučiti. Na ovom sajtu sam 2019 godine septembra meseca napisao opširan rad na ovu temu pod naslovom ’’Misterija novca’’ gde sam pokušao detaljno sa stručne strane objasniti ove pojmove. Ovde se ne …
Pročitajte Još »ZVANIČNE PROGNOZE CENA ŽITARICA ZA 2025. g.
Pogledajte pre nego što odlučite šta ćete sejati! FAO indeks cena hrane, koji predstavlja merilo svetskih cena prehrambenih proizvoda, opao je u januaru na prosečnih 124,9 poena tokom meseca, što je za 1,6 odsto manje u odnosu na decembarski 2024. godine nivo. Pad je, pre svega, rezultat značajnog smanjenja međunarodnih kotacija biljnih ulja i šećera, saopštila je Organizacija za hranu …
Pročitajte Još »Укупни дугови државе, привреде и становништва на крају 2024. године
Овде коментарисани подаци не укључују: НБС и друге финансијске организацијеЛокални ниво властиНепрофитне и друге организације. Подаци о задужењу привреде не укључују промену спољног дуга у последњем тромесечју 2024. године, а врло је вероватно да је дошло до раста дуга јер је он у прва три тромесечја повећан за 1.789 милиона евра. Укупан дуг државе, привреде и становништва износио је 84.993 …
Pročitajte Još »ANALIZA SPOLJNE TRGOVINE SRBIJE
Analiza spoljne trgovine Srbije se bazira na dva perioda. Prvi period je 2010 godina kao presek prve decenije dvadesetprvog veka i spovedene privatizcije, restrukturianja i druačijeg poslovnog modela zasnovanog na otvaranju privrede. Drugi period je 2023 godina (za 2024 još ne postoje sređeni podaci ’’Intracena’’ odnono ’’trademap-a’’ Analiza i izvođenje zaključaka je na bazi dva ključna pokazatelja: Pokazatelji intraindustrijske trgovine …
Pročitajte Još »Робна размена Кине у 2024. години
Робни извоз Кине у 2024. години износио је 3.575,5 милијарди долара и повећан је за 5,8% или за 196,4 милијарди долара, у односу на 2023. годину. Увоз Кине повећан је за 1,2%, или за 30,4 милијарди долара, са 2.556,9 на 2.587,3 милијарди долара. Суфицит у робној размени повећан је за 20,2% или за 166,1 милијарди долара, са 822,1 на 988,2 …
Pročitajte Još »NAJAVA: Srbija domaćin svetske konferencije o žitaricama
Srbija i Beograd će 10. i 11. marta 2025. godine biti centar svetske žitarske industrije: Ključna konferencija o logistici u sektoru žitarica Do sada su srpski trgovci svoje poslovne kontakte gradili na konferencijama u regionu i svetu, ali sada smo prvi put u prilici da budemo domaćini i prikažemo puni potencijal srpskog sektora žitarica i uljarica. Međunarodni žitarski forum 2025 …
Pročitajte Još »Промена продуктивности рада, броја радних сати и јединичних трошкова рада по делатностима 2000-2023.
Ове године истиче четвртина XXI века па се већ сада може кренути са неким сумирањима резултата, појединачно, по делатностима и земљама и укупно, на нивоу човечанства, или Европе у конкретном случају. Основне идеје које сам желео да потврдим биле су (1) да је у пољопривреди дошло до удвостручавања продуктивности зато што је број људи на селу преполовљен, а пољопривредна производња …
Pročitajte Još »Извршење буџета Републике Србије у 2024. години
Као и сваке године, у децембру се извршава плаћање за капиталне расходе те је дефицит у овом месецу највећи. Примања буџета у децембру 2024. износила су 209,9 милијарди динара, расходи су били 351,0 милијарди динара, у томе капитални расходи 150,6) па је дефицит износио 141,1 милијарди динара. У односу на децембар 2023. године, приходи су повећани за 16,8%, расходи 12,5% …
Pročitajte Još »У којим општинама у СФРЈ је било највише ТВ претплатника на 1.000 становника?
У 1980. години у СФРЈ је било 4.432 хиљада ТВ претплатника што је 197,3 на 1.000 становника. Већина домаћинстава је имала ТВ, што је била једна од мера развијености у свету у то време (уз веш машине, фрижидере и осталу опрему за домаћинство). Приложене податке треба користити са опрезом јер су ТВ претплатници заокружени на хиљаде. При истом броју становника …
Pročitajte Još »Јавни дуг на крају 2024. достигао 38,9 милијарди евра
Укупан јавни дуг Србије износио је 38.874,2 милиона евра и састојао се од унутрашњег у износу од 10.571,2 милиона, спољног 26.471,3 милиона и индиректних обавеза у износу од 1.831,6 милиона евра. У односу на крај 2023. године јавни дуг је повећан за 2.721,5 милиона евра што је у преступној години значило дневни пораст дуга од 7,4 милиона евра или по …
Pročitajte Još »TRGOVINSKI LANCI U HRVATSKOJ – POSLOVANJE 2023 GODINE
Imajući u vidu informacije o bojkotu velikih tgovinskih lanaca u Hrvatskoj i masovnom prelasku granice sa Slovenijom i kupovine u susednoj zemlji, gde je prema anketama kupaca cena korpe dobara i do 30% niža postavlja se pitanje koliko trgovinski lanci u Hrvatskoj imaju ukupne trgovačke marže. Kao prvo, prema podacima tportal.hr u Hrvatskoj je maloprodaja koncentrisana kroz 10 velikih trgovinskih …
Pročitajte Još »Значај страних филијала за економију САД у 2022. години
Подаци о пословању страних филијала у САД могу се наћи пратећи линк: https://www.bea.gov/data/intl-trade-investment/activities-us-affiliates-foreign-mnes Подаци за укупну економију САД могу се наћи на: https://www.bea.gov/sites/default/files/2025-01/gdp4q24-adv.pdf Удео страних филијала у укупним одабраним подацима износио је: 5,2% додате вредности5,5% компензација запосленима5,5% у броју запослених22,7% робног извоза27,2% робног увоза35,1% дефицита у робној размени. Подаци у званичном саопштењу (линк) су мало већи: удео у запослености био …
Pročitajte Još »DA LI JE OBRAČUN BDP-a TAČAN ZBIR NETAČNIH PODATAKA
Da li je obračun osnovnog ekonomskog agregata bruto društvenog proizvoda egzaktna veličina ili je pak kombinacija egzaktnih i procenjenih podataka. Metodologija obračuna bruto domaćeg proizvoda je definisana i usklađena sa Evropskom regulativom (System of national accounts – SNA 2008 I European System of National and Regional Accounts – ESA 2010) u cilju jednobraznog posmatranja i upoređivanja, kao i analize podataka. …
Pročitajte Još »Будућа елита Србије: модерних 1.300 каплара
Садашњу елиту Србије представљају криминалци, проститутке, полусвет изникао ко зна из којих мрачних јама. Функционално неписмени. Марш студената из Београда у Нови Сад родио нам је будућу елиту Србије која ће њом управљати наредних 50 година. Ако нам је садашњост мрачна, за будућност више не морамо да бринемо. Према проценама изнетим у медијима, у маршу је учествовало око 900 студената …
Pročitajte Još »Uspon besmrtnog diktatora: Šta će veštačka inteligencija značiti za slobodu i vladu?
https://ronpaulinstitute.org/the-rise-of-the-immortal-dictator-what-will-ai-mean-for-freedom-and-government/ Gugl prevod na hrvatski jezik: “Barem kad postoji zli diktator, taj će čovjek umrijeti. Ali za AI ne bi bilo smrti. Živjelo bi vječno. I tada biste imali besmrtnog diktatora od kojeg nikada ne možemo pobjeći .” – Elon Musk (2018.) Pripremite se za Surveillance State 2.0. Kako bi postigla ovo turbo stanje nadzora, vlada se okreće svom najmoćnijem oružju dosad: umjetnoj …
Pročitajte Još »У трговини храном и животињама први пут је остварен месечни дефицит након више од 20 година
Овде приказани подаци израчунати су као разлика између података из децембарског и новембарског саопштења о робној размени. Могу незнатно да се разликују у односу на стварне месечне вредности. У децембру 2024. године остварена је рекордна укупна месечна вредност увоза хране и животиња, у износу од 322 милиона евра. Она је била последица рекордних месечних вредности увоза меса и прерађевина, рибе, …
Pročitajte Još »Нова књига др Драгована Милићевића
Monografija pod naslovom ‘’Privredna razvoj i spoljnoekonomska neravnoteža’’ je pokušaj autora da na bazi višegodišnjih istraživanja problematike unutrašnje i spoljne ekonomske ne(ravnoteže) da sublimira ovu problematiku u smislu uzročno-posledičnih odnosa dva neodvojiva segmenta ekonomkse politke nacionalne ekonomije. Аутор: др Драгован Милићевић U eri globalizacije i neograničenog kretanja kapitala necelishodno je ove pojave posmatrati odvojeno i izolovano. Privredni razvoj podrazumeva resurse …
Pročitajte Još »Анкета о потрошњи домаћинстава као права мера стандарда и економског напретка
Не поседујем комплексност ума какву има мој драги колега др Драгован Милићевић, а да бих се, осим просека, бавио децилима у структури прихода и потрошње становништва, па ове податке треба узети са опрезом: док, на пример, медијална породица (средња која дели скуп на по 50% изнад и испод) може да живи лошије у односу на 2003. или 2012. годину, првих …
Pročitajte Još »У којим општинама се одлазило највише у биоскопе у СФРЈ у 1980?
У 1980. години у СФРЈ је регистровано 78,3 милиона продатих улазница у биоскопима што даје 3,5 у просеку по становнику. Биоскопи нису постојали у 22 општине и то у четири у БиХ, седам у Хрватској, пет у Србији изван покрајина, пет на Косову и Метохији и у једној у Војводини. Словенија, Македонија и Црна Гора имали су биоскопе у свим …
Pročitajte Još »Стране директне инвестиције у Србију 2008-2024: вредности и изведени показатељи
У приложеној табели прилив и доходак од СДИ прерачунати су на основу званичних података НБС у еврима по средњој годишњој вредности курса евра према долару. Исто важи и за реинвестирану добит. Прецизност није апсолутна, али овде су нам били важнији редови величина и израчунати показатељи. Остале показатеље смо израчунали на основу ових доларских података. Укупан прилив директних инвестиција у периоду …
Pročitajte Još »Trump Signals US Government’s Return to Respecting “Freedom to Choose” in American Homes
by Adam Dick | Jan 24, 2025 https://ronpaulinstitute.org/trump-signals-us-governments-return-to-respecting-freedom-to-choose-in-american-homes/ The choices Americans make about the products they use in their homes can seem trivial in comparison to matters like violent crime, diseases, and war. Yet, these choices are in fact very important. Consider the days of the Cold War when Americans were thankful that they could make many choices in this regard while the …
Pročitajte Još »ORGANSKI SVET, EU I SRBIJA: Razvoj organske, biološke polјoprivrede (3.)
Na konferenciji o organskoj proizvodnji hrane, koju su organizovali Ministarstvo polјoprivrede i grad Valјevo (septembra 2010) tada je bilo istaknuto da će za uzgajanje ratarskih i povrtarskih useva organske proizvodnje u Srbiji biti formirano pet centara. Tada se organska proizvodnja hrane u Srbiji organizovala na oko 1.200 hektara, a cilј je da se do 2015. godine ta površina poveća na …
Pročitajte Još »China executes man who plowed car into crowds in deadliest attack in a decade
By Nectar Gan and Hassan Tayir, CNN https://edition.cnn.com/2025/01/20/china/china-zhuhai-car-attack-execution-intl-hnk/index.html Hong KongCNN — China has executed a man who killed 35 people by plowing his car into crowds at a sports center in November, in the country’s deadliest known attack against the public in a decade, state media reported Monday. Fan Weiqiu, 62, was executed just over three weeks after he was sentenced to death by a court in the …
Pročitajte Još »POGLEDI: STRATEGIJA, HRANA, PROIZVODNјA I POTROŠNјA U SRBIJI
Zemlja bez agrarne strategije Srbija je dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju polјoporivrede od 2025. do 2035. godine. Sad je verovatno jedina zemlјa u Evropi, a među i retkima u svetu koje nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija! Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike …
Pročitajte Još »Како се провео Свети Сава у Вишој женској школи
https://domanovic.org/tag/kako-se-proveo-sveti-sava-u-visoj-zenskoj-skoli/ Ову ствар нисам ја измислио. Читао сам некад, ваљда још дететом, о некој занимљивој Вишој женској школи, али да би ствар била разумљивија, ближа нама, узећемо да је то Виша женска школа. У тој школи из давних времена све сами женски учевњаци. да их види какав наш наивни сељак како су метнули преда се дебелу књижурину, прекрстили ногу преко …
Pročitajte Još »Инвестиције по општинама СФРЈ, неки показатељи (5): инвестиције у проценту личних доходака
У 1980. години укупни издаци за запослене износили су 543,2 милијарде динара док су инвестиције износиле 435,8 милијарди па је стопа инвестиција у односу на личне дохотке износила 80,2%. Удео издатака за зараде у новоствореној вредности у савременом свету креће се у распону од 35% у земљама са екстремно лошим условима за раднике па до 60% у високо развијеним земљама …
Pročitajte Još »Место Србије међу рударским колонијама у свету у 2023. години
Светски извоз руда износио је 313 милијарди евра у 2023. години (у 2021. био је рекордних 321) и састојао се највећим делом од руде гвожђа (151 милијарди евра) и руде бакра (86,8), по 10 милијарди евра вредео је извоз племенитих метала и цинка, а извоз осталих руда је вредео мање од 10 милијари евра (алуминијума, молибдена, мангана, олова, хрома, никла …
Pročitajte Još »Чије је царство земаљско – америчко или кинеско?
ММФ је објавио податке о СДИ по земљама за 2023. годину (линк). На основу тих података интересовало нас је да проверимо у колико земаља су већи директни инвеститори из САД а у колико из Кине. Осим директних инвеститора постоје и индиректни, преко рајских острва, затим кредитори и трговци који откупљују важне производе из појединачних земаља. На пример, могуће је да …
Pročitajte Još »ORGANSKI SVET, EU I SRBIJA: Razvoj biološke polјoprivrede (2.)
Posebno zabrinjava pad obradivih površina u Srbiji i Crnoj Gori za oko 350.000 hektara u proteklom vremenu (1992. do 2002. godine) ili sa 0,39 na 0,35 hektara po stanovniku. To nije dobro. Očigledno da se nedomaćinski i neracionalno ponašamo prema ovom polјoprivrednom resursu koje smo samo pozajmili od budućih generacija. Oni nam to arčenje neće oprostiti. U 2023. Godini u …
Pročitajte Još »ПОГЛЕДИ: СРБИЈА, СTРATEГИJA, ХРAНA, ПРOИЗВOДЊA И ПOTРOШЊA
Србиja je дoчeкaлa 2025. гoдину дa нeмa вaлидну и тoликo oбeћaвaну квaлитeтну стрaтeгиjу пoљoпoриврeдe! Сaд je вeрoвaтнo jeдинa зeмљa у Eврoпи, a мeђу и рeткимa у свeту кoje нeмajу oвaj Устaв у aгрaру, a тo je – стрaтeгиja! Његова израда је у току!Oснoвни импeрaтив у нaрeднoм дeсетoгдишњeм пeриoду трeбa дa будe oбнoвa прeхрaмбeнoг сувeрeнитeтa Рeпубликe Србиje, oбeзбeђивaњe прeхрaмбeнe сигурнoсти стaнoвнштвa …
Pročitajte Još »Инвестиције по општинама СФРЈ, неки показатељи (4): инвестиције у проценту ОС
Укупна вредност инвестиција у основна средства у 1980. години износила је 435,8 милијарди динара док је укупна вредност основних средстава по набавној цени износила 3.219,1 милијарди динара те је стопа инвестиција у односу на основна средства износила 13,5%. То значи да је потребно 7,4 година за обнову постојећих инвестиционих средстава, да то условно назовемо стопом амортизације. У књиговодству предузећа стопа …
Pročitajte Još »Свињска елегија о Србији у XXI веку
Тужна је судбина свиња у Србији. Од краја прошлог века, њихов број је преполовљен и већи релативан пад од Србије, у Европи, имале су само Чешка, Словачка и Малта. Раст броја свиња имале су само Шпанија, Италија и Португалија, док је већина осталих европских земаља имала мањи пад од Србије. Да смо 2000. ушли у Европску унију повећали би јој …
Pročitajte Još »KRETANJE SPOLJNOG DUGA SRBIJE
Rast javnog i spoljnog duga Srbije poslednjih godine je glavna karakteristika ekonomske politike. Srbija je ušla u red ’’dužničkih ekonomija’’ kako po pitanju javnog tako i spoljnog duga. Često se sreću natpisi odnosno konstatacije o tome da je javni i spoljni dug sinonimi za iste ekonomske veličine. Naravno da su ove konstatacije pogrešne, odnosno javni dug je deo spoljnog duga, …
Pročitajte Još »ORGANSKI SVET, EU I SRBIJA: Proizvodnja, izazovi i budućnost (1.)
Proizvodnjom organske hrane danas se u Srbiji bavi oko 7.000 domaćinstava. Oni hranu proizvode na oko 24.000 hektara špto je tek 0,6 odsto obradivih povšrina. Organska hrana proizvedena u Srbiji izvozi se u vrednot oko 60 miliona dolara godišnje. Rast ove proizvodnje u Srbiji ide ,,puževim korakom“, a cilј je da se 2040 godine njena proizvodnja obavlјa na 100.000 hektara. …
Pročitajte Još »POGLEDI: Navodnjavanje u Srbiji 2024. godine
Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj, 2023. godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto). Foto: RZS – U Srbiji je u 2024. …
Pročitajte Još »POGLEDI: Zadruge da ne budu diskriminisane propisima
Zadružni savez Vojvodine (ZSV) je na tardicionalnom godišnjem skupu sumirao proteklu godinu, ocenivši da je ona za zadruge, zadrugare i poljoprivredne proizvođače bila teška, kao i prethodne dve-tri sezona, ali predsednica ZSV mr Jelena Nestorov Bizonj, istakla je da zadrugari očekuju da će naredna godina biti bolja u svakom pogledu, od vremenskih uslova za proizvodnju do podrške države agraru Na …
Pročitajte Još »Јавни дуг Републике Србије на крају новембра 2024.
Према подацима Министарства финансија (линк) јавни дуг Републике Србије, на крају новембра 2024, износио је 38 милијарди и 392,5 милиона евра. Састојао се од унутрашњег дуга у износу од 10.387,0 милиона евра, спољног у износу од 26.186,9 милиона и индиректних обавеза у износу од 1.818,6 милиона евра. У односу на октобар 2024. јавни дуг је повећан за 255,5 милиона евра, …
Pročitajte Još »Инвестиције у општинама СФРЈ, неки показатељи (3): инвестиције по запосленом
Инвестиције по запосленом су релативан показатељ који не мора да буде у непосредној вези са постојећим предузећима и запосленима. На пример, може да се гради велики капитални објект у општини са малим бројем запослених, или да се завршавају велике инвестиције у предузећа које ће тек у наредним годинама довести до раста броја запослених. Просечан износ инвестиција по запосленом био је …
Pročitajte Još »Одступања у стопама смртности у Србији у односу на ЕУ у 2021.
У односу на овде приказане податке, много бољи поступак, који изискује и много више времена од потрошеног, био би да се упореде подаци за 2021. са подацима за 2020. годину (https://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/odstupanja-u-stopama-smrtnosti-u-srbiji-u-odnosu-na-eu-u-2020/ ). У 2021. години дошло је до великог пораста смртности у односу на 2020. годину, у свим земљама, а највећем у Бугарској и у Србији, које иначе предњаче по …
Pročitajte Još »Ранг области и општина према стопи незапослености у 2023. години
У приказаној табели је израчуната стопа незапослености на основу података о запосленима у правним лицима и регистрованим индивидуалним пољопривредницима и у себи не укључује не регистроване пољопривреднике. Права стопа незапослености износила је у 2023. години 9,5% што је битно ниже од овде приказане од 14,1%. Индивидуална пољопривреда утиче да што је општина мања и пољопривредно интензивнија, то је стварна стопа …
Pročitajte Još »POGLEDI: Nezadovoljni stočari u Srbiji (2.)
Najbogatiji, najveći potrošači mesa! U SAD i Australiji jedu najviše mesa, u Africi najmanje. Najveći konzumenti mesa u svetu su upravo najbogatije zemlje, poput SAD ili Australije, a poslednjih godina sve više i Kinezi. Najmanja potrošnja je u Africi. Tako stanovnik Etiopije godišnje pojede samo sedam kilograma mesa, stanovnik Ruande osam, a Nigerije devet. Najmanje mesa u Evropi jede se …
Pročitajte Još »Инвестиције у општинама СФРЈ: неки показатељи (2) инвестиције по становнику
Када се посматрају инвестиције по становнику ефекат помоћи обнови Црне Горе након катастрофалног земљотреса из 1979. постаје очигледан: чак осам општина из Црне Горе је међу 50 са највећим инвестицијама по становнику а Будва је при томе на првом месту. Посматрано по републикама и покрајинама, њих 18 је било из Словеније, 10 из Хрватске, 8 из Црне Горе, 7 из …
Pročitajte Još »POGLEDI: Nezadovoljni stočari u Srbiji (1.)
Uvoz mesa, gasi domaći tov Tovljači svinja u Srbiji u istoj su poziciji kao fabrika automobila Folkswagen u Nemačkoj. Dok se oni bore sa jeftinim električnim vozilima iz Kine, naši farmeri bore sa jeftinim uvoznim mesom iz EU i drugih zemalja. Niske subvencije, hrana koja nije GMO, skupa prasad, kao i nepostojanje jedinstvene kooperative ili asocijacije farmera, samo su neki …
Pročitajte Još »Промена броја ноћења у Србији по општинама од 2019. до 2023. године
Услед још увек ниске основице у 2019. Србија је имала релативно брз опоравак од застоја изазваног пандемијом вируса COVID-19, јер је у 2023. години имала за 23,5% већи број укупних ноћења у односу на ту годину. Број домаћих ноћења повећан је за 13,1% а страних за 39,2%. Укупан број ноћења повећан је за 2,4 милиона и тачно једна трећина је …
Pročitajte Još »Оснивање Народне банке Србије
До израде пробних количина првог српског папирног новца, и то државног издања, али не и његовог пуштања у оптицај, долази 1876. године. У 1877. години поново се покреће питање емитовања државног папирног новца. У скупштинској расправи поводом усвајања буџета за расходе учињене те године за време II српско-турског рата, влада је предлагала да се ти расходи покрију или државним …
Pročitajte Još »Ранг општина према стопи фертилитета у 2023. години
Републички завод за статистику објавио је годишњак „Општине и региони у Србији у 2023“ (линк) и из њега се може извући много интересантних аналитика, а овде смо изабрали фертилитет. У 2023. години, Србија је имала негативан природни прираштај за 36.029 лица, јер је рођено 61.052 а преминуло 9.081 лица. Позитиван природни прираштај имало је седам општина: Нови Пазар (+746), Тутин …
Pročitajte Još »Инвестиције у општинама СФРЈ: неки показатељи (1) апсолутна вредност
Овде ћемо излистати општине према следећим показатељима: Апсолутна вредност инвестиција у ОС друштвеног сектораИнвестиције по становникуИнвестиције по запосленомИнвестиције у % ОСИнвестиције у % личног дохотка (ЛД)Инвестиције у % НД Општине према апсолутној вредности остварених инвестиција у 1980. години Листа општина са највећим инвестицијама прати њихову величину мерену бројем становника: у првих 50 живело је 38,0% свих становника СФРЈ а оне …
Pročitajte Još »Када је Србија имала најмлађе становништво у Европи, и то се још сматрало „црним“
Збир година свих становника, који су се о попису затекли у Србији, износио је: По варошима 7.375.525 По селима 43.941.021 У опште 51.316.546 Кад се ово подели с бројем становника, онда излази као просечна година старости једнога становника Варошког 25,79 Сеоског 23,44 У опште 23,75 На против просечна година старости становника износила …
Pročitajte Još »ПОГЛЕДИ: Српске куће да чувају ћирилицу!
Потребно је да се и свету отварају сабирни дистрибутивни центри са најбољом робом из Србије, који би се звали ,,Српска кућа“, обележени и ћирилицом. Десетак таквих објеката требало би да постоји у градовима као што су Чикаго, Торонто, Беч, Франкфурт, Минхен, Стокхолм, Сиднеј, Цирих, Милано, Москва… снабдевених робом у вредности од по најмање милион евра, означених са ћирилицом, и да …
Pročitajte Još »KRIZA STOČARSTVA I HRANE U SRBIJI: Decenija bez rasta (4.)
Strategija bez rasta! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 domaćih agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak …
Pročitajte Još »NJEGOVO VELIČANSTVO ČVARAK-PARADIGMA TEMELJNE EKONOMSKE ZAKONITOSTI
Kada su nedavno pitali uvaženog profesora Miodraga Zeca zašto nije na godišnjem samitu ekonomista i privrednika na Kopaoniku (srpskom Davosu) on je naravno kao i uvek lucidno odgovorio, parafraziram ’’šta ću ja tamo, uostalom tamo ne mogu da dobijem odgovor zašto kilo čvaraka u Srbiji košta 20 evra a kilogram pršute u Crnoj Gori 17 evra. I zaista na prvi …
Pročitajte Još »Попис становништва на Косову и Метохији 2024: нека запажања
Попис становништва на Косову и Метохији незахвалан је за тумачење јер садржи низ непознаница за чије разумевање је потребно одлично познавање унутрашњих промена и динамика. На пример, промена броја Срба на Косову и Метохији, по општинама, последица је природног прираштаја, мањег бојкота пописа, унутрашњих миграција, повратка са подручја централне Србије, промене граница административних јединица и деловања непоменутих фактора. Пописани број …
Pročitajte Još »Ранг општина и народа према густини насељености у 1981. години
У 1981. години просечна густина насељености у СФРЈ износила је 87,6 становника по квадратном километру. Код густине насељености већа су одступања у односу на економску развијеност, јер се овде ради о географији и њеним екстремима, од повољних природних услова до неприступачних подручја неповољних за живот људи. Густину насељености већу од 100 становника по км2 имало је 138 општина, док је …
Pročitajte Još »Поређење вредности робног извоза српских региона и америчких метрополитских подручја у првој половини 2024.
Цензус САД-а је објавио податке о робном извозу америчких метрополитских подручја у првој половини 2024. године (линк). Укупан извоз САД повећан је за 2,3% док је извоз Србије повећан за 0,2%, па је удео Србије у америчком извозу смањен са 1,57% у ПП 2023. на 1,54% у ПП 2024. Број становника САД-а се повећава, док се Србије смањује, па изведени …
Pročitajte Još »ФЕСТИВАЛ „ПИСАНЕ И ЛЕПЕ РЕЧИ“ НА СЕЛУ И О СЕЛУ У СТРАГАРИМА КОД КРАГУЈЕВЦА
Завршна свечаност Седмог фестивала књижевног и медијског стваралаштва на селу и о селу у Републици Србији под називом „Моје село у причама и песмама 2024“, сада већ по устаљеној традицији, одржана је 16. децембра 2024. године у селу (некадашњој варошици) Страгари код Крагујевца. ,,На овогодишњем, седмом фестивалу учествовало је 45 аутора са око 65 ауторских остварења – радова, са тематиком …
Pročitajte Još »MINISTARSTVO ZA BRIGU O SELU:Na korak do pokretnih prodavnica u selima Srbije
Krkobabić i Anđelković: U zajedničkoj akciji do kućnog praga i u najudalјenijem selu „Ministarstvo za brigu o selu i Pošta Srbije su na zajedničkom zadatku u cilјu bolјitka za žitelјa svih sela Srbije”, izjavio je danas u Palati Srbija ministar za brigu o selu Milan Krkobabić prilikom potpisivanja Memoranduma o saradnji sa JP „Pošta Srbije” i dodao: „Niko ni u …
Pročitajte Još »KRIZA STOČARSTVA I HRANE U SRBIJI: Politika urušila agrar (3.)
Neobična scena u hrvatskom Iloku: automobili srpskih registracija parkirani ispred velike prodavnice, a unutra njihovi vozači kupuju meso. Porodice iz Srbije grupno prelaze granicu da bi u Hrvatskoj, zemlji Evropske unije, s većim platama i generalno višim cenama, jeftinije kupovali svinjetinu. Prizor dovoljno začuđujući da privuče pažnju medija, a zapravo tek poslednji simptom bolesti koja čitavu deceniju iznuruje naše stočarstvo. …
Pročitajte Još »POGLEDI: Jesenji radovi na poljima Srbije
Zašto je važno sejati deklarisano seme! Ako nemamo domaće semenarstvo, u potpunosti bismo pali u zavisnost od multinacionalnih kompanija, odnosno uvoznog semena. To se praktično već dešava kod kukuruza. Procenjuje se da je ove jeseni 280.000 hektara pšenčnih polja u Srbiji zasejano deklarisanim semenom. UKupno je hlebnim zrnom zasejano oko 580.000 hektara. U 2024. godini rod pšenice u Srbiji bio …
Pročitajte Još »PLATNI BILANS REPUBLIKE SRBIJE JANUAR-SEPTEMBAR 2023 I 2024
Aktuelnu ekonomsku situaciju značajno determinišu i kretanja u platnom bilansu. Naravno da se za dnevne potrebe uvek skspoatišu pozitivne informacije poput recimo salda priliva stranih investicija, zatim pozitivnih trendova u budžetu i sl. Ali za ozbiljnu stručnu analizu je potrebno istaći i ono što nije predmet dnevno političkih informacija. Analiza platnog bilansa je zbog samog karaktera rada koncentrisana na tzv …
Pročitajte Još »Успон и пад броја Југословена од 1971. до 1991. године
Пописи становништва из 1948, 1953. и 1961. године потцењивали су прави број Муслимана, јер им је нуђено да се изјашњавају на различите начине, као Срби, Хрвати, Црногорци, муслимани у смислу вероисповести и Југословени. Приликом пописа 1961. године било је 972.960 Муслимана и 317.124 Југословена. Приликом пописа 1971. године било је 1.729.932 Муслимана и 273.077 Југословена. Дакле, од 1971. године број …
Pročitajte Još »Поређење куповне моћи наднице (1874) и зараде (2024)
У приложеној табели упоредили смо куповну моћ наднице из 1874. и зараде из 2024. године код 25 производа. Куповну моћ наднице из септембра 1874. израчунали смо на основу зараде зидара и косача од по 12 гроша уз претпоставку о 25 радних дана. Куповна моћ зараде из септембра 2024. представља количник нето зараде од 96.115 динара и цена у том месецу. …
Pročitajte Još »POGLEDI I SETVA: Uspešno obavlјen posao!
Setva u Srbiji 2024. godine suočila se sa brojnim izazovima, od produženog trajanja zbog predomišlјanja proizvođača, do problema sa deklarisanim semenom i subvencijama. Polјoprivrednici su, suočeni s rastućim troškovima proizvodnje i globalnim geopolitičkim krizama, morali sami da se prilagođavaju i snalaze, dok su državne podrške ostale minimalne i zakasnele. A, agrarni buđžet je najveći u istoriji! Bio u 2024. i …
Pročitajte Još »Danas: „Sklapačka ekonomija“ ili kako izaći iz zamke srednje razvijenosti?
„Sklapačka ekonomija“ ili kako izaći iz zamke srednje razvijenosti? Kakav je odnos privrednog razvoja i platnog bilansa, kakva je veza između unutrašnjih i spoljnih neravnoteža i kakvu ulogu u ekonomiji ima devizni kurs? Da li je Srbija zarobljena u klopci srednje razvijenosti i da li je politika privlačenja stranih direktnih investicija pravi put da se iz te klopke izađe? Ovo …
Pročitajte Još »ММФ: Цене примарних производа у новембру 2024.
Према подацима ММФ-а (линк) цене примарних производа у новембру 2024. смањене су за 0,3% у односу на октобар 2024, док су у односу на новембар 2023. повећане за 0,7%. У односу на рекордан ниво, смањене су за 31,3%. У новембру 2024, у односу на октобар 2024, цене хране повећане су за 1,2%, цене метала су смањене за 2,0% а цене …
Pročitajte Još »